Nakon tri dana pešačenja i pređenih 110 kilometara, putem kojim su 1995. godine Srebreničani pokušali da pronađu spas, ali obrnutim smerom, u kasno popodnevnim satima hiljade učesnika Marša mira koji su krenuli iz Nezuka - stigli su na svoje konačno odredište u Memorijalni centar u Potočarima.

Nakon tri dana napornog hoda – najemotivniji trenutak. Dolazak u Memorijalni centar i pogled na mezarja. Susret dva marša Nezuk – Potočari i Žepa – Potočari. Iskustva su različita. Osećanja ista.

Nezuk – Liplje – Mravinjci – Potočari. Oko sedam hiljada učesnika Marša na temperaturama koje su dosezale iznad 35 stepeni – izdržali su i ove godine put dug gotovo 100 kilometara. U čast stradalih, ali i preživelih.

„Nemamo nikakvih većih problema, da je neko u kritičnom stanju. Sve su manje intervencije. Zadovoljni smo i kodeksom ponašanja i pohvalio bih ove godine učesnike. Imamo blizu sedam hiljada učesnika i svi se pridržavaju kodeska i na ovim vrućinama. Svaka im čast“, rekao je Munir Habibović, predsednik Pododbora Marša mira Nezuk – Potočari.

U Šušnjarima, nedaleko od Potočara, mestu s kojeg je 11. jula iza ponoći, krenuo proboj – kolonu Marša mira Nezuk – Potočari – čekala je američka ambasadorka u BiH, Morin Kormak. Treću godinu zaredom.

„Zaista mi je svake godine čast da budem mali deo Marša mira, jer ono što je istinski impresivno za nas jeste hrabrost ovih ljudi i to što koračaju, ponovo utiru staze kojima su prošle žrtve genocida i oni koji su uspeli da izbegnu tu sudbinu“, izjavila je američka ambasadorka u BiH.

Čast je, kaže ambasadorka Kormak – upoznati i bar kratko razgovarati s nekim od učesnika Marša.

Ovoga puta je to bila najstarija među njima – Hasna Fejzić. Već dobro poznata svim učesnicima Marša sa svojih 70 godina – u Šušnjarima je bila sat vremena pre same kolone. Sretali smo je i ranije – kaže najstarija, a najbrža. Vodi je uspomena na stradalog supruga.

„Dobro je, sve je dobro prošlo. Nisam sinoć spavala, bilo je hladno, ali bio je dobar put“, kaže Hasna Fejzić.