Picula: Neusklađenost Milanovića i Plenkovića ugrožava Hrvate u BiH

Region 28. jun 202210:56
Podeli:
Izvor: N1

Hrvatsku poziciju u rešavanju problema bosanskohercegovačkih Hrvata slabi neusklađenost hrvatskog predsednika i premijera, kazao je hrvatski evroposlanik Tonino Picula, koji je imenovan i za izvestioca Evropskog parlamenta za strategiju proširenja.

Lideri EU su prošle nedelje odlučili da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata za pristupanje EU, dok su se davanju tog statusa Bosni i Hercegovini usprotivili Francuska, Nemačka i Holandija.

Pročitajte još

Davanje kandidatskog statusa BiH podržali su i hrvatski predsednik i premijer, ali je Zoran Milanović želeo da ga BiH dobije „blanko“, a Andrej Plenković se saglasio sa zaključcima Evropskog saveta da status „mora da ide u korak sa izmenama izbornog zakona“ u toj zemlji.

Picula smatra da takva neusklađenost slabi hrvatsku poziciju i da je zbog toga Slovenija mogla da iskoristi priliku i predstavi se kao „glavni zagovarač evropske budućnosti BiH“.

„Tu se vidi koliko je štetno kada se ne praktikuje jedna dogovorena politika, koja mora da sledi vitalne nacionalne interese“, kazao je Picula.

Iako se i Pantovčak i Markov trg zalažu za davanje statusa kandidata BiH i smatraju da je potrebno izmeniti izborni zakon u BiH, percepcija je da se radi samo o ličnom sukobu političara, objašnjava Picula.

„Političke elite u BiH radije ‘ratuju’ između sebe nego da se nose s problemima, ali isto se može reći za najuticajnije političare u Hrvatskoj, koji su ovoga puta BiH uzeli samo kao medij za međusobno razračunavanje“, istakao je Picula.

Zašto Ukrajini zeleno svetlo, a BiH ne?

Picula objašnjava da proces proširenja nije samo „tehnokratski proces“, nego i politički, pa ulogu u proširenju igraju, a igrali su i ranije, geostrateški razlozi.

Primera radi, Grčka je 1981. zbog „strateško-političkih razloga“ ušla u Evropsku uniju, nakon zalaganja i pritiska tadašnjeg francuskog predsednika Žorža Pompidua.

I Kipar je primljen zbog geostrateških razloga, iako kiparska vlada ne kontroliše celu državnu teritoriju.

„Ako se iskoračilo prema Moldaviji i Ukrajini, možda je trebalo reagovati i prema BiH, ali tu sam malo skeptičan. Suprotno od Ukrajine, koja nema unutrašnjih podela po pitanju Evropske unije, BiH ih ima“, kazao je Picula.

Moldavija je takođe opterećena nekim internim dilemama oko evropskih integracija, ali je reč o zemlji u neposrednom susedstvu Ukrajine, koja ima „rusko prisustvo na sopstvenoj teritoriji“.

„Sa druge strane, BiH niko ne ugrožava od spolja, ona je ugrožena iznutra“, kazao je Picula.

Hrvatski evroparlamentarac ističe da u BiH ne postoji „koherentna vizija“ smera kojim bi zemlja trebalo da ide, iako svi formalno govore o potrebi evropskih integracija.

„Svima su na usnama evropske integracije, pa čak od nedavno i Miloradu Dodiku“, kazao je Picula.

„Ne sa Dodikom“

Picula, međutim, Dodiku ne veruje.

Vezanje uz politiku aktuelnog srpskog člana predsedništva šteti opravdanim zahtevima bosanskohercegovačkih Hrvata, smatra.

„Očigledno je da takva taktika ne daje rezultate. Mislim da bi, kada bi se fokus hrvatske politike u BiH više usmerio na dogovor sa bošnjačkom stranom, bilo lakše nama u evropskim institucijama da zagovaramo rešenje koje jedino garantuje stabilnost i budućnost“, smatra poslanik SDP u Evropskom parlamentu, misleći na reformu izbornog zakona.

Stranke bosanskohercegovačkih Hrvata i hrvatska spoljna politika godinama pokušavaju da promene izborni zakon u BiH, kako bi se sprečilo da brojniji Bošnjaci biraju hrvatskog člana predsedništva i predstavnike u Domovima naroda, putem kojih mogu i da formiraju vladu bez hrvatskih predstavnika.

Iako je kritičan prema „političkim opcijama koje zagovaraju tzv. građanski koncept iza kojeg se krije, naravno, težnja za unitarizacijom BiH“, Picula smatra da Hrvati u borbi protiv toga ne bi trebalo da se udružuju sa Dodikom.

„Politički paktirati s Dodikom ne ostavlja dobar utisak ovde u Briselu, pored svih opravdanih i jakih argumenata u korist reforme BiH“, dodao je Picula, koji je i član spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.

„On svako malo najavljuje istupanje iz BiH i time pre svega dospeva na različite liste sankcionisanih političara. A uz to podržava politiku Kremlja prema zapadnom Balkanu i Ukrajini. Vezivanje za takvu politiku sigurno ne jača opravdanu argumentaciju hrvatskih političara u BiH“, ističe Picula.

Manje rezerve prema zapadnom Balkanu

Novoimenovani izvestilac Evropskog parlamenta za strategiju proširenja ističe da EU mora da formuliše jasniju politiku „sa manje rezervi“ prema zapadnom Balkanu.

U tom kontekstu je istakao da prema Severnoj Makedoniji „postoji ozbiljan dug“ i da bi pristupni pregovori trebalo da počnu sa Skopljem i Tiranom, dok bi za građane Kosova trebalo ukinuti vizni režim.

Picula će u sklopu nove funkcije sastaviti izveštaj Evropskog parlamenta o strategiji proširenja, koji treba da odobri većina evroposlanika.

„Dokument bi trebalo da sumira nove ideje, na tragu onoga što je proširenje u prošlosti značilo, njegove pozitivne posledice, ali ćemo morati da kažemo i zašto je politika proširenja u posljednjih deset godina praktično stala i zašto se ništa krucijalno nije dogodilo“, kazao je Picula.

„Taj dokument će onda biti na neki način putokaz i drugim institucijama, pre svega Savetu, a onda i Komisiji, koja bi morala da se adaptira na nove okolnosti i politiku proširenja stavi u nove formate“, dodao je.

Poslanik SDP ističe da EU mora da širi svoj uticaj na Balkanu i u istočnoj Evropi jer će, bude li pasivna, taj prostor zauzimati drugi akteri i time dodatno zadavati probleme Uniji.

„To se može razviti u geopolitičku inerciju, koja bi EU izložila dodatnim pritiscima. Umesto da kontinuirano širi uticaj na neposredno susedstvo kao tokom cele svoje istorije, njeni geopolitički takmaci mogu da pojačaju svoju prisutnost na tim prostorima. U ovim sve zaoštrenijim okolnostima to može da ima štetne posledice“, smatra Picula.

Picula je skeptičan prema drugim oblicima regionalne saradnje na evropskom kontinentu, poput inicijative „Otvoreni Balkan“ ili „Evropske političke zajednice“, koju je predložio Emanuel Makron, u sklopu koje bi sa EU sarađivale vrednosno kompatibilne evropske zemlje, pošto u skorije vreme neće biti proširenja Unije.

„Rešenja treba tražiti u okviru dobro strukturiranih pregovora EK s kandidatkinjima i asistenciji potencijalnim kandidatkinjama, a ne rasipati pažnju na mehanizme za koje ne verujem da mogu da zamene suštinu stvari. Na zapadnom Balkanu imamo višak platformi za saradnju, a manjak stvarnog napretka“, smatra Picula.

Komentari

Vaš komentar