Kao deo globalnog odgovora na epidemiju koronavirusa, Evropska komisija je najavila da će obezbediti 38 miliona evra neposredne podrške Zapadnom Balkanu i izvršiti preraspodelu od 374 miliona evra za ekonomski oporavak regiona, saopštila je Evropska komisija.
Evropska komisija, na zahtev zemalja članica ili partnera reaguje na trenutne potrebe podržavajući isporuku medicinskih uređaja i lične i zaštitne opreme, kao što su ventilatori, laboratorijski setovi, maske, naočare i zaštitna odela.
POVEZANE VESTI
EU će Albaniji i Severnoj Makedoniji pomoći da pokriju trenutne potrebe njihovih zdravstvenih sistema sa najviše četiri miliona evra, Bosni i Hercegovini sa sedam miliona evra, Crnoj Gori do tri miliona evra, Kosovo do pet, dok će Srbija, kao trenutno najugroženija država, dobiti do 15 miliona evra, saopšteno je u Briselu.
Dodaje se da će Evropska komisija uključiti države Zapadnog Balkana i u inicijative EU za borbu protiv krize, kao što su zajednički programi nabavke zaštitne opreme i ubrzati projekte koji su planirani u saradnji sa Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti.
Radi se projektima za poboljšanje kapaciteta za ispitivanje i kontrolu zaraznih bolesti, jačanje medicinske spremnosti za hitne slučajeve i podršku razvoj mikrobioloških sistema za javno zdravlje, koji su prvobitno predviđeni za 2021. godinu.
Takođe, kako bi pomogla ublažavanje društveno-ekonomskog uticaja koronavirusa, EU obećava i da će preusmeriti pretpristupna sredstva iz IPA fondova za oporavak država na Zapadnog Balkana na kratke i srednje rokove. Iz Evropske komsije naveli su da će to uključiti podršku privatnom sektoru, povećanje socijalne zaštite (sa akcentom na ranjive grupe) i jačanje javnog zdravstvenog sektora u celini.
Evropska komisija saopštila je da će, za socijalni i ekonomski oporavak Albanije izdvojiti do 46,7 miliona evra, Bosne i Hercegovine 73,5 miliona evra, 50 miliona biće odvojeno za Crnu Goru, Severna Makedonija mogla bi da dobije do 62 miliona evra, Kosovo do 63 miliona, a Srbija 78,4 miliona evra.
Iz Evropske komisije saopštili su i da rade zajedno sa međunarodnim finansijskim i drugim institucijama i organizacijama, a posebno onima koji se bave regionalnim pitanjima, kako bi pripremili kooridnisan odgovor za podršku realnoj ekonomiji.
Posebno ističu saradnju sa CEFTA-om i Savetom za regionalnu saradnju (RCC) na olakšavanju snabdevanja i protoka robe u regionu i između regiona i EU, dodajući da je u incijativu za stvaranje „zelenih traka“ uključila i granične prelaze između EU i država zapadnog Balkana koje se nalaze duž transevropske saobraćajne mreže. Radi se o koridorima koji će omogućiti brži i lakši protok robe preko granica, sa maksimalnim zadržavanima do 15 minuta, na kojima Evropska komisija insistira.
Iz Evropske komsije, međutim, nisu saopštili dinamiku isplata, odnosno kada će koja država tačno moći da računa na taj novac.
Šef diplomatije EU Žosep Borel ocenio je na svom blogu, da bi Unija morala da pokaže na delu šta znače evropska i globalna solidarnost.
„Solidarnost ne može biti smo reč koja ne podrazumeva i obavezu“, naveo je Borel.
On je dodao da se to odnosi i na države Zapadnog Balkana, napominjuići da ih EU ni u krizi ne zaboravlja i podseća da je Unija najveći donator, investitor i trgovinski partner Zapadnog Balkana i da je od 2014. godine do danas regionu pomogla donacijama u visini od jedne milijarde evra.
„Zapadni Balkan može da računa na solidarnost EU i to ne samo u krizim vremenima. Vreme je budemo ozbiljni u solidarnosti i saradnji. Moramo da radimo zajedno, pomažući jedni druge, jer niko ne može sam da izađe na kraj sa trenutnom situacijom“, naglasio je šef diplomatije EU Žozep Borel.
Sve informacije o koronavirusu čitajte u našem Blogu uživo i na stranici Koronavirus.
