Bešić: Crnoj Gori treba CPC da bi trajno učvrstila državnost

Region 16. jun 202017:28 > 17:33
Podeli:
Izvor: N1

Litije u Crnoj Gori nastavljaju tamo gde su stale pre izbijanja epidemije koronavirusa, a vlast u Podgorici koristi epidemiju i restrikcije kako bi ograničila skupove i smanjila broj ljudi, rekao je u Danu uživo profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić. On dodaje da je za Srpsku pravoslavnu crkvu spor oko Zakona o slobodi veroispovesti više pitanje imovine, dok je za Crnu Goru to identitetsko pitanje i da je njihova ideja da im treba Crnogorska pravoslavna crkva kako bi trajno učvrstili državnost.

Činjenice da su litije nastavljene posle tromesečne pauze bez ikakvog novog povoda, za Bešića je znak da su vitalne i jake snage koje oponiraju vlasti i Zakonu o slobodi veroispovesti. Iako vladajući DPS insistira da su litije političke prirode, gost Dana uživo ističe da su one autentično inicirane i vođene od strane SPC, odnosno Mitropolije crnogorsko-primorske, a da sa određenim političkim strankama koje ih podržavaju postoji „ontološka povezanost“ jer su to stranke koje predstavljaju srpsku manjinu u Crnoj Gori.

POVEZANE VESTI

Upitan zašto je Zakon o slobodi veroispovesti donet čak 14 godina od kada je prvi put iniciran 2006. godine, Bešić podseća da je još tada, posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore, Ranko Krivokapić govorio da se na taj način treba zaokružiti sticanje crnogorske državnosti.

„Četrnaest godina kasnije, politički akteri su na istim pozicijama, društveni rascep je isti, a crkveno pitanje je bilo samo okidač da se to stanje pokrene“, ocenjuje Bešić.

On izbore koji će se održati za nekoliko meseci vidi kao prvi faktor donošenja zakona pred kraj 2019. godine.

„Sve izbore od 2006. pa nadalje vladajući DPS je vodio na istoj platformi – odbrana crnogorske nezavisnosti od onih koji hoće da je ukinu. Zadnjeg izbornog ciklusa 2016. je bilo prilično napeto i za par stotina glasova koalicionog partnera, koji je prešao cenzus, oni su obezbedili apsolutnu većinu. S druge strane, evrointegracije su stale, velikih investicija više nema, morate s nečim da odigrate izbornu utakmicu. Vrlo je zgodno da to uradite s crkvenim pitanjem, jer to je SPC koja predstavlja ključnu strukturu srpskog naroda u Crnoj Gori, to je najbolja meta da se odigra ta utakmica“, objašnjava Bešić.

Kaže da je vlast ponudila kompromis u vidu odlaganja primene Zakona, što je mitropolit Amfilohije odbio čime je Crkva čvrsto ostala pri svom stavu. Bešić kaže da takav predlog vlasti može da predstavlja i samo kupovinu vremena, ali da stav Crkve, s druge strane, smanjuje zonu daljeg kompromisa i može da predstavlja zaoštravanje situcije.

„Taj zakon u nekoj drugoj zemlji, u kojoj podele nisu ovakve, bio bi u redu. U različitim uslovima on ima različite efekte. Zamislite da ste Crnogorka i živite u Crnoj Gori, a vas predstavlja Srpska pravoslavna crkva. Pravoslavlje je uvek nacionalno pravoslavlje. I u toj situaciji to znači da vaša crkva kreira vaše etničko biće na kokme počiva etnički i državni identitet. I to je problem Crne Gore. Njihova ideja je da njima treba Crnogorska pravoslavna crkva da bi trajno učvrstili državnost u svakom mogućem smislu. Za ljude koji se crnogorski osećaju u Crnoj Gori, njihova crkva se nalazi u drugoj državi“, objašnjava Bešić.

Dodaje da je za SPC organizuje litije više zbog očuvanja onoga što joj pripadan, nego zbog slobode veroispovesti. Kako kaže, veći deo imovine SPC nije sporan, ali jedan deo jeste.

Bešić ocenjuje da bi kompromis bio kada bi se pitanje imovine uklonilo iz Zakona, čime bi se zadržao status kvo.

S druge strane, SPC bi, prema njegovom mišljenju, pristala na neke druge tačke zakona, poput pitanja poreza.