Kamion s posmrtnim ostacima 33 srebreničke žrtve ispraćen je iz Sarajeva u Potočare, gde će biti sahranjene 11. jula.

Nekoliko hiljada građana okupilo se u podne ispred Predsedništva BiH.

Ispraćaju je prisustvovao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji boravi u dvodnevnoj poseti BiH.

Bili su prisutni i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić, lider SDA Bakir Izetbegović, poglavar Islamske zajednice u BIH Husein Kavazović, visoki predstavnik Valentin Incko, američki ambasador Erik Nelson, gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka i ostali zvaničnici.

Američki ambasador je posle ispraćaja kolone sa kovčezima srebreničkih žrtava na Tviteru objavio da se „saoseća sa majkama i porodicama žrtava genocida u Srebrenici“.

Najmlađa žrtva, koja će ove godine biti sahranjena u Memorijalnom centru Potočari je Osman Cvrk, rođen 1979. godine, koji je u vreme kada je ubijen imao svega 16 godina.

Najstarija žrtva je Šaha Cvrk, koja je imala 82 godine kada je ubijena.

U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od hiljadu nestalih Srebreničana.

NVO traže da Srbija prizna genocid

„Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske“, navedeno je u saopštenju koje su potpisale organizacije iz Srbije „Žene u crnom“, „Inicijativa mladih za ljudska prava“, „Mreže Žene u Crnom“, „Dah Teatar“, „Škart kolektiv“, „Autonomni ženski centar“, „Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji“, „Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM“ i „Fond za humanitarno pravo“.

„Na dan 11. jula iskazaćemo solidarnost i odgovornost odlaskom grupe aktivistkinja i aktivista na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava“, navedeno je u zajedničkom saopštenju ovih organizacija.

Ove organizacije u saopštenju su navele da zahtevaju da:  

„- Država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice;

– Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;

– Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire;

– Da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca;

– Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma;

– Da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina;

– Da da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Republici Srbiji“.