Plenković: Želimo novu stranicu u odnosima sa Srbijom

Region 26. jun 201818:09 > 18:16
Podeli:
Izvor: Reuters / Eric Vidal

Hrvatska želi da okrene stranicu i razvija političke i privredne odnose sa Srbijom na način da se rešavaju otvorena pitanja s partnerima s kojima može da se razgovara, izjavio je u Strazburu premijer Andrej Plenković, komentarišući izlaganje poslanika Srpske radikalne stranke Aleksandra Šešelja, sina Vojislava Šešelja, i svoj odgovor na to.

„Reč je očito o nastavku provokacija koje su se već juče dogodile nakon govora potpredsednice vlade Marije Pejčinović Burić. Mislim da sam jasno rekao hrvatski stav o tome šta mislimo o političkim ciljevima Srpske radikalne stranke, njihovim ‘postignućima’ u 90-tim, osuđenom ratnom zločincu Šešelju. Hrvatski stav je jasan, a to je da želimo da razvijamo odnose sa Srbijom, ali na način da rešavamo otvorena pitanja, okrenemo novu stranicu, kako bi razvijali političke i privredne odnose. Ovo je nešto što me od strane njegove stranke nije iznenadilo“, rekao je Plenković novinarima nakon rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Aleksandar Šešelj pokušao je u utorak u raspravi u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da isprovocira hrvatskog premijera Andreja Plenkovića koji mu je oštro odgovorio da je on „živi primer izreke da jabuka ne pada daleko od stabla“.  

„Nije baš uobičajeno da imamo ovakve provokacije, ali ovo je prigoda za razotkrivanje, kao što sam i rekao svim članicama i članovima Parlamenarne skupštine, da shvate o čemu se radi, o kakvoj politici i kakve su se posledice dogodile za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Sloveniju. Naš je zadatak da se to ne ponovi, naš je zadatak da jasno definišemo ko su partneri s kojima možemo da razgovaramo o našim budućim odnosima, a ko su oni čija je retorika, a očito i aktivnosti, ostale daleko u prošlosti i to na vrlo negativan način“, rekao je Plenković.  

Plenković je u svom obraćanju članovima delegacija nacionalnih parlamenata članica Saveta Evrope govorio o ideje ujedinjene Evrope, o Hrvatskoj i njenom putu od samostalnosti, rata do članstva u EU i NATO, ratifikaciji Istanbulske konvencije, Evropskom sudu za ljudska prava, vladavini prava i ljudskim pravima.  

Govorio je i o Bosni i Hercegovini i ostalim zemljama jugoistočne Evrope i njihovim evropskim integracijama za šta se Hrvatska snažno zalaže.  

Dao je snažnu podršku Makedoniji i Albaniji za početak pristupih pregovora, dok je za Bosnu i Hercegovinu rekao da zaslužuje posebnu pažnju i podršku na svom putu prema EU, i zauzeo se za punu ravnopravnost tri konstitutivna naroda u skladu s evropskim vrednostima, a što uključuje i pravedan izborni zakon.