Ko su ministri u novoj Vladi Crne Gore – stručnjaci, lideri i partijski vojnici

Region 29. apr. 202213:044 komentara
Podeli:
Izvor: Anadolija/ Vlada Crne Gore

Mandatar Dritan Abazović najavio je u programu Vlade Crne Gore promene u skoro svim sektorima društva, za šta će biti zaduženo 20 ministara.

Manji deo njih pokrivaće resore za koje su i školovani i imaju iskustva, dok je većina van svojih sektora, ili su funkcije preuzeli kao lideri partija, pišu Vijesti.

Ministarka evropskih poslova i potpredsednica – Jovana Marović

Na funkciju dolazi kao potpredsjednica GP URA. U njenoj biografiji piše da je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, bila je savetnica u Ministarstvu inostranih poslova, u kabinetu predsednika Opštine Budva, kao i u kabinetu ministra rada i socijalnog staranja u Vladi izbornog poverenja. Radila je u dve NVO – Institut alternativa i Politikon mreža. Takođe je bila angažovana u pregovaračkoj radnoj grupi Vlade za Poglavlje 23, članica Balkanske savetodavne grupe za javnu politiku, zajedničke inicijative Univerziteta u Gracu i Evropskog fonda za Balkan.

Novoj funkcionerki su integracije ekspertiza, a po tom osnovu bilo joj je ponuđeno i mesto glavne pregovaračice sa EU u Vladi Zdravka Krivokapića koje je odbila.

Ministar odbrane i potpredsjednik za politički sistem i unutrašnju politiku - Raško Konjević

Konjević je predsednik SDP-a i šef Kluba poslanika te partrije. U državnoj službi ima iskustava, jer je bio ministar unurašnjih poslova, tokom mandata koalicije te partije sa DPS-om i ministar finansija u Vladi izbornog poverenja - gdje je biran iz opozicionih klupa. Završio je Ekonomski fakultet i bio je jedan od osnivača Centra za demokratsku tranziciju (CDT), a nakon ulaska u političke vode i predsednik Skupštine glavnog grada.

U delu javnosti i iz Demokratskog fronta mu se spočitava odgovornost kao ministra policije kad je ona, u oktobru 2015, brutalno prebijala građane nakon razbijanja demonstracija tog saveza. Konjević je tada tvrdio da je policija postupala u skladu sa zakonom i u cilju očuvanja javnog reda i mira, iako su Ustavni sud Crne Gore i Evropski sud za ljudska prava utvrdili da je bilo zlostavljanja građana.

Konjević je početkom 2016, nakon što je SDP raskinuo koaliciju sa DPS-om, smenjen s ministarske funkcije, a policajci su ga u neformalnim kontaktima često hvalili kao najboljeg ministra.

Bio je oštri kritičar bivše Vlade i inicijator kontrolnih saslušanja u Skupštini, otvarajući brojne afere u obaveštajnom sektoru.

Ministar kapitalnih investicija i potpredsjednik za regionalni razvoj - Ervin Ibrahimović

Ervin Ibrahimović je lider Bošnjačke stranke (BS) i bio je potpredsednik aktuelnog saveza Skupštine, član više skupštinskih odbora, član Radne grupa za izradu Nacrta zakona o Skupštini Crne Gore i zamenik člana Stalne delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE). Završio je Metalurški fakultet u Prištini, a magistrirao na Univerzitetu u Beogradu. Za predsednika Bošnjačke stranke izabran je na IV kongesu koji je održan 13. juna 2021. godine. Bio je poslanik i prethodnog saziva Skupštine.

Od 2011. do 2016. obavljao je funkciju konzula Crne Gore u Frankfurtu.

Ministar poljoprivrede i potpredsednik Vlade za ekonomski sistem - Vladimir Joković

Lider SNP-a prvi put ulazi u izvršnu vlast. Završio je Elektrotehničku školu, vlasnik je nikšićke kompanije "Citus", koja se bavi trgovinom. Na čelo SNP-a došao je 2017. godine na osmom vanrednom kongresu stranke, nakon ostavke Srđana Milića koji je partiju vodio 11 godina. Rukovođenje je preuzeo nakon što je na kongresu osvojio 25 glasova više u odnosu na konkurentkinju za tu poziciju, Snežanu Jonicu.

Joković je bio reprezentativac Crne Gore i Jugoslavije od 1991. do 2000. godine, bivši predsednik Karate saveza Crne Gore, a biran je među najbolje sportiste Nikšića i Podgorice, proglašen je i za vrhunskog sportistu Crne Gore.

Ministar finansija - Aleksandar Damjanović

Damjanović ulazi u izvršnu vlast kao nezaposleni i bez prihoda, pošto mu nije produžen v.d. mandat na čelu Uprave carina i prihoda (Ministarstva finansija), jer nije imao pravo na takozvanu funkcionersku naknadu. Po struci je magistar ekonomskih nauka, bio je dugogodišnji poslanik SNP-a u Skupštini i predsednik Odbora za ekonomiju. Od 1992. do 1994. bio je zaposlen u MF kao savetnik za finansijski sistem i kreditnu podršku privredi, a radio je i u saveznom MF.

On je kandidat za ministra s kvote SNP-a, iako ga je Glavni odbor stranke 2017. razrešio svih partijskih funkcija zbog navodnog kršenja Statuta, zatraživši mu da vrati poslanički mandat, što je on odbio.

Uoči parlamentarnih izbora 2020, kao nezavisni poslanik, bio je deo saveza "Da svako ima" - koji su još činili SNP, Ujedinjena Crna Gora i Radnička partija - a koji je, uz DF, Pravu Crnu Goru i nestranačke ličnosti, na izborima nastupio kao koalicija “Za budućnost Crne Gore”. Međutim, Damjanovića nije bilo na izbornoj listi.

Ministar spoljnih poslova - Ranko Krivokapić

Bivši predsednik Skupštine, šef crnogorske delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, zatim njen predsednik i počasni predsednik je nakon kratke penzije, koja je pravno osporena, postao šef diplomatije. Krivokapić je i počasni predsednik i jedan od osnivača SDP-a, na čijem čelu je bio od 2001. do 2019. godine. Bio je 18-godišnji koalicioni saradnik Mila Đukanovića, ali je pod njegovim rukovođenjem SDP raskinuo savez sa DPS-om, a on je smenjen sa mesta šefa parlamenta. Na njegovu inicijativu su u Skupštini organizovani brojni razgovori vlasti i opozicije, koji su, između ostalog, rezultirali izmenama Ustava i izbornih zakona, izborom čelnika pravosuđa, formiranjem tzv. Vlade izbornog proverenja... Odlaskom Krivokapića parlamentarni dijalog je ugašen.

Rođen je u Kotoru 1961, a po struci je magistar prava.

Bio je član predsedništva Reformskih snaga za Crnu Goru i predsednik Skupštine Crne Gore u četiri saziva parlamenta.

Ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma - Ana Novaković Đurović

Ana Novaković Đurović je pre političkog angažmana u GP URA, kao politička direktorka, bila istaknuta civilna aktivistkinja angažovana u Centru za razvoj nevladinih organizacija, gde je zatim preuzela mesto izvršne direktorke. Završila je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka. Angažman u GP URA je njena prva politička profilacija.

Učestvovala je, kako se navodi u njenoj biografiji, u sprovođenju više desetina projekata koji se odnose na razvoj civilnog društva i uspostavljanje vladavine prava, bila je članica radne grupe za pregovaračko Poglavlje 23, a sa kolegama iz drugih NVO godinama je ukazivala na nedostatak suštinskih reformi u procesu evropskih integracija, sa predlozima mjera za poboljšanje i unapređenje pregovaračke strukture.

Ministar unutrašnjih poslova - Filip Adžić

Potpredsednik GP URA i dosadašnji savetnik Dritana Abazovića za unutrašnju politiku, bezbednost, borbu protiv korupcije na visokom nivou i organizovani kriminal. Član je Nacionalnog operativnog tima za suzbijanje nasilnog ekstremizma, terorizma, pranja novca i finansiranja terorizma.

Nakon izbora 2020. kratko je obavljao poslaničku funkciju - na kojoj ga je zamenila koleginica iz GP URA Suada Zoronjić - posle čega se preselio u Abazovićev kabinet. Iz DPS-a su ga tada optuživali da je "utekao od glasanja" u parlamentu, koji je nekoliko dana kasnije usvojio izmjene Zakona o slobodi veroispovesti.

U Adžićevoj biografiji piše, između ostalog, i da je obavljao funkciju obornika u Skupštini Prestonice, da je bio šef odborničkog kluba i predsednik Odbora URA u Prestonici. Navodi se da je vlasnik privatne firme i nekadašnji sportista. U njegovoj biografiji piše da je završio Fakultetu za turizam i hotelijerstvo u Kotoru.

Ministar pravde - Marko Kovač

Kovač je jedan od šest kandidata sa kvote SNP-a. On je advokat, nepoznat široj javnosti, a kako se navodi u njegovoj biografiji diplomirao je na Pravnom fakultetu u Podgorici, radio je u Višem sudu. Njegov otac je bivši funkcioner SNP-a i savezni ministar Miodrag Kovač.

Ministar ekonomskog razvoja i turizma - Goran Đurović

Đurović se nakon napuštanja Pozitivne Crne Gore u političke vode vratio kao potpredsednik GP URA, slovio je za kandidata za ministra odbrane u sada već bivšoj Vladi, ali je zbog kalkulacija tadašnjeg mandatara Zdravka Krivokapića tek u poslednjem trenutku obavešten o promeni odluke. On je diplomirani ekonomista, izvršni direktor privatne kompanije kompanije "Cerovo" i veliki donator i humanista.

Đurović je 2014. bio član Glavnog odbora Pozitivne Crne Gore, ali je isključen iz partije nakon što se priključio frakciji Mladena Bojanića koja je tražila ostavku predsednika te partije Darka Pajovića.

Ministar prosvete - Miomir Vojinović

Vojinović je profesor ruskog jezika, do sada je bio savetnik predsednika Opštine Berane. Član je predsedništva Socijalističke narodne partije Crne Gore i predsjednik Kluba odbornika SNP-a Bijelo Polje. Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ i Skupštini Crne Gore.

On je dvostruki laureat Puškinove nagrade za književnost. Završio je fakultet na moskovskom Pedagoškom državnom univerzitetu, gde je i stekao zvanje magistra nauka.

Ministar zdravlja - Dragoslav Šćekić

Do izbora za ministra bio je direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Po struci je diplomirani ekonomista. Radio je u Atlasmont banci, na poslovima kontrole platnog prometa. Poslanik Skupštine Crne Gore bio je u dva mandata, u periodu od 2009. do 2012. godine i od 2013. do kraja aprila 2014. godine.

Predsednik je Opštinskog odbora Socijalističke narodne partije Berane i član Glavnog i Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore. Funkciju predsednika Opštine Berane obavljao je od 31. marta 2014. do 11. marta 2021. godine, kada je preuzeo funkciju v.d. direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Šćekić je rukovodio partijom kada je u toj opštini na lokalnim izborima smenjen DPS i njegova stranka je u dva mandata imala mjesto predsednika opštine.

Ministar ljudskih i manjinskih prava - Fatmir Đeka

Đeka je predsednik Demokratske partije, bio je lokalni funkcioner u Ulcinju i poslanik u Skupštini. Takođe jedan je od ulcinjskih zvaničnika koji je izbjegao krivičnu odgovornost prihvatajući odloženo krivično gonjenje sa tamnošnjim tužilašvom zbog partijskog zapošljavanja. U njegovoj biografiji objavljenoj na sajtu Skupštine, čiji je poslanik u ime Albanske koalicije, navodi se da je 1997. završio Ekonomski fakultet u Skadru. Kao predstavnik Albanske koalicije izabran je za poslanika, bio je predsjednik Kluba poslanika albanskih partija, Hrvatske građanske inicijative i Liberalne partije.

Od 2002. do 2011. bio je sekretar Sekretarijata za budžet i finansije Opštine Ulcinj, zatim direktora Javnog preduzeća Vodovod i kanalizacija. Za lidera DP je izabran u decembru 2011. Tri godine kasnije, februara 2014. izabran je za gradonačelnika Ulcinja kao kandidat koalicije "Zajedno za budućnost Ulcinja". Zatim je bio predsednik Turističke organizacije Ulcinj. Đeka je izbegao sudski postupak kada je sa ODT Ulcinj odložio krivično gonjenje i platio 1.200 eura lokalnoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju, zbog sumnje da je počinio krivično delo "povreda ravnopravnosti u zapošljavanju".

BIRN je ranije objavio tekst u kome navodi da je ulcinjsko preduzeće Vodovod i kanalizacija za devet meseci 2012. bez konkursa na neodređeno vreme zaposlilo preko 70 osoba, uglavnom pristalice DP.

Ministarka kulture i medija - Maša Vlaović

Maša Vlaović je nestranačka ličnost. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, smer međunarodna ekonomija, a 2014. završila osnovne studije na Fakultetu umetnosti Univerziteta Donja Gorica, gde je magistrirala.

Dobitnica je nagrade Glavnog grada "19. decembar", nagrade i stipendije CANU za izuzetan uspeh tokom studiranja i nagrade Fakulteta umetnosti za najboljeg studenta. Trenutno je na doktorskim studijama. Na Fakultetu umetnosti angažovana je na predmetima: Istorija umetnosti baroka i rokokoa, Istorija umetnosti 18. veka i Vizuelna umetnost i novi mediji.

Ministarka nauke i tehnološkog razvoja - Biljana Šćepanović

Šćepanović je nepoznata javnosti. U njenoj biografiji piše da je rođena u Podgorici, doktorirala oblast građevinarstva i da je dosadašnja predsednica Odbora za doktorske studije na Građevinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Na tu poziciju je Senat Univerziteta imenovao je krajem prošle godine na predlog rektora Vladimira Božovića.

Na sajtu UCG je objavljeno i da je bila dio Erasmus projekta Jačanje master programa u upravljanju vodnim resursima, čiji je cilj bio edukacija stručnjaka za upravljanje vodnim resursima na Zapadnom Balkanu.

Ministar sporta i mladih - Vasilije Lalošević

Diplomirani žurnalista, bivši potpredsednik i poslanik SNP-a, šef medijskog centra partije. Nakon poslaničke funkcije počeo je da radi kao konsultant u Azmontu - azerbejdžanskoj kompaniji koja je gradila turistički kompleks Portonovi u Kumboru. U politiku se aktivnije vratio kada je podržao kandidaturu Vladimira Jokovića. Obavljao je dužnost predsednika Programskog odbora RTV Crne Gore. Predsednik je Opštinskog odbora SNP Bar od 2001. do 2007. godine.

U dosadašnjoj Vladi bio je vršilac dužnosti direktora Uprave za sport, a razrešen je, kako je zvanično saopšteno zbog isteka mandata. Nakon toga je saopšteno da je Specijalno državno tužilaštvo formiralo predmet protiv njega jer je navodno "prekoračio ovlašćenja" što je on demantovao, navodeći da je problem napravio "tajni konsultant" resorne ministarke.

Ministar javne uprave - Maraš Dukaj

Politički direktor Albanske alternative, specijalističke studije završio na Učiteljskim studijama Univerziteta Crne Gore, a magistrirao je na Evropskom univerzitetu u Tirani, stekavši zvanje magistra školske psihologije.

Za vreme mandata premijera Duška Markovića bio je generalni direktor Direktorata za obrazovanje pripadnika manjinskih naroda i drugih nacionalnih manjina u Ministarstvu prosvete. Obavljao je rukovodeće funkcije u Opštini Tuzi.

Ministar rada i socijalnog staranja - Admir Adrović

Generalni sekretar Bošnjačke stranke je diplomirani ekonomista. On je na to mesto izabran 2021. godine na konstitutivnoj sednici Glavnog odbora. Član je Bošnjačke stranke od osnivanja.

Adrović je, kako se navodi u njegovoj biografiji, obavljao značajne funkcije u partiji i državnoj upravi.

Ministar bez portfelja - Zoran Miljanić

Zoran Miljanić u Vladu ulazi sa mesta državnog sekretara MUP-a i generalnog sekretara Saveza građana - CIVIS-a, organizacije koja je deo koalicije Crno na bijelo. Rođen u Podgorici, diplomirao je na Fakultetu bezbednosti u Skoplju 1988. gde je radio u kriminalističkoj policiji, piše u njegovoj zvaničnoj biografiji.

Privatnim preduzetništvom bavio se od 1998. do 2012. godine, kada je izabran za poslanika u Skupštini Crne Gore. Najpre kao deo tada nove partije Pozitivne Crne Gore, koju je u međuvremnu napustio i bio deo Nezavisnog kluba poslanika. Bio je član Odbora za bezbednost i odbranu, Odbora za antikorupciju i Odbora za ljudska prava.

U MUP-u je bio desna ruka doskorašnjeg ministra, a na novoj poziciji će imati zaduženje za borbu protiv korupcije.

Ministar bez portfelja - Adrijan Vuksanović

Ministar bez portfelja Adrijan Vuksanović je predsednik Hrvatske građanske inicijative, koja je na izborima 2020. izgubila parlamentarni status. Vuksanović je bio nosilac liste te partije, koja je prethodno pretrpela raskol nakon smjene Marije Vučinović. Rođen je u Kotoru, a po profesiji je inžinjer elektrotehnike, iako u njegovoj biografiji na Wikipediji piše i da je novinar i pesnik. Radio je na stranačkom Radiju Dux.

Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je u dva navrata da je kršio Zakon o sprečavanju korupcije, jer je istovremeno primao odborničku platu i naknadu iz Skupštine nakon prestanka poslaničkog mandata. Odnosno u drugom slučaju je “ugrozio javni interes u postupku raspolaganja državnom imovinom”, jer je Dom kulture u Donjoj Lastvi davao besplatno u zakup NVO-u na čijem je čelu tada bio.

Komentari

Vaš komentar