Najveća investicija u istoriji BiH ili nestanak Skenderije

Region 24. feb. 201818:38 > 19:19
Podeli:
Izvor: N1

Mnogo prašine diglo se u javnosti zbog navoda o tome da će simbol Sarajeva - kompleks Skenderija, biti sravnjen do temelja. Unuk autora Skenderije i naslednik autorskih prava u posedu je nacrta prema kojem od sadašnje Skenderije nema ništa.

Kantonalni premijer tvrdi da takvog poduhvata neće biti, ali da je reč o najvećoj investiciji u istoriji države. Hoće li Sarajevu ostati Skenderija? 

Kultura, sport, privreda, sajmovi, koncerti, izložbe… Već pola veka za sve to služi betonska konstrukcija u centru Sarajeva. Halid Muhasilović, Ognjen Malkin i Živorad Janković arhitekte koje su joj dali oblik. I za Skenderiju dobili su nagradu časopisa Borba za najbolje delo arhitekture u Jugoslaviji. 

A da će koncerti, utakmice i sve što Skenderija danas jeste postati prošlost, tvrdi unuk jednog od autora. Na Džana Karajicu preneo je Halid Muhasilović autorska prava. A Karajica je u posedu nacrta za rekonstrukciju Skenderije u kojima od sadašnje betonske konstrukcije, tvrdi, nema – ništa.

„Skenderija će biti sravnjena. Neće postojati. Tu će biti tornjevi – jedan od 48 spratova, dva po 32 i tako dalje… Uglavnom, to će biti tornjevi za poslovne prostore, u smislu kancelarija, hoteli i apartmani. Skenderija ne postoji na mapi“, izjavio je Karajica. 

„Autorska prava u biti znače da bi bilo kakve intervencije na objektu trebalo da imaju saglasnost orginalnog projektanta, odnosno naslednika autoskog prava. Ovo sve što do sada vidite nema saglasnost autora Skenderije, ali to se nabraja, pa ćemo videti šta i kako dalje“, dodao je. 

Aktuelni direktor Skenderije Amer Kapo kaže da je razgovora o investicijama bilo, no, kaže da još nema ništa „crno na belo“. 

„Bila je konsultantska kuća koja je bila uzeta od stranih investitora, mislim da se ‘Kolijers’ zove. Održan je samo jedan sastanak, gde su oni samo prikupljali informacije o kompleksu centra ‘Skenderija’. Nakon toga mi kao centar Skenderija nismo imali više nikakvih informacija. Kada pričamo o bilo kakvim investicijama, pre svega treba tu da budu interesi građana – šta je to što je njima potrebno, mislim da treba da se zadrži kulturno-sportski centar, a onda naravno i intreresi investitora i Kantona Sarajevo, ali i i JP Centar Skenderija“, pojasnio je. 

Da konkretnih planova još nema, potvrđeno je za N1 i iz Zavoda za planiranje razvoja Kantona. „Ono što mogu da kažem je da je trenutno na snazi važeći urbanistički projekat i da mi nismo informisani zvanično da se govori o nekim radovima na Skenderiji. Bili bismo sigurno uključeni, jer smo jedan od ključnih subjekata planiranja.“

No, Vlada ima planove. Pretprošle godine potpisan je Memorandum o saradnji sa Investicionim fondom Dubai. U fokusu je bio upravo kompleks Skenderija. 

„Uslov Vlade je bio da se napravi bolja i veća dvorana, da bude arena sa 20.000 mesta, da Dom mladih bude bolji i veći. Reč je o jednoj od najvećih investicija u istoriji BiH, kada je reč konkretno o Kantonu Sarajevo – 300 miliona evra, bili bi izgrađeni novi poslovni i stambeni objekti na najinteresantnijoj lokaciji u kojoj bi bilo puno pozitivnih ekonomskih efekata“, rekao je Elmedin Konaković, premijer Kantona Sarajevo. 

Godine 1969, kada je sagrađen, betonski gigant dao je gradu novu simboliku, značenje i novi ritam. Plato ispred Skenderije i skulptura umetnika Alije Kučkalića koju Sarajlije zovu „Teta razapeta“ postali su kultno mesto susreta. Šta će biti iza njenih leđa, i kakva tačno budućnost Skenderiju čeka, još je pitanje bez konkretnog odgovora.