Tužioci zatražili doživotnu kaznu za Ratka Mladića

Region 07. dec. 201614:55 > 14:56
Podeli:
Izvor: Reuters

Tužioci na procesu Ratku Mladiću zatražili su danas od sudija Haškog tribunala da generalu Mladiću izreknu kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i drugih zločina nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH.

Zastupnici optužbe tvrdili su, u završnoj reči da su dokazali krivicu komandanta Vojske Republike Srpske Mladića (74) za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

„Ti zločini su počinjeni… Došlo je vreme da Ratko Mladić odgovara za svaku od svojih žrtava i za sve zajednice koje je uništio. Izreći bilo koju drugu kaznu od najstrože – doživotne kazne – bila bi… uvreda za žrtve i protivno pravdi“, rekao je tužilac Alan Tiger (Tieger).

Tužilac je rekao da „niko ne može ni da zamisli dubinu patnji za koje je Mladić odgovoran“.

Nazivajući generala Mladića „gospodarom života i smrti“ tokom rata u BiH, Tiger je to ilustrovao Mladićevim rečima upućenim, u leto 1995, Muslimanima evakuisanim iz Žepe: „Poklanjam vam vaše živote“.

U poslednjem delu završne reči, tužilac Piter Makloski (Peter) rekao je da je ; Mladić igrao ključnu ulogu u planiranju i izvodjenju genocida u Srebrenici, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo „ubijanje svih vojno sposobnih muslimanskih muškaraca“ u Srebrenici i „proterivanje“ žena, dece i staraca.

Mladićevu „genocidnu nameru“ u Srebrenici, tužioci su dokazivali njegovom izjavom, na dan pada enklave 11. jula 1995. da je „došao je trenutak da se posle bune na dahije Turcima osvetimo na ovim prostorima“.

Mladićeva „genocidna namera“, po tužiocu, očigledna je bila i u njegovoj poruci srebreničkim Muslimanima, dan kasnije, da mogu „opstati ili nestati“ i u pozivu da „spasu vaš narod od uništenja“.

„Tokom šest dana posle ovih zloslutnih komentara, Mladićeve trupe zarobile su i ubileviše od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka“, naglasio je Makloski.

On je rekao da je do sada identifikovano gotovo 6.000 žrtava i da se mnogi još vode kao nestali, a da se očekuje da će „konačni broj žrtava premašiti 7.000“.

Po brojnim dokazima, kazao je Makloski, ključnu ulogu u planiranju i počinjavanju tih ubistava odigrali su general Mladić i njemu potčinjeni oficiri, poput Ljubiše Beare, Vujadina Popovića i Zdravka Tolimira, koje je Tribunal već pravosnažno osudi na doživotni zatvor zbog srebreničkog genocida.

Kao dokaz da je general Mladić sa saradnicima, u noći izmedju 11. i 12. jula 1995, odlučio da svi srebrenički Muslimani budu pobijeni, tužilac je citirao svedočenje oficira VRS Momira Nikolića da mu je potpukovnik Popović to izričito preneo.

Mladić je na terenu u Srebrenici, od 11. do 14. jula, imao „punu komandu i kontrolu“, tvrdio je zastupnik optužbe.

Za to vreme, snage pod njegovom komandom su oko 6.000 zarobljenih muslimanskih muškaraca prebacile na više lokacija u okolini Zvornika, gde su ih organizovano streljani do 17. jula.

Dok je Mladić bio „u središtu zbivanja“ oko Srebrenice, po tužiočevim rečima, bilo je počinjeno prvo masovno ubistvo u selu Kravica sa više od 1.000 žrtava, a zatim i u selu Orahovac.

„Počinioci su bili pripadnici VRS i MUP RS koji su delovali po Mladićevoj komandi“, kazao je Makloski, odbacujući kao „nezamislivo“ da je to moglo biti radjeno bez generalovog odobrenja i znanja.

Podsećajući da je 13. jula general Mladić razgovarao sa zarobljenim Muslimanima, obećavajući im da će ići u razmenu, tužilac je kao „ključni dokaz“ generalove „ubilačke namere“ označio činjenicu da je on prekinuo popisivanje Muslimana, koji su ubrzo bili prebačeni na mesta gde su ubijeni.

Za razliku od odbrane, zastupnik optužbe je tvrdio da je Mladić imao punu komandu nad „ubilačkom operacijom“ u Srebrenici i dok je bio u Beogradu, od 14. do 17. jula 1995. Prema optužbi, VRS je desetine hiljada žena i dece iz Srebrenice proterala u Kladanj, nakon što je Mladić rekao: „Evakuisaćemo i ko hoće i ko neće“. 

„Mladić im nije ostavio da biraju – da bi obezbedili goli opstanak, morali su da odu“, rekao je Makloski, nazivajući „uvredljivom“ tezu odbrane da su oni otišli dobrovoljno. 

Tvrdnju odbrane da su zločin u Srebrenici počinile neidentifikovane „paravojske“ i „osvetnici“, zajedno sa bezbednosnim oficirima VRS Bearom i Popovićem, nad kojim Mladić nije imao kontrolu, tužilac je odbacio kao „apsurdnu“. 

„Mladić jeste zločinac, ali nije budala“, ocenio je Makloski. 

Nasilno uklanjanje Srebrenice kao muslimanske enklave u istočnoj Bosni bio je, po njegovim rečima, cilj koju su politički i vojni lideri RS proklamovali još 1992. General Mladić je u novembru te godine naredio da se „neprijatelju nanesu najveći mogući gubici“ i da se on „prisili da sa muslimanskim stanovništvom napusti“ Podrinje.

Tužilac je, kao dokaz, citirao i Direktivu 7 kojom je, u martu 1995., predsednik RS Radovan Karadžić naložio da VRS „dobro osmišljenim dejstvima“ u enklavi „stvori nepodnošljive uslove potpune nesigurnosti, bez nade u dalji opstanak i život stanovništva“. 

Po tužiocu Makloskom, VRS je pod Mladićevom komandom upravo to i učinila pre napada na Srebrenicu, sabijajući u oko 45.000 Muslimana u enklavu kojoj je blokadom humanitarne pomoći nametnula neljudske uslove. 

Tribunal je u martu nepravosnažno osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog istih zločina za koje je Mladić optužen. Mladićeva odbrana započeće svoju završnu reč u petak, 9. decembra.