Socijalni i istorijski faktori igraju veliku ulogu u razvoju mladih, pa je koncept krivice i sramote su kulturološki ugrađeni u mlade ljude sa područja Zapadnog Balkana, rekla je danas psihoterapeutkinja Anđela Gramo. "Politička istorija Zapadnog Balkana je izložila ljude značajnim psihičkim traumama. Iskustvo ratova i zatvaranja (za vreme pandemije koronavirusa), približili su ljude potisnutim traumatičnim iskustvima iz istorije", rekla je Gramo na Omladinskoj laboratoriji Zapadnog Balkana (WBYL) u Tirani.

Ona je na debatnom panelu posvećenom mentalnom zdravlju mladih istakla da ljudi tih trauma uglavnom nisu svesni, ali da je zatvaranje poguralo ta traumatična iskustva i izbacilo ih na videlo.

„Mladi u dvadesetim godinama nesvesno nose te traume u sebi i ne razumeju da su one tu“, istakla je Gramo.

Predstavnica Unicefa u Srbiji Stanislava Vučković naglasila je da je na prostoru Zapadnog Balkana veoma prisutna pojava predrasuda vezanih za mentalno zdravlje i da se mladi iz tog razloga veoma retko odlučuju da potraže stručnu pomoć.

Ona je istakla da je na prvom mestu potrebno postaviti edukaciju i razumevanje problema mentalnog zdravlja.

Asistent na Filozofskom fakultetu u Severnoj Makedoniji i psiholog Sofija Georgievska rekla je da su predrasude oko mentalnih bolesti povezane sa osećajem stida i sramote, i da su najugroženiji ljudi koji dolaze iz marginalizovanih grupa.

„Kada govorimo o marginalizovanim grupama, to su uglavnom mladi iz ruralnih područja, devojke i žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici LGBT zajednice, osobe druge nacionalnosti i oni nailaze na veće poteškoće koje su povezane sa problemima mentalnog zdravlja“, naglasila je Georgievska.

Mlade sramota da traže pomoć

Psiholog i omladinski aktivista Nikolina Radović je naglasila da mladi uglavnom ne žele da traže pomoć jer ih je sramota od prijatelja i okoline, i istakla je da zna za slučajeve gde su mladi odlazili van gradova u kojima žive da bi potražili profesionalnu pomoć.

Istakla je da mladi u Crnoj Gori, poredeći situaciju i sa ostatkom zemalja Zapadnog Balkana, iako bi prevazišli svoj strah i poželeli da pričaju o problemu, uglavnom ne mogu da dođu do infromacija kako da dođu do pomoći koja im je neophodna.

Sagovornici su se složili da je najneophodnije raditi na edukaciji mladih po pitanju mentalnog zdravlja, kao i na uklanjanju predrasuda i sprečavanju stigmatizacije tog problema.