Snovi ostali pod ruševinama, dok Albanci pokušavaju da se vrate u svakodnevicu

Region 30. nov 201917:21 > 21:16
Podeli:
Izvor: N1

Fadma, meštanka Drača, i njena porodica još jednu neizvesnu, hladnu noć, proveli su uz improvizovanu logorsku vatru. Temperature su sve niže, kiša učestalija, a odeća u kojoj su napustili dom neadekvatna. Preko im je potrebna nova, kao i prekrivači i hrana.

„Veoma je teško. Moja četvoročlana porodica noć je provela u jednom malom vrtu tu u blizini. Skupili smo se oko vatre. Jedan dobri vojnik mi je dao ćebe“, kazala je meštanka Drača, Fadma.

Pokrivače, hranu i druge potrepštine očekuju i drugi. Redovi ispred improvizovanih centara za pomoć sve su duži.

„Registrovao sam se u opštini. Ali niko ne želi da mi objasni kako da je dobijem. U nevolji sam. Pogledajte moj dom, uništen je“, rekao je Blerim.

POVEZANE VESTI:

„Što se tiče pomoći, sramota me je da moram da odem po komad hleba. Nismo dobili svu pomoć koju smo tražili, na primer nemamo jorgana. Nije nam potrebna flaširana voda“, kazao je meštanin Rustem Nezemeri.

Albansko tlo polako se smiruje, no strah u građanima ne prestaje. Ne od samog podrhtavanja tla, koliko od pogleda na uništene domove.

„Veoma smo napeti. Gubimo se čak i kada idemo po hranu. Dok jedem kašika se trese u ruci. Eto toliko sam loše“, rekao je Ibrahim.

„U trenutku kada se desio zemljotres uopšte nisam bio uplašen. Međutim, kada sam video sav taj horor napolju, skamenio sam se od straha. Čak i sada, dok govorim, nisam baš dobro. Neverovatna je sva ta šteta i to koliko ljudi je poginulo“, ispričao je Tahir Halili.

Više nade za pronalazak preživelih nema. Spasilačke ekipe iz regiona koje su pomagale u tome, napuštaju Albaniju.

„Nažalost, u ovakvim situacijama, ovim akcijama, najbitnija su prva 24 sata. Nakon toga je teško da ćete pronaći živu osobu. Pas je tražio i radio, reagovao je na svim radilištima, mestima gde smo ga pustili. Iako ne radi na mrtve prepoznao sam promenu u ponašanju i potvrdili smo s njim, kao i sa ostalim psima sumnje na neke lokacije na kojima su kasnije izvučene žrtve“, rekao je Igor Goreta, član Udruženja za obuku pasa tragača. 

Po okončanju potrage za preživelima, ostala je nemerljiva bol, tuga i gorčina. No, svesni su Albanci da svakodnevni život polako mora da počne da se normalizuje. No, nikome još nije jasno kako. Kako prevladati strah, nastaviti dalje, bez snova i nadanja koji su ostali pod ruševinama.