Gosti N1: Nema suočavanja sa prošlošću dok svako priča svoju “istinu”

Region 08. avg 202112:3215 komentara

Suočavanje sa prošlošću na prostoru bivše Jugoslavije nije deo školskog sistema, a o žrtvama i zločincima treba govoriti otvoreno i ne stavljati im nacionalni predznak, rekli su gosti N1 povodom nedavnih obeležavanja genocida u Srebrenici i operacije Oluja.

Povezane vesti:

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković izjavio je da nedostaje institucionalni okvir i javni govor o prošlosti, dok istoričar iz Zagreba Hrvoje Klasić ističe da škole i udžbenici nisu primarni izvor informacija, već su to portali i društvene mreže.

Psiholog Srđan Puhalo kaže da onog trenutka kada se o “našim zločinima i zločincima” i “njihovim žrtvama” počne govoriti otvoreno, na javnim servisima, kada to uđe u udžbenike istorije, “tek onda možemo govoriti o suočavanju sa prošlošću”.

“Ono što u BiH može da nas spase je odlazak mladih ljudi, tako da neće imati ko da ratuje, da se sveti. U protivnom, mi imamo spreman teren da za 10, 20, 30 ili 50 godina ponovo krenemo da se ubijamo”, rekao je Puhalo u Novom danu na N1.

Kazao je da u BiH stasavaju mlade generacije koje na rat gledaju na potpuno drugačiji način od samih učesnika rata, i da su skloni prihvatanju onoga što se uči u školi i priča u medijima, a nemaju neposredno iskustvo.

“Mislim da je sa njima mnogo lakše manipulistati i da oni mnogo lakše prihvataju mitove koje imamo o ratovima 1990-ih godina”, rekao je on.

Dok istoričar Klasić smatra da se situacija u Hrvatskoj menja i da “pritisak prošlosti” popušta, dovodeći to u vezu sa poboljšanjem životnog standarda, prava i sloboda, Puhalo upozorava da iako interesovanje za prošlost naizgled popušta, “mladi ljudi prilično lako prihvataju zvanične narative koje plasiraju političke elite”.

Oliver Tošković navodi da tenzije odgovaraju populističkim režimima, a da su datumi poput godišnjica Oluje ili Srebrenice pogodni za to.

Povezane vesti:

Međutim, dodaje da nije siguran “koliko imamo dobar osećaj šta je slika u Srbiji, BiH i Hrvatskoj, a šta je slika koju dobijamo u medijima”.

Naveo je da se zatekao u Zagrebu 5. avgusta, na godišnjicu operacije Oluja, i da se nije osećala nikakva tenzija.

“A kad pogledate medije u tom danu, imali smo utisak da je tenzija na vrhuncu”, rekao je on.

“Političkim elitama to odgovara jer takvim režimima je bitno da imaju neprijatelje”, dodao je.

Hrvoje Klasić kaže da se prema prošlosti “odnosimo kao prema samoposluzi – ulazimo kad želimo i uzimamo šta god želimo”.

On poredi situaciju sa Nemačkom 1945. godine, nakon koje su mnogi nacisti ostali nekažnjeni i na pozicijama, “ali su odgajane generacije mladih Nemaca, koji su 1960-ih godina počeli da isputuju svoje roditelje šta su radili 1933-1945, a mi to nemamo”.

Prema njegovim rečima, jedan od važnijih razloga zašto je to tako su političke elite, koje se “nisu bitno promenile”.

“Vi očekujete od HDZ-a u Hrvatskoj da se obračuna sa politikom HDZ-a devedesetih? Ili još gore, od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića”, upitao je Klasić.

Podsetio je da je sadašnji predsednik Srbije “par meseci pre Oluje, usred Hrvatske, u Glini, govorio kako to nikad neće biti Hrvatska i kod naroda tamo podgrevao nacionalizam”.

Srđan Puhalo smatra da “pravimo istu grešku” kao posle Drugog svetskog rata.

“Gurajući prošlost pod tepih, odnosno ne želeći da se suočimo sa prošlošću, pokušavamo da damo vremenu da izleči naše rane. Onda nam se desilo da se 50 godina posle Drugog svetskog rata setimo naših istorija, počnemo da se svetimo za nešto što se desilo 1941-45”, rekao je on.

“Vreme neće izlečiti ono što se desilo devedesetih, ali ne postoji sistematsko i iskreno suočavanje sa prošlošću na našim prostorima. To što mi guramo stvari pod tepih ne znači da će se to zaboraviti”, dodao je Puhalo.

Komentari

Vaš komentar