Poruka za vlasti u Srbiji iz Potočara – negiranje je poslednja faza genocida

Region 11. jul. 201919:03 > 19:13
Podeli:
Izvor: N1

Državni vrh Srbije nije imao zvaničnog predstavnika na komemoraciji i to četvrtu godinu za redom. Premijerka Ana Brnabić ranije je saopštila da u Potočare nije bila pozvana. Ali, upravo za vlast u Srbiji iz Potočara stiže poruka - da je negiranje poslednja faza genocida, te da bez suočavanja sa istinom nema ni istinskog pomirenja među ljudima.

Suze, molitve, zagrljaji. U Memorijalnom centru Potočari, 24. godine od zločina u Srebrenici, ukopane su 33 srebreničke žrtve, nakon komemoracije i klanjanja dženaze. 

Najmlađa žrtva koja je sahranjena je Osman Cvrk, koji je u trenutku ubistva imao 16 godina, a najstarija – Šaha Cvrk, koja je imala 82 godine kada je ubijena. Tahira Tajić ukopala je posmrtne ostatke svog sina Fikreta. Imao je dvadeset i jednu godinu. 

„Kopam sina, kopam srce moje drago, majka ostala bez njega tolike godine…“, rekla je Tahira Tajić.

U ime porodica stradalih, iz Potočara poruka, koja je bila upućena vlastima u Srbiji, da je neophodno priznavanje genocida.

„Političke i verske elite srpskog naroda ne žele prihvatiti ove činjenice, ne žele se suočiti sa istinom i jasno se ograditi od ideologije koja je kreirala genocid. Ne žele se ograditi ni od konkretnih izvršilaca koji su listom osuđeni na doživotne ili višegodišnje zatvorske kazne“, rekao je bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović.

POVEZANE VESTI:

„Negiranje genocida ima za cilj da vas povredi, da vas oslabi, to je jedan od načina na koji se nastavlja genocid, njegova intencija je da se spreči da rane budu zalečene, koristi se za političke poene onih u čiji prilog ide postojanje podeljene BiH i kojima odgovara da ostanu u prošlosti“, kaže predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Karmel Ađijus.

A državni vrh Srbije još jednu godinu za redom nije poslao zvaničnog predstavnika u Potočare. Poslednji put je 2015. godine na komemoraciji bio tadašnji premijer, Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom napadnut. Sadašnja predsednica Vlade kaže da za obeležavanje godišnjice nije dobila poziv.

Ipak, lider LDP-a Čedomir Jovanović navodi da je u Potočare otišao u ime Srbije i svog naroda.

„Srbija mora da otvori oči, mora da bude hrabra, mora da prizna i preuzme svoj deo odgovornosti za genocid u Srebrenici, jer je takva Srbija potrebna Srbima, Bošnjacima, potrebna je Hrvatima i Srbiji i Bosni i čitavom ovom regionu. Ona 24. godine gleda svet jednim okom – onim svojim, a zapravo je slepa“, smatra lider LDP-a Čedomir Jovanović.

Sličan stav u Pokretu slobodnih građana. Sergej Trifunović poručuje da 11. jul treba da bude posvećen žrtvama genocida. Da li Srbija treba da prizna genocid ili ne – polemika se vodila i u parlamentu. Predsednik radikala, haški osuđenik, poziva Vladu da prikupi podatke i prikaže svetskoj javnosti da je 1995. u Srebrenici doslo do, kako kaže, „podvale i organizovanog zločina sa strane“.

Uprkos podeljenim političkim stavovima u Srbiji, iz Evrope stiže jedinstven apel. I ambasador Nemačke u Srbiji, ali i zvaničnici iz Brisela – Johanes Han i Federika Mogerini pozivaju da se praksa nekažnjavanja, ali i negiranja zločina okonča. 

Mesta za one koji negiraju Srebrenicu, kažu, u Evropskoj uniji nema.