Zastrašivanje, uznemiravanje i pretnje, mnoge čak i smrću novinarima, nastavile su se 2020. godine u BIH, bez sistematskog odgovora vlasti, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima u svetu, u delu o Bosni i Hercegovini.

U izveštaju piše da su restriktivne mere uvedene za suzbijanje pandemije koronavirusa, u nekim slučajevima zloupotrebljene kako bi se ograničio pristup informacijama i „u nekoliko navrata javni službenici ometali su rad novinara“.

Preneto je da su novinari sa sedištem u Sarajevu podneli žalbu Liniji za pomoć novinarima u martu prošle godine, jer su lokalne vlasti ograničile mogućnost postavljanja pitanja na konferencijama za štampu u vezi sa kovid-19.

U aprilu je grupa novinara izvestila Liniju za pomoć novinarima da Press-služba Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu nije komuicirala s medijima, i da je generalna direktorka KCUS-a Sebija Izetbegović delila informacije samo odabranim medima.

Krizni štab Federacije BiH i krizni štab u Hercegovačko-neretvanskom kantonu i Kantonu Sarajevo, doneli su odluke kojima su nekim novinarima zabranjivali prisustvo konferencijama za štampu, tvrdeći da je to mera zaštite zdravlja u borbi protiv pandemije.

„Novinari koji su izveštavali o nepravilnostima u nabavci tokom pandemije bili su izloženi neprimerenom pritisku. U junu je nekoliko video-snimaka objavljeno na društvenim mrežama u pokušaju diskreditacije novinara koji su pisali o kontroverznoj kupovini respiratora u Federaciji BiH, koja uključuje i federalnog premijera Fadila Novalića“, piše u izveštaju.

Stejt department navodi i da je Republika Srpska 16. marta prošle godine, posle uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije, donela „uredbu o zabrani širenja panike i nereda“ za pojedince i kompanije koje, kako je navedeno, „šire paniku i lažne vesti putem medija i društvenih mreža“.

Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Aljoša Čampara predložio je hitno usvajanje slične odredbe 22. marta, ali ta inicijativa nije podržana, navodi su i američkom izveštaju.

Udruženje BH novinari upozorilo je da su MUP Federacije BiH i jedinice za sajber kriminal počele nadzor informacija na društvenim mrežama i da je pokrenuto pet krivičnih postupaka zbog navodnog širenja lažnih informacija i panike.

Mnoge lokalne organizacije izrazile su zabrinutost da su te akcije dodatni korak u suzbijanju slobode izražavanja.

Veliki broj slučajeva tužbi za klevetu protiv novinara

Tadašnji predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Dezir i šefica Misije OEBS-a u BiH Ketlin Kavalec izrazili su 14. aprila zabrinutost zbog uvođenja mera protiv širenja panike i „lažnih vesti“ u vezi s epidemijom u BIH.

Novinari Bsne i Hercegovine su ponovili da entiteti nisu imali pravo da suspenduju slobodu izražavanja, a posle ovih reakcija Vlada RS je povukla spornu odredbu 16. aprila.

U američkom izveštaju se navodi da podaci Linije za pomoć novinarima ukazuju na to da sudovi nisu uspeli da razlikuju medijske žanrove, posebno vesti od komentara, i da je broj slučajeva tužbi za klevetu protiv novinara i urednika i dalje veliki, posebno novinara koji su istraživali kriminal i korupciju.

„Nastavljen je politički i finansijski pritisak, a broj fizičkih napada na novinare povećavao se tokom godine“, naglašava se u izveštaju Stejt departmenta.

Dalje se kaže da je u značajnoj količini medijske pokrivenosti dominirala „nacionalistička retorika i etnička i politička pristranost“, često podstičući netrpeljivost, a ponekad i mržnju.

Izostanak transparentnosti u vlasništvu medija

„Izostanak transparentnosti u vlasništvu medija i dalje je veliki problem“, konstatovano je u izveštaju.

Izjava za javnost Tužilaštva iz 2019. godine, kojom se preti da će tužiti novinare koji su kritikovali rad te institucije nije praćena pravnim postupkom.

„Novinari su izvestili da je saopštenje za javnost Tužilaštva BiH pokrenulo dodatni politički pritisak i povećalo optužbe za klevetu“, naglašava se u američkom izveštaju.

Dodaje se da je tokom godine nastavljen napet odnos Tužilaštva BiH i istraživačkih novinara.

„Udruženje novinara BiH je 28. avgusta žestoko protestovalo zbog izjave Tužilaštva u kojoj je najavljeno da će glavna tužiteljka podizati optužnice za klevetu protiv dnevnog lista Oslobođenje i medija koji su preneli njihovu priču, navodeći da je glavna tužiteljka zloupotrebila naknade za stanovanje“, navodi se u izveštaju.

Bosanskohercegovački novinari su naglasili da su Tužilaštvo i glavna tužiteljka Gordana Tadić nastavili da vrše pritisak na medije i novinare, napominjući da javni službenici, vlada i drugi zvaničnici ne mogu tužiti novinare zbog klevete u službenom svojstvu, već samo privatno, i da je glavna tužiteljka koristila službene kanale komunikacije Tužilaštva BiH da novinarima preti optužbama za klevetu.

Novinari su to okarakterisali kao neprihvatljiv pritisak na medije i zloupotrebu položaja glavnog tužioca, piše u delu odeljka izveštaja Stejt departmenta o ljudskim pravima u svetu, koji se odnosi na BIH.