Jovan Jovanović je sa svojih 109 godina najstariji Sarajlija i stanovnik staračkog doma u Nedžarićima. Uprkos godinama, ovaj profesor ruskog jezika i književnosti i danas je plodan naučnik, a iza sebe ima više od dve stotine radova.
„Težak i trnovit put“, „Od nemila do nedraga“, „Od čekića do nakovanja“ – tako svoj život opisuje Jovan Jovanović, najstariji Sarajlija i stanovnik staračkog doma. U septembru 2016. trebao bi napuniti jubilarnih 110 godina.
„Ja sam imao strašan život – od kada sam se rodio pa do danas. Ovde je svako došao zato što je morao, ovde niko nije došao od dobra“, priča Jovanović.
Svedok dva balkanska i dva svetska rata, očevidac raspada bivše Jugoslavije, živi udžbenik moderne istorije, nije zaboravio niti jedan detalj dramatičnih događaja 20. veka. „Moj otac je došao iz Amerike kada je počeo prvi balkanski rat, a u Prvom svetskom ratu se izgubio. Gde su ga ubili, šta je sa njim bilo, pojma nemam. U Drugom svetskom ratu, četnici su mi zatvorili jedinu sestru. Brata nisam imao“, dodaje 109-godišnji Sarajlija.
Ovaj profesor ruskog jezika i književnosti nadahnuće i dalje traži u spoznajama. Svakodnevno čita i piše o književnosti, istoriji i hrišćanskoj filozofiji, a oslabljenom vidu prkosi lupom. Iza sebe ima 222 rada, a njegov naučni angažman još nije okončan. Sebi ipak ne pridaje veliki značaj.
„Ja sam sitan čovek. Ime mi je ‘Niko’, prezime ‘Ništa’. Kome ću ja dati savet u ovim godinama?“, kaže Jovanović.
Iako je riznica životnih spoznaja, skromnost mu nije dopuštala da govori o opštim i univerzalnim stvarima. No, ipak je prokomentarisao jedan fenomen stvarnosti na Balkanu: „Nigde seljak nije prezren kao kod nas. Ako hoćeš da ga poniziš, kažeš: ‘ti si seljačina, šta ti znaš. Ti si glup kao seljak. Seljačku ti majku, seljačkog ti oca’ – sve moguće. To je sramota. Mi smo svi seljaci. Mi smo svi izašli iz opanaka. Seljak je sve stvorio – i književnost i arhitekturu i umetnost“.
Iako kaže da nekada ne zna šta se dešava u hodniku i posvećuje se samo knjigama, ne prođe ni jedan dan a da ne vidi 30 godina mlađu prijateljicu Fahiru. Na opšta pitanja nerado odgovara, ali zato ipak kaže da je u životu najvažnije prijateljstvo.
