Puhovski o vlastima u regionu: Kritikovanje intelektualaca stara tradicija

Region 13. okt. 202020:09 > 20:12
Podeli:
Izvor: N1

Politički analitičar i profesor u penziji Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski kaže da su reakcije nosilaca vlasti na kritiku intelektualaca u regionu, na neki način, nastavak stare tradicije i da reaguju pitanjem ko je koje nacionalnosti i sličnim. Upitan o uvredama sa svih strana, koje upućuju najviši funkcioneri država regiona, kaže da to sigurno zaustavlja poboljšanje odnosa, ali da je i jedna vrsta populističkog folklora. Za razliku od devedesetih, srećom, politička klasa nema takav ugled kakav je nekada imala, konstatuje.

Da li su napadi na intelektualce zajednička osobina političara iz celog regiona i koji nivo kritike vlasti je dozvoljen, a da ne izazove gnev političara? Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je Puhovskog, posle jednog televizijskog gostovanja, nazvao „ništarijom“ i „jednom od najnečasnijih pojava na hrvatskoj sceni“. Puhovski kaže da zaista ne zna šta je izazvalo tačno taj gnev hrvatskog predsednika, ali da smatra da je hteo tom bukom da skrene pažnju sa toga da je sam bio predmet mera i istraga DORH, „kada se susretao sa sumnjivim ljudima, na sumnjivim mestima“. Prvo je napao premijera i Vladu, što ima neke logike, zatim neke političare i političarke, što opet ima neke logike, i onda je došao do mene, i nazvao me propalim političarem, što uz najbolju volju ne bih mogao biti, jer se nikada, ni za šta, nikad nisam kandidovao, naveo je gost Pressinga. Smatra da je hrvatskog predsednika najviše pogodilo što je u jednom komentaru rekao da on (Milanović) pokušava nešto što je u Hrvatskoj uspevalo pre 30 do 50 godina Vladimiru Bakariću – da ujedno bude najmoćniji i najpametniji.

Kaže da su takve reakcije na kritiku intelektualaca, na neki način, nastavak stare tradicije i da je žalosno da ona ostaje na delu. Svi smo to prošli, i stariji od mene, u raznim varijantama, rekao je gost N1.

U Srbiji je situacija drugačija jer se radi o čoveku (Vučiću) koji je sam centar moći, kao i do juče Milo Đukanović u Crnoj Gori i „kod nekih paša u BiH“, a Milanović ima drugorazrednu političku moć, navodi gost N1, koji kaže da mu hrvatski predsednik ne može nauditi, osim što izaziva atmosferu histerije u javnosti. Puhovski kaže da je video više od 800 komentara na raznim portalima u Hrvatskoj tipa – „krvi ćemo mu se napiti“, „đubre židovsko“… Desnica ga je počela mukotrpno prihvatati, ocenio je.

Svako ko se kritikuje ima pravo da odgovori na tu kritiku, pa i predsednik države, ali ono što političari gotovo bez izuzetka rade to je da prelaze u drugi rod, oni ne odgovaraju „ti si rekao, to nije istina“, nego kažu „šta si radio te i te godine, šta je tvoja mama po profesiji“ itd, rekao je Puhovski. Naš predsednik, a to je paradigma za sve njih, je rekao „biografija je pri tom važna“, naveo je.

„Pita se ko je koje nacionalnosti, ko je bio gde koje godine, ko je plaćenik Soroša ili ne znam koje druge obaveštajne službe i time se zatire mogućnost diskutovanja o meritumu stvari. To se događa u Hrvatskoj, u Srbiji, puno gore u Srbiji zbog pozicije Vučića, videćemo kako će biti sada u Crnoj Gori jer se pojavljuju dva pola moći, iako su nejednaka – ipak su dva pola moći. U Makedoniji je u jedno vreme to bilo izrazito oštro… U BiH se to događa podeljeno na tri nacionalne sredine, na Kosovu je situacija takva da su praktično onemogućili alternativne intelektualne uticaje na političku scenu i sveli političku scenu na tri opcije koje se međusobno nadmeću i razmeću i međusobno zamenjuju“, naveo je.

Puhovski podvlači da se nigde ne razgovara o meritumu stvari. „Ako kažem da predsednik države ne treba da radi to i to – on treba da kaže a) ja to ne radim, on laže ili govori neistinu, b) ja bi to trebalo da radim, jer je to moje ovlašćenje i pod c) imaš pravo, pokušaću da se promenim – što bi bilo čudo. To su modeli reakcije, toga mi nemamo – nijedno od tri, nemamo“, naglašava.

Uvrede u regionu sa svih strana

Upitan o uvredama koje se ispaljuju u regionu sa svih strana (na primer, kad je Zoran Milanović rekao da je Srbija „šaka jada“, za BiH da nije država, ali i ministar odbrane Srbije  – koji je za Izetbegovića rekao da je čovek opasnih namera, za Milanovića da liči na jednu domaću pticu koja nosi jaja i očerupa se pre nego što se pojede, da je simbol Plenkovićevog sveta Blajburg…), rekao je da to sigurno zaustavlja poboljšanje odnosa, ali da je i jedna vrsta populističkog folklora.

„U poslednje tri godine je bilo prosečno 80.000 do 100 hiljada srpskih turista u Hrvatskoj u vrhuncu sezone, a prosek oštećenja automobila a još manje fizičkih napada, je bio otprilike tri ne mesec. To je nešto što je bilo nezamislivo pre nekoliko godina… I zato je važno da se razume da je, za razliku od devedesetih, politička klasa nema takav ugled kakav je nekada imala. Nekad su ih slušali bespogovorno, sada to ljudi čuju u krčmama, gostionicama, kafanama, ali zapravo tog tipa opšteg prihvatanja nacionalističkog modela mržnje nema i najširem krugu ljudi. Imate radikale, kao što ih ima u svim državama, puno boljim od naših, i verujem u postocima, i imate, ono što je najgore, što bih nazvao „domobranskim sindromom“, većinu na hrvatskoj ili srpskoj strani – većinu koja ne bi tukla Srbe ili Hrvate, ali kad se tuku, onda kažu – to su naši momci, morate ih razumeti, oni su bili isporovocirani“, naveo je, uz ocenu da je to problem sada.

O srpskoj manjini u Hrvatskoj

Govoreći o srpskoj manjini, podseća na pomirenje Plenkovića i Milorada Pupovca, „koje je počelo formalnim, ali ipak važnim gestovima u kojoj je Plenković došao na neka mesta – mesta direktnog ubijanja Srba tokom akcije Oluja“, zatim predstavnika Srba Borisa Miloševića (u Knin). Sada dolaze presudni trenuci – pad Vukovara u novembru, pored Oluje je veoma značajan datum za Hrvate – videćemo kako će to da izgleda tog dana kada se zaista okuplja mnogo ljudi, kako će reagovati lokalno radikalno vođstvo i neki drugi koji bi mogli da budu zainteresovani za prekid ove sada relativno dobre situacije, kaže Puhovski, koji je napomenuo da nije bilo mnogo okupljanja u prethodnim slučajevima zbog pandemije.

I dalje u Hrvatskoj ima srpskih sela bez struje, nisu sva u nedođijama

 Uz napomenu – ta dobra situacija je na simboličkom nivou dosta važna, ali mi i dalje imamo srpska sela bez struje, neka su zaista u nedođiji, ali oko nekih – kad se gleda karta – linija struje ide oko sela, između dva hrvatska sela, i obilazi srpsko selo, ističe Puhovski, dodajući da je to i realni, ali i simbolički problem.

Konstatuje da u odnosima dve zemlje stalno ima nekih početaka, ali da posle nekog vremena sve negde zapne (navodi za primer Borisa Tadića i Ivu Josipovića), pa će se videti kako će sve ići dalje.

Puhovski je ocenio da je premijer Plenković u Kninu održao važan govor, „kao da je govorio neko iz NVO sektora ne iz Vlade“. Ali sa druge strane je Milanović održao govor koji sam nazvao govorom nezakonitog poltiičkog sina Franje Tuđmana, on se malo okrenuo na drugu stranu, u poslednje vreme ide na tu stranu, kaže. „Međutim, Plenković odlučuje, Milanović ne odlučuje. Pitanje je da li će takvo odlučivanje nastaviti, pitanje je, da kažem grubo, da li će mu dovoljno trebati Pupovac i njegovi, a izgleda da će mu trebati… I hoće li zbog toga se nešto zaista dešavati u realnom životu. Videćemo šta će se događati u Vukovaru u novembru, i videćemo kako će se reagovati u vukovarskoj skupštini na odluku Ustavnog suda, koja uz ograde, daje za pravo onima koji traže povratak ćiriličnog pisma u nekim službenim okolnostima“, naveo je gost Pressinga.

Plenković je, kaže, u Kninu odigrao na kartu iz rukava koju niko nije očekivao, ali pitanje je, dodaje, dokle će ta karta biti na stolu. Plenković je pokazao empatiju, ali pitanje je i kako će aparat reagovati, naveo je gost N1 uz podsećanje da premijer Hrvatske uz sebe vodi generala Toma Medveda, da pokaže kako su ratni veterani uz njega. I to je dokaz da nije sasvim siguran u podršku, ali on je za sada pobednik izbora, i teško ga je dovesti u pitanje unutar stranke, pa i izvan nje, dodao je.

Puhovski je svojevremeno izjavio da akcija Oluja jeste prourokovala etničko čišćenje koje je bilo gurano sa dve strane – i sa srpske i sa hrvatske. „Milošević je hteo Srbe i Srpkinje da ih naseli na Kosovu i da ošteti moralni ugled Hrvatske kao žrtve, Tuđman hrvatsko vođstvo su hteli što više teritorija sa što manje srpskog naroda, to je neosporno“, navodi gost Pressinga.

Činjenica je da se procenat između dva popisa stanovništa – 1991. i 2001. godine – smanjen za tri puta, ne može biti objašnjen nikakvim normalnim pokretima stanovništva ili demografijom, već naprosto političkim pritiskom, kaže Puhovski, podsećajući da je često zbog toga napadan. „Ostaje pitanje da li taj deo srpske manjine koji je ostao može da ostane u uslovima u kom može prebivati sa svešću i pokazivanjem srpskog identiteta. U ovom trenutku se čini da bi to moglo da bude perspektiva, ali ponavljam, nažalost, možda i zbog svojih godina, sklon sam tome da budem oprezan“, naveo je gost N1.

Navodi da je za srpsku manjinu sreća što se desnica u Hrvatskoj modernizuje i sada više vezuje za protivglobalističke teze, da smatra da je Hrvatska postala rob Brisela, na tezi otpora EU i vezuje se za Orbana, Poljsku, Slovačku i baltičke države. Kao što se šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih zameralo hrvatskim funkcionerima da previše gledaju u Beograd, sada se im se zamera da previše gleda u Brisel, navodi Puhovski.

U Srbiji ima 75000 Hrvata u Srbiji, a jedan od njihovih predstavnika Tomislav Žigmanov je izjavio da Hrvati žive u strahu zbog velike etničke distance. Puhovski, osvrćući se na tu izjavu, kaže da je to problem manjina u poratnim sredinama, ali da „ta činjenica nije opravdana time što je činjenica“. Ono što je problem je što se sada deo njihovih pripadnika vezuje za jednu drugu opciju, koja nije hrvatska, i ne zna se koliko je to tradicija, a koliku su neki pritisci, ali problem je i što ovoga puta nemaju osobu u parlamentu, navodi.

Govoreći o Hrvatskoj, kaže da Srbija treba da pažljivo da gleda na njeno iskustvo – da su se mnoge stvari pogoršale od trenutka kad je ušla u EU, jer je desnica shvatila da je „Big brother“ više ne gleda kao kad su bili kandidati (za Uniju). Kad slušate deo nacionalista kod nas, kao i kod vas, čini se da smo danas bliži 1991. nego 2001, naveo je.

Osvrćući se na situaciju sa koronavirusom, kaže da je pandemija idealan izgovor za masovnu povredu ljudskih prava. „Kod nas nije bilo tako radikalno kao u Srbiji jedno vreme, ali je bilo dosta radikalno… To nije bilo izvedeno na ustavno korektan način, jer se izbeglo proglašenje vanrednog stanja“, kaže, dodajući da je pri tom bitno da se mora znati koliko vanredno stanje traje i da onaj ko produžava vanredno stanje nije onaj ko odluku o tome donosi (Štab ili Vlada) već parlament.

Govoreći o napredovanju regiona po pitanju ljudskih prava, kaže da napreduju, ali frustrirajuće sporo, a da su pri tom standardi u svetu spušteni, što ide na ruku toj činjenici.

O situaciji u Crnoj Gori i BiH

Osvrćući se na politički zaokret u Crnoj Gori, kaže da su se prethodno dve strane konfrontirale – porast radikalnog, prosrpskog nacionalizma i druga – nezadovoljstvo činjenicom da šta god da se uradi, Đukanović se ne može maknuti. I uspeli su da se usaglase protiv njega taman do tačke da mogu da pobede, naveo je. I da se hrvatska manjina nije podelila, situacija bi bila drugačija, i te male stvari nekad utiču na velike posledice, dodao je.

Navodi da se pojavila koalicija koja po sebi ne pokazuje da je nešto što je stabilno, ali da je uspela da pobedi. Kaže da je posle izbora retorika pobednika ublažena, konstatujući da se to tako obično i događa. Sigurno je, kaže, da će se Crna Gora nešto drugačije orijentisati, a Đukanović je sada sa bitno suženim kompetencijama.

Govoreći o BiH, Puhovski kaže da pozicija političke elite u toj državi izgleda kao ona u braku koji je uzdrman, u kojem muž i žena prigovaraju psihijatru da je kriv za razdor između njih. Postavlja se pitanje kako to da se vođstvo BiH nikad ne može ni o čemu dogovoriti, da već više od 20 godina zavise od toga da im neko spolja nametne rešenje – nekad iz SAD, nekad iz Brisela, katkad iz Ankare, Zagreba i Beograda, navodi Puhovski. „Kao u onom starom vicu o Bugarskoj –  sami se ne mešaju u svoje unutrašnje poslove i to je strašna situacija“, kaže, dodajući da naravno ima uticaja iz Beograda na RS, ali i Zagreba na  hrvatski narod u BiH. To sigurno utiče, ali je činjenica da BiH sama o sebi ne donosi odluke i za to ne može 25 godina biti kriv spoljašni činilac ili faktor, nego je očito na delu i potpuna nesposobnost njihovih funkcionera i nesposobnost da pregovaraju, ističe gost N1.

Govoreći o Miloradu Dodiku, kaže da se on pokazao u RS i kao majka slovenačkog, hrvatskog i austrijskog kapitala jer je omogućio otvaranje firmi iz ovih zemalja. „Ja sam više puta govorio da on pet puta nedeljno radi za austrijski, slovenački i hrvatski kapital, a da dva dana nedeljno drži pročetničke govore, i ta se njegova pozicija sada i realizovala u Zagrebu. I rekao je – evo ja mogu u Zagreb, a vi ne možete, mene primaju… Njega je zvao Milanović a da je premijer (Plenković) to saznao doslovce tri sata pred taj dolazak, to je bio šok. A Milanović je javno optužio Komšića da se lažno predstavlja kao predstavnik Hrvata, rekao je da se time izvitoperio smisao Dejtonskog sporazuma, u čemu malo ima i istine“, istakao je Puhovski. To je pojačalo Dodikovu poziciju, sada se on predstavlja kao predstavnik nebošnjačkog naroda u BiH, ocenio je gost Pressinga.