Dikić: Prevaren sam i uvučen u nečije igre, a toga nisam bio ni svestan

Region 25. mar 201915:52 > 15:54
Podeli:
Izvor: Printscreen/RTCG

Bivši šef srpske Žandarmerije Bratislav Dikić izjavio je danas, iznoseći završnu reč u slučaju pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori u oktobru 2016. godine, da se oseća moralno krivim, ali da ne može da prihvati nešto što svesno i voljno nikada ne bi uradio, a za šta ga optužuje Tužilaštvo.

Dikić je rekao da je u toku postupka shvatio da je prevaren i uvučen u nečije igre, a da toga nije bio svestan.

„Rekao sam da se osećam moralno krivim jer sam bio nesmotren prema svedoku saradniku Saši Sinđeliću, i jer nisam pročitao njegove nečiste namere“, rekao je on.

Dikić je izjavio da mu Sinđelić nikada nije pomenuo da je tadašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića trebalo uhapsiti i likvidirati.

Rekao je da se u Crnoj Gori ponašao kao turista.

„Da sam u učestvovao u nekakvom planu, ne bih se, pobogu, šetao ispred parlamenta“, navodi on povodom tvrdnji Tužilaštva da i njegove fotografije ispred zgrade parlamenta pokazuju da je učestvovao u pokušaju terorizma.

Dikić je rekao i da je uveren da u postupku nije potvrđen nijedan navod tužilaštva protiv njega.

Advokat Branke Milić, koja je napustila u novembru suđenje i koja se od tada krije u Ambasadi Srbije u Podgorici, ocenio je da nije, na jasan i nesumnjiv način, dokazano da je njegova klijentkinja počinila krivično delo koje joj se stavlja na teret.

„Zato predlažem da je sud oslobodi krivično-pravne odgovornosti“, naveo je advokat Božo Milinjić.

Tužilac: Dikić praktično odslužio svoje

Specijalni tužilac Saša Čađenović je na kraju završne reči pre par dana rekao da je dokazano da je kriminalna organizacija fukncionisala po tačno određenim pravilima unutrašnje kontrole i discipline. Kako je kriminalna organizacija planiranja i delovanja sprovodila na više teritorija, Rusije, Srbije i Crne Gore, nesporno se izvodi zaključak da je delovanje imalo međunarodne razmere, rekao je on.

Čađenović je naveo da ne vidi nikakvu olakšavajuću okolnost za ruske državljane Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, da su okolnosti isključivo otežavajuće i predložio sudu maksimalnu moguću kaznu.

Maksimalnu kaznu je zatražio i za Predraga Bogićevića i Nemanju Ristića, naročito jer su, kako je naveo, pobegli na samom početku slučaja i čak pretili advokatima po službenoj dužnosti.

Rekao je i da je Bratislav Dikić delovao korektno, išao ka razrešenju slučaja i praktično priznao svoje delovanje, te da je vreme provedeno u zatvoru praktično odslužilo svoje.

Čađenović je za Branku Milić zatražio strožiju kaznu.

On je za jednog od lidera DF Milana Kneževića predložio blažu kaznu jer je njegovo učešće bilo ideološke prirode i nije stekao nikakvu materijalnu korist.

Strožiju kaznu tražio je za drugog lidera DF Andriju Mandića i vozača Mihaila Čađenovića.

Optužnicom su obuhvaćena dvojica ruskih državljana za koje Tužilaštvo tvrdi da su agenti ruske obaveštajne službe GRU, Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, devet srpskih državljana, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević i Mihailo Čađenović, vozač DF.

Optuženi su srpski državljani Miloš Jovanović, Nemanja Ristić, Predrag Bogićević, Bratislav Dikić, Kristina Hristić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Srboljub Đorđević.

Srbija je odbila izručenje Ristića i Bogićevića i njima se sudi u odsustvu.

Protiv prevodioca DF Ananija Nikića vodi se poseban postupak dok se Branki Milić sudi u odsustvu.

Ona je u novembru samoinicijativno napustila suđenje nezadovoljna nalazom veštaka koji je procenjivao njeno zdravstveno stanje i odlukom Suda da odbije njegovo izuzeće i utočište našla u ambasadi Srbije u Podgorici, gde se još nalazi.

Tužilaštvo je sa devetoro srpskih državljana potpisalo sporazum o priznanju krivice.

Oni se terete da su u noći poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016. godine, planirali upad u Skupštinu, hapšenje ili likvidaciju tadašnjeg premijera Mila đukanovića i nasilnu smenu vlasti, sa ciljem da se Crna Gora spreči da uđe u NATO.