Radnici u Crnoj Gori se danas smatraju najvećim gubitnicima tranzicionih i privatizacionih procesa i njihov postojeći položaj je neprihvatljiv, zbog čega je neophodna radikalna promena ekonomskog modela, ocenio je predsednik Pokreta za promene, Nebojša Medojević.

„PzP se snažno zalaže za radikalnu promenu ekonomskog modela primitivnog neoliberalizma, zasnovanog na pljački državnih resursa, monopolima, eksploataciji prirodnih i ljudskih resursa i dominaciji interesa krupnog kapitala i njihovog privatnog profita“, naveo je Medojević u saopštenju. 

On smatra da i radnici u Crnoj Gori moraju dići glavu i krenuti u borbu za svoja prava, jer im niko od postojećih režimskih DPS tajkuna poslodavaca, ta prava neće dati bez borbe. 

„Radnici se sa pravom smatraju kao najveći gubitnici tranzicionih i privatizacionih procesa koji su po pravilu bili praćeni donošenjem vrlo restriktivnih zakonskih rešenja koja su do krajnih granica umanjivala radnička prava. Sve je to dovelo do toga da su se danas radnici u Crnoj Gori našli u nekom polurobovlasničkom i najamničkom položaju“, rekao je Medojević.

Crna Gora, kako smatra, treba novi socijalni pakt koji će utvrditi osnovne principe i vrednosti koje država mora da štiti. Pravo na rad i zaradu sa kojom će radnik moći da obezbijedi dostojanstven život svoje porodice mora biti temelj novog socijalnog pakta države, poslodavaca i radnika. 

„PzP se snažno zalaže za pronalaženje održivog kompromisa između sveta rada i kapitala iz kojeg će se izgraditi nova preduzetnička kultura svesna da je suština uspeha jedne kompanije održivi balans između dobrog upravljanja i dobro motivisane radne snage. Ponižena, obespravljena, bedno plaćena, nezaštićena radna snaga ne doprinosi napretku ni poslovanja preduzeća niti ekonomije u celini“, rekao je Medojević. 

Zato PzP, kako je kazao, poziva sve zaposlene u Crnoj Gori koje poslodavci ponižavaju, maltretiraju, bedno plaćaju, teraju da rade pod neljudskim uslovima, ne poštuju njihovu ličnost i ugrožavaju dostojanstvo da se pridruže njihovoj borbi za suštinske promene ekonomskog modela. Prema njegovim riečima, radnici u privatnim firmama su izloženi brutalnoj eksploataciji.

„Ne poštuje se zakonska odredba o dužini radnog vremena, sistematizacija radnih mesta, školska sprema, neradni dani, prekovremeno angažovanje i rad subotom i nedeljom se ne plaća po uvećanoj vrendosti boda, zarade kasne i po više meseci, a neretko se se isplaćuju bez plaćenih poreza i doprinosa“, kazao je Medojević. 

On je dodao da disciplinskih postupaka skoro i da nema, već se nepoželjnim radnicima jednostavno odmah daje otkaz.

„Posebno teška situacija je kod radnika u trgovinama, gde poslodavci nameću nehumane uslove rada. Posebno jer tamo rade uglavnom žene, koje moraju da rade i teške fizičke poslove, kao što je utovar i istovar robe, moraju čitavo radno vreme da provedu na nogama, nemaju slobodne dane u skladu sa zakonom i rade za mizerne plate koje se kreću od 200 do 300 evra, na koje vrlo često nisu plaćeni porezi i doprinosi“, rekao je Medojević. 

U najvećim trgovačkim kompanijama, kako je kazao, ne postoje sindikati, a već više od deceniju ne postoji granski kolektivni ugovor, pa su radnici u trgovini pod svakodnevnim pritiskom otkaza, bez ikakve zaštite sindikata.

On je naveo da se plate u privatnim firmama ne povećavaju, već su godinama na istom ili nižem nivou.