Migranti u Vogošći: Šta da radim, gde da idem…

Region 04. jan. 201818:56 > 19:00
Podeli:
Izvor: N1

Nekolicinu migranata prihvatili su članovi omladinske organizacije "Tempo" iz Vogošće u BiH, kako bi im na nekoliko dana pružili utočište. Nisu ni slutili da će njihov centar preko noći postati alternativno migrantsko sklonište.

Krajem decembra je omladinsko udruženje za humanitarni rad „Tempo“ otvorilo vrata za nekolicinu migranata – da ih sklone od zime na tek nekoliko dana. Ni slutili nisu da će na vrata kucati jedan po jedan i da će kuća postati – migrantsko sklonište.

Dve prostorije. Deset kreveta. Zajednička kuhinja i zajedničko kupatilo u kući koja čak nije ni namenjena da bude smeštaj izbeglicama. No, preko noći postala je dom za 16 osoba. Ako nema mesta na krevetima, spavaju na alternativnim ležajima.

„Da, želimo da ostanemo ovde. Ali, imamo brojne probleme. Nisu obnovili naše papire, papiri su nam istekli. Ne daju nam smeštaj. Kako onda da ostanemo, to je veliki problem? Granična policija nas je uhvatila, dala nam papire, adresu za azilantski centar, ali kad god odemo tamo, kažu nam da ne možemo ući, da nema mesta…“, kaže za N1 Pakistanac Muhamed Ajaz.  

Nazim stigao među prvima iz Tunisa.

„Ljudi poput mene, koji su imali posao, ljudi sa diplomom, su nezaposleni. Ja sam 10 godina radio u hotelu u Tunisu, a sad više nema posla u toj branši zbog terorizma u hotelima. Šta ću tamo? Nemam posao. Zašto Amerikanci, Francuzi, mogu da idu gde god hoće, a ljudi iz Tunisa, Alžira, ne mogu da mrdnu? Zašto?“, kaže Tunišanin Nizam Kidiri.

Mediteran, od turske do grčke obale, preplovio u gumenom čamcu. Na izbegličkom putu, Tunišanin poželeo Bosnu da zove domovinom.

„Šta ja znam hoće li mene policija uhapsiti. Kao da ja znam zakone ove zemlje. Šta da radim, gde da idem, nisam poželjan nigde na ovoj planeti. Zašto? Baš sam tužan i tako razočaran u ovaj svet…“, navodi Kidiri.

Predsednik udruženja u šoku. Za migrante je saznao na Facebook profilu imama Muhameda Velića. Velić ih je prvi primio u džamiji, a u Tempu su želeli priskoče u pomoć, ne sluteći dimenzije problema.

„Nismo imali ovo iskustvo nikada do sada i zaista smo se našli u jednoj teškoj situaciji, gde ne znamo kako da izađemo iz te situacije. Svaki dan nam dolaze nove izbeglice. Mi nismo njih želeli da primimo u centar dok ne pribavimo dokumentaciju , kako bismo pred zakonom države bili čisti. Svi su uredno prijavljeni“, navodi Emir Sulejmani, predsednik Udruženja „Tempo“.

Nestaje novca, nestaje snage. Treba svega, pa i stručne pomoći, otkrivaju u „Tempu“.

Kakva će biti sudbina ovih ljudi još je pod upitnikom. No, nema sumnje u to da su humani građani, još jednom, preuzeli obaveze vlastite države.