Rat peticijama u BiH – „Inckov zakon“ produbio krizu

Region 26. jul. 202120:36 > 20:375 komentara
Podeli:

Rat peticijama u Bosni i Hercegovini. Nakon što je Milorad Dodik inicirao prikupljanje potpisa za odbacivanje zakona Visokog predstavnika - Valentina Incka o zabrani negiranja genocida, usledila je peticija za hapšenje srpskog člana Predsedništva. Kako će ubuduće prolaziti oni koji u Bosni budu negirali genocid?

Blizu 50 hiljada Bosanaca i Hercegovaca potpisalo je, u nešto više od 24 sata, onlajn peticiju, kojom se zahteva hapšenje i procesuiranje Milorada Dodika, zbog negiranja genocida u Srebrenici i pretnji otcepljenjem Republike Srpske. Iz Tužilaštva BiH bez komentara o tome pripremaju li teren, nakon što „Inckov zakon“ uskoro i zvanično stupi na snagu.

Povezano:

„Očekujem da, nakon što ovaj Zakon bude objavljen u Službenim novinama BiH, Tužilaštvo BiH sa svojim istražnim organima se ponaša u skladu sa zakonom, procedurama bez obzira o kome se radi“, navodi Adil Osmanović, potpredsednik SDA.

S druge strane, o broju potpisnika peticije kojom Milorad Dodik osporava poslednju odluku visokog predstavnika, još se spekuliše.

„Ko će je primiti, sami sebi da predajemo to je potpuno besmisleno. To je na neki način uvlačenje većeg broja ljudi, ja mislim da je tu razmišljanje da se pošalje poruka međunarodnoj zajednici – vidite nije samo Dodik taj koji tako misli. I nije, moram biti iskren. Najveći deo stanovništva u RS je izrazito protiv ove odluke“, navodi Mladen Ivanić, bivši član Predsedništva BiH.

Dok Mladen Ivanić smatra kako će nametnuti zakon samo dodatno produbiti krizu, ali i tenzije među građanima, mnogi su, pak, stava, da je ovo jedini put ka istinskom pomirenju.

„Vaša odluka biće neophodan korak ka restorativnoj pravdi i pomirenju, jer će pružiti konkretnu akciju koja sprečava ponavljanje zločina i zaštitiće preživele od ponovne traumatizacije izazvane užasnom praksom poricanja i veličanja“, kaže Dejvid Petigru, profesor i član Bosansko-američkog centra za istraživanje genocida iz Čikaga.

„Utvrđene su činjenice i onda nije pitanje ograničavanja slobode govora, može se debatovati, istorija zahteva da se dalje istražuje, ispita, kritički gleda, ali utvrđene činjenice vezano za Holokaust, gasne komore ili vezano za ovo područje – genocid u Srebrenici, logori u Prijedoru, drugi zločini, opasada Sarajeva – su utvrđene činjenice“, navodi Florens Artman, bivša portparolka Tribunala u Hagu.

„Poricanje genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti kao i veličanje onih koji su počinili te zločine jača “osporene narative o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti,” a počinitelje pretvara u heroje. Ovo seje strah, nepoverenje i mržnju. Deli ljude, zajednice i države“, smatra Elis Vairimu Nderitu, specijalna savetnica za prevenciju genocida i ratnih zločina pri UN.

Institut za istraživanje genocida Kanada uputio je pismo premijeru Kanade Džastinu Trudou u kom od te države, kao članice Upravnog odbora Veća za implementaciju mira, traži da upotrebom svih demokratskih sredstava zaštiti teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenost države BiH te da zajedno sa drugim članicama PIC-a predloži visokom predstavniku da trajno suspenduje Milorada Dodika iz politike i vršenja bilo koje javne funkcije.

Komentari

Vaš komentar