EK: Nekoliko ulica i trgova u BiH nazvano po kontroverznim pojedincima

Region 15. okt. 202013:05 > 13:15
Podeli:
Izvor: N1

"Evropska komisija svesna da je nekoliko ulica, trgova i zgrada u Bosni i Hercegovini nazvano po kontroverznim pojedincima povezanim sa Drugim svetskim ratom ili sukobima iz devedesetih godina, među kojima su ratni zločinci koje su osudili međunarodni tribunali i poziva vlasti u toj državi da krivično kazni negiranje najtežih zločina", navodi se u dopisu Evropske komisije koji potpisuje komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

„Okvirna odluka Saveta o borbi protiv rasizma i ksenofobije iz 2008. godine, koja je deo pravne tekovine EU, poziva sve države članice EU da, između ostalog, krivično kazne javno odobravanje, negiranje ili grubu banalizaciju zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina na način koji će verovatno podstaći na nasilje ili mržnju. Podstiču se sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati da učine isto“, navodi se u odgovoru na poslaničko pitanje francuske evroposlanice Dominik Bild, članice ultradesničarske stranke „Nacionalni front“, koja pripada političkoj grupaciji istog usmerenja u Evropskom parlamentu.

Bild je tražila odgovore o ulicama koje nose imena „istaknutih pripadnika ustaškog režima“, posebno Mila Budaka i Jura Francetića u Mostaru, koji su „direktno odgovorni za masakr nad Jevrejima i Srbijma u Bosni i Hercegovini“, ali i imenovanje osnovne škole u Sarajevu po Mustafi Busuladžiću, „čije pisanje je pokazalo otvoreni afinitet prema nacističkom režimu i ustašama“, a koje je Izrael i zvanično osudio.  

„Pomno nadgledamo ovo pitanje i u političkom dijalogu sa Bosnom i Hercegovinom nastavićemo da ponavljamo potrebu da se preduzmu konkretni koraci za promociju okruženja pogodnog za pomirenje kako bi se prevazišlo nasleđe rata, kako je navedeno među ključnim prioritetima postavljenim u Mišljenju komisije o zahtevu BiH za članstvo u EU“, naveli su u Briselu i dodaje da se to odnosi i na poricanje zločina.  

„U Mišljenju Evropske komisije primećuje se i da „revizionizam i poricanje genocida protivreče najosnovnijim evropskim vrednostima“, navodi se u saopštenju i dodaje da će predstojeća 25. godišnjica potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma biti prilika da se razmisli i o pitanju uvredljivih simbola u javnoj sferi.