Zatvorena birališta u Severnoj Makedoniji, izborni proces protekao bez problema

Region 21. apr 201909:22 > 19:27
Izvor: Reuters/Ognen Teofilovski

Zatvorena su birališta na kojima se glasalo u prvom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, koja su bila otvorena od sedam do 19 sati, javlja agencija Anadolija.

Na izbore za predsednika Severne Makedonije do 18.30 izašlo je 39,71 odsto birača na osnovu obrađenih 91,54 odsto biračkih mesta.

To je saopštio predsednik DIK Oliver Derkoski na poslednjoj konferenciji za novinare o izlaznosti, navodeći da su u 19h zatvorena sva biračka mesta u prvom krugu predsedničkih izbora.

Prvi rezultati o tome koliko je koji od tri predsednička kadidata osvojio glasova očekuju se u 21.30.

Makedonski građani birali su između kandidata vladajuće koalicije oko SDSM i DUI Steve Pendarovskog, kandidatkinje makedonske opozicione koalicije oko VMRO DPMNE Gordane Siljanovske-Davkove i Blerima Reke, koga podržavaju dve opozicione partije Albanaca. 

Na, šestim po redu predsedničkim izborima od osamostaljenja zemlje, glasalo se na 3.480 biračkih mesta u 80 opština i u Gradu Skoplju, a glasačka mesta, su otvorena u 7.00 a zatvarena u 19 časova. Pravo glasa ima 1.808.131 glasač. 

Drugi izborni krug predsedničkih izbora u koji idu dva prvoplasirana kadidata biće održan za dve sedmice – 5. maja.

Građani Severne Makedonije glasali su za novog predsednika države, a čini se da će birati između nezadovoljstva zbog promene imena države i ulaska u evroatlantske integracije.

Premijer Zoran Zaev i njegove socijaldemokrate (SDSM) nadaju se da će na predsedničkim izborima zadati još jedan udarac dugoj vladavini nacionalističke stranke VMRO. Socijaldemokrate i njihov kandidat Stevo Pendarovski žele da profitiraju na promeni imena zemlje i dogovoru s Grčkom, po kome je Makedoniji dodat prefiks „Severna“, što im je otvorilo vrata pregovorima o ulasku u NATO sledeće godine, te razgovorima o pristupanju EU.

Pendarovski (55) je vodio kampanju uz poruku da je glas za njega, glas za NATO savez i EU, što će po njemu dovesti do novih investicija i ekonomskog rasta.

Stranka VMRO, koja je vladala od 2006. do 2017. godine, vodila je zemlju u sve dublje konflikte s Grčkom oko imena Makedonije, koje Atina smatra imenom jedne od svojih pokrajina. VMRO je dogovor o promeni imena proglasio nezakonitim, te suprotnim ustavu i nacionalnim interesima.

Predsednik Đorđe Ivanov iz VMRO-a učinio je sve što je bilo moguće kao predsednik s ograničenim ovlašćenjima kako bi usporio implementaciju dogovora, no njegove je poteze preglasavao parlament. Ivanovu je ovo drugi mandat, te ne sme da se kandiduje na sledećim izborima.

Njegova stranka odbijala je da preda vlast šest meseci nakon izbora u decembru 2016. godine, onemogućujući SDSM-u i njegovim koalicionim partnerima, nekolicini etničkih albanskih stranaka, glasanje u parlamentu o novoj vladi. Nakon smene vlasti, VMRO je zapao u haos, a njihov bivši vođa i premijer Nikola Gruevski pobegao je iz zemlje te zatražio azil u Mađarskoj, kako bi izbegao zatvor zbog korupcije.

Nekoliko drugih funkcionera VMRO-a takođe je osuđeno, dok drugi čekaju kraj suđenja zbog davanja mita i zloupotreba.

Prema nedavnoj anketi, kandidatkinja VMRO Gordana Siljanovska-Davkova vrlo je blizu podršci koju uživa i kandidat socijaldemokrata.

Ona je kritičarka dogovora s Grcima, a prozvala ga je nezakonitim i sramotnim te optužuje administraciju Zaeva za korupciju i nepotizam.

Prema anketi sprovedenoj između 8. i 14. aprila, Siljanovska-Davkova uživa podršku 38,3 odsto birača, a Pendarovski 33,2 odsto. Treći kandidat Blerim Reka ima podršku 12,6 odsto glasača i dve etničke albanske stranke.

Pretpostavlja se da nijedan kandidat neće dobiti više od 50 odsto podrške u prvom krugu. Drugi krug predviđen je za 5. maj.

Izbori će biti važeći ukoliko na njih izađe najmanje 40 odsto glasača od 1,8 miliona Makedonaca. Moguć je velik nivo izostanaka, pogotovo jer Makedonci biraju između nezadovoljstva zbog promene imena te ulaska u NATO savez i EU.