Eskobar: BiH ima korupcijski, a ne etnički problem

Region 26. nov. 202107:3519 komentara
Podeli:
Gabrijel Eskobar
Izvor: REUTERS/Stringer

Bosna i Hercegovina nema etnički, nego problem sistemske korupcije, rekao je Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan, u razgovoru za Hinu.

„Da budem iskren, problem u BiH nije etnički, nego su to sistemska korupcija i nedostatak verodostojnosti političkih aktera koje utiču na sposobnost državnih institucija da ispravno funkcionišu“, rekao je Eskobar u Zagrebu gde je učestvovao na sastanku Američko-jadranske povelje (A5).

Stoga Eskobara, izaslanika kojeg je vlada američkog predsednika Džoa Bajdena imenovala ovo leto, u BiH više brinu demografske i ekonomske poteškoće od etničkih pitanja.

Suprotno od dela zapadnoevropskih političara koji zagovaraju napuštanje etničkih kriterijuma u BiH, poput nemačkih socijaldemokrata čiji će čelnik biti novi kancelar, američki izaslanik naglašava da struktura sa tri konstitutivna naroda ostaje „osnov američke politike u BiH“.

„Politički konsenzus može se postići ograničenim reformama, a ne izmenom strukture Dejtona“, rekao je Eskobar, naglasivši kako SAD s bosanskohercegovačkim političkim akterima trenutno radi na izmeni izbornog zakona kako bi se zadovoljila sva tri naroda u BiH.

Bošnjački birači dosad su tri puta svojim glasovima izabrali Željka Komšića za hrvatskog člana BiH predsedništva, a dvaput su iz izvršne vlasti Federacije BiH isključene stranke za koje je glasala velika većina hrvatskih birača, piše Hina.

„Moramo imati vibrantno i politički aktivno hrvatsko stanovništvo u BiH. Bez toga Dejton neće uspeti, pa je naš cilj da osiguramo da se oni osećaju sigurno, ugodno i ekonomski održivo u BiH“, poručio je američki izaslanik.

Dodik nije jedini, ali je najaktuelniji problem

Pritisak na političare u BiH da prihvate reforme trebao bi da dođe odozdo, od stanovnika, smatra Eskobar.

„Važno je da biraju političare koji žele da postignu rešenja koja će odgovarati svima u državi, a ne samo njihovoj stranci i narodu“, rekao je karijerni diplomata koji je krajem devedesetih bio na funkcijama u Srbiji, BiH i Crnoj Gori.

Pritisak se može postići i sankcijama, ali Eskobar naglašava da „o njima ne voli da govori jer ne želi da region stekne utisak da je SAD u njoj angažovan prvenstveno sankcijama“.

„Sankcije postoje, ali neće biti usmerene na Republiku Srpsku i Federaciju ili na njihove građane, nego na korumpirane pojedince“, rekao je Eskobar koji je početkom ovog meseca boravio u BiH i susreo se sa tamošnjim političkim predstavnicima.

Uoči tog puta optužio je srpskog člana predsedništva Milorada Dodika da izazivanjem krize u BiH skriva korupciju.

U razgovoru za Hinu objasnio je da Dodik, koji pokušava oslabiti središnje institucije BiH, „nije jedini, ali je najaktuelniji problem“ u toj državi.

Zapadni Balkan što je pre moguće u EU

Upitan razgovara li Vašington sa zapadnoevropskim državama o potrebi ubrzanja procesa proširenja EU, Eskobar je rekao da „o tome pričaju celo vreme“.

Nedavno je održan susret Kvinte, formata koji okuplja SAD, Veliku Britaniju, Italiju, Francusku i Nemačku, gde je jednoglasno zaključeno da šest država Zapadnog Balkana „što je pre moguće“ mora postati deo EU, rekao je on.

Ministri za evropske poslove članica EU još su u martu 2020. postigli politički dogovor o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali to se do danas nije ostvarilo.

Deo analitičara tvrdi da je EU time ostavio te dve zemlje na cedilu, posebno Severnu Makedoniju koja je zbog grčke blokade pristala da promeni svoje ime, za šta nije nagrađena niti otvaranjem pregovora.

Analitičari veruju kako je to deo uzroka teškog poraza vladajuće, proevropske stranke premijera Zorana Zaeva na lokalnim izborima prošli mesec. Skoplje vodi i spor s Bugarskom oko pitanja jezika.

„Mi se nadamo da ćemo ubrzati proces proširenja i o tome razgovaramo sa zapadnim državama“, rekao je Eskobar koji veruje da će Albanija i Severna Makedonija, nakon Hrvatske, biti iduća priča o uspehu“ evropske integracije“.

Amerikanac je kazao kako region beleži veliki privredni rast, dva do tri puta brži od zapadne Evrope.

„Evropi će trebati takav rast, a regionu će trebati Evropa da ga nastavi. Stoga je proširenje pitanje vremena, a ne toga jesu li vrata otvorena“, smatra Eskobar.

Srbija istorijsko, kulturno i sve više ekonomski pripada Evropi

Komentarišući tvrdnje poput one predsednika Hrvatske Zorana Milanovića o tome da Srbija nema iskrenu želju za članstvom u EU, Eskobar je rekao da ta zemlja „istorijsko, kulturno i sve više ekonomski pripada Evropi“ te da većina njenih državljana veruje da je njihova budućnost u tom savezu.

„Srbija je kao svoj strateški cilj navela članstvo u EU te je već povezana s tim savezom. Mislim da je taj proces već daleko odmakao“, rekao je on.

Eskobar se slaže da bi Srbija, koja dve godine nije otvorila pregovaračko poglavlje, trebala da bude brža u tom procesu, ali je istakao da je manji napredak, delimično otežan pandemijom, ipak postignut.

„Po pitanju usklađenosti spoljne politike s EU, Srbija je ove godine bila bolja nego u dugo vremena“, kazao je, navodeći evropski mehanizam koji meri poklapanja u spoljnopolitičkim odlukama prema kojem je Srbija dve trećine u skladu s EU.

Hrvatska postala strateški partner SAD

Eskobar je rekao da je u Hrvatsku došao i kako bi naglasio koliko sadašnja američka vlada ceni odnos s Hrvatskom koja je „zaista postala strateški partner“.

Pokazuje to i ukidanje viza hrvatskim državljanima za SAD. „To nije bio poklon, to je rezultat rada hrvatskih institucija. To je veće postignuće nego što javnost shvata i pokazuje poverenje američkih vlasti prema Hrvatskoj“, naglasio je.

Od članica EU vize za Ameriku još moraju imati državljani Bugarske, Rumunije i Kipra.

Eskobar je kazao kako se nada da će Hrvatska i SAD u bližoj budućnosti pokrenuti bilateralni strateški dijalog o „produbljivanju partnerstva“ i u drugim sferama osim vojne i političke – komercijalnoj, finansijskoj, obrazovnoj i kulturnoj.

Hrvatska je „jedna od najimpresivnijih partnera“ SAD u ovom delu Evrope, zaključio je Bajdenov izaslanik.

Komentari

Vaš komentar