Der Standard: Na celom Balkanu izbor vakcine je geopolitičko pitanje

Region 07. apr. 202115:3011 komentara
Podeli:
Izvor: TANJUG/ TARA RADOVANOVIC

Razlog zašto se austrijski dnevnik pozabavio analizom toga koja zemlja u jugoistočnoj Evropi naručuje koju vakcinu i u kakvoj atmosferi, je zaprepašćenje na Balkanu time što Austrija želi posegnuti za Sputnjikom V. Pritom se ističe Hrvatska, kao članica EU.

„Kao da smo opet u Hladnog ratu, na Balkanu se na pandemiju od početka gleda na geopolitičko pitanje“, tako počinje svoju analizu u Der Standardu Adelhajd Velfl.

Je li Sputnjik V dovoljno ispitan?

“Prozapadno orijentisane zemlje tražile su pomoć od Brisela i time što su odbijale potrepštine iz Kine ili Rusije, htele su pokazati lojalnost. Ideološki front trenutno se pruža između Fajzera i AstraZeneke s jedne strane i Sputnjika V i Sinofarma s druge“, navodi on.

Velfl dalje navodi da Srbija i “dominantno proruski deo Bosne Republika Srpska” istovremeno i uzimaju vakcine s obe strane, kao što se upuštaju i u političku propagandu Moskve i Pekinga. Der Standard primećuje da se Ivica Dačić javno vakcinisao Sputnjikom V i da je pritom izjavio:

“Kao što čvrsto verujem da je Zemlja okrugla, tako verujem i da je ova vakcina dobra i da je svako treba primiti. Hteo sam dobiti baš rusku vakcinu, jer verujem u rusku medicinu“.

Drugde na Balkanu na stvari se gleda drugačije, primećuje Velfl i navodi kao primer predsednika vlade Albanije Edija Ramu koji je rekao da on nema predrasuda u pogledu ruskih i kineskih vakcina:

“Ali je naše rešenje ipak potražiti vakcine na zapadnoj, a ne na istočnoj strani“.

Tu se dolazi do loma, primećuje Velfl, u trenutku kad je Austrija istakla da bi htela posegnuti za Sputnjikom V.

Govorilo se i o nameri da se u farmaceutskim pogonima u Austriji proizvodi ta vakcina, a to se na jugozapadu Europe shvatilo onako kako su se vakcine sve vreme i doživljavale – geopolitički.

Šta kaže Hrvatska?

“Mediji u Hrvatskoj ukazuju na to da Beč odstupa od zajedničke strategije vakcinisanja na nivou EU”, piše Der Standard.

“Hrvatska agencija za lekove”, misli se na Halmed, “istakla je da je Mađarska prva članica EU koja je odustala od zajedničke strategije i vakcinisala Sputnjikom V, izdavši pritom samo hitno odobrenje. (Halmed) je istakao da se u načelu ne mogu preskakati propisane procedure i da su inače neophodne temeljnije analize veće količine podataka“.

Dalje se agencija iz Hrvatske citira i u tome da je za dozvolu vakcine u Hrvatskoj, kao i u drugim članicama EU, neophodno odobrenje središnje agencije EU, odnosno EMA.

BiH prisiljena na “daj što daš”

Stanje u Bosni i Hercegovini Der Standard u nastavku opisuje kao posebno teško. Onaj deo BiH koji se odnosi na Federaciju, bio je prisiljen, nakon što je računao na vakcine sa Zapada i nije naručivao Sputnjik V, na kraju naprosto uzeti bilo šta, odakle god, jer je epidemiološko stanje postalo krajnje ozbiljno.

Raspoloženje u BiH Der Standard ilustruje tamošnjim medijskim komentarima, povodom namere Austrije da naručuje i Sputnjik V, da se i EMA pri odobravanju vakcina “vodila zdravstvenim, a ne geopolitičkim argumentima”.

Odluka Austrije ostavila je traga i u Srbiji, pa Der Standard citira Kurir koji se „cinično zapitao: ‘A šta će na to reći Brisel?'“.

Tu nije kraj priče o vakcinaškim zdravstvenim odnosno geopolitičkim kontroverzama. U Bugarskoj se do sada barem jednom dozom vakcinisalo tek sedam odsto stanovništva, pa je ponuda iz EU dodatnih 1,2 miliona doza dočekana radosno. Vlada u Sofiji se, međutim, kritikuje zato što od početka nije posegla za svim mogućnostima nabavke vakcina.

Vlada se, pak, nalazi između čekića i nakovnja; s jedne strane čeka na dopuštenje EMA Sputnjika V, a s druge opozicija, navodi se kao “proruska”, traži da se odmah krene s nabavkom ruske vakcine.

U kraćem pregledu preostalih zemalja, navodi se da su mahom odustale od čvrstog pristupa čekanja na program SZO Covax i čekanje na pomoć iz Brisela, odnosno da se u Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori koristi i vakcina iz Rusije. U Rumuniji se, pak, vakcine iz Rusije i Kine apsolutno ne uzimaju u obzir, iz političkih i istorijskih razloga.

“Premijer Florin Citu to je eksplicitno isključio”, navodi Velfl.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar