Zašto neki ljudi misle da su pametniji nego što stvarno jesu

N1 specijal 15. jul 202216:3641 komentara
Izvor: Privatna arhiva / Prof. dr Dejvid Daning

Daning-Krugerov efekat je dobro poznata pojava, odnosno psihološki fenomen, u kome ljudi sa ograničenim znanjem u određenoj oblasti preterano samouvereno procenjuju svoje sposobnosti – misle da su pametniji i sposobniji nego što zaista jesu. Radi se jednostavno o tome da isti skup informacija koje koristimo prilikom obavljanja određenog zadatka ili prilikom donošenja odluke koristimo i kada procenjujemo sopstveni učinak pri izvršavanju tog zadatka ili prilikom donošenja odluke. Dakle, ljudi imaju tendenciju da veruju u ispravnost svojih odluka čak i kada ne mogu da izdrže lošu kritiku. O ovoj pojavi razgovarali smo sa profesorom Dejvidom Daningom, jednim od njegovih osnivača.

Daning-Krugerov efekat potiče iz naučnog članka koji su 1999. godine objavili profesor psihologije Dejvid Daning i doktorand Džastin Kruger sa Univerziteta Kornel. Nazvali su ga „Nesposoban bez svesti: kako teškoće u prepoznavanju sopstvene nesposobnosti izazivaju precenjivanje nečijih dostignuća“.

Studenti koji su se prijavili da učestvuju u njihovom istraživanju morali su da polože nekoliko testova iz različitih oblasti, a zatim da procene koliko su uspešni u poređenju sa drugima. Pokazalo se da su oni sa najlošijim ocenama na testu znatno precenili svoj učinak. A oni sa najboljim rezultatima malo su potcenili svoje znanje.

Daning-Krugerov efekat postao je jedan od najpoznatijih psiholoških fenomena dobrih 20 godina nakon svog osnivanja, a ključni pokretač mu je dao uspon interneta i društvenih mreža, koje su omogućile slabo obrazovanim pojedincima da žestoko i javno iskažu pogrešne stavove i uverenja. Nakon uspona Donalda Trampa bio je udžbenički prikaz ovog fenomena.

Sa profesorom Daningom, koji je zaposlen kao istraživač na Univerzitetu u Mičigenu, smo razgovarali putem video veze.

Šta vas je podstaklo da počnete da istražujete ljudske greške u razumevanju vlastitih sposobnosti, šta je vodilo do otkrića takozvanog Daning-Krugerovog efekta?

U životu sam se često nalazio u situacijama kada su ljudi tvrdili očigledno pogrešne i nelogične stvari, zato me je počelo da zanima koliko su ti ljudi stvarno svesni besmisla svojih reči.

Da li ste očekivali da će vaš rad postati toliko poznat, da će biti takav “hit”?

Nisam. U stvari sam očekivao da naš članak u stručnoj reviji uopšte neće hteti da objave. Istina je, članak je postao hit, ali me svejedno čudi da se nakon više od 20 godina od objavljivanja, njegova popularnost i prepoznatljivost i dalje uvećavaju. Zajedno sa kolegama smo došli do brojnih zanimljivih zaključaka. Nije mi jasno zašto je upravo ovaj članak toliko odjeknuo u javnosti.

Naslovna strana članka Daninga i Krugera iz 1999. godine (Journal of Personal and Social Psychology)

 

Rekao bih da je razlog to što Daning-Krugerov efekat ima sve veći uticaj na naše živote. Izbor Donalda Trampa, čoveka sa blago iskrivljenom slikom o sebi, za američkog predsednika je svakako povećao interesovanje za njega, a Tramp je donekle bio i živa demonstracija vašeg znanja.

Verovatno smo na neki način zaista ponudili ljudima definiciju za iskustvo gledanja kako ljudi govore nečuvene stvari i donose loše odluke, a da toga nisu svesni. Pokazali smo da je to pravi psihološki fenomen. Ironija je da ljudi nikada ne primete ovu pojavu kada se nađu na drugoj strani, kada sami postupe pogrešno.

Mnogo je više takvih iskustava gledanja kako ljudi govore nečuvene stvari u doba interneta i društvenih mreža nego 1999. godine kada je vaš članak napisan. Danas imamo bezbroj „stručnjaka“, koji su o određenoj temi saznali na internetu, koji su sami „istraživali“ tu oblast. Ovo je verovatno u velikoj meri povećalo uočljivost Daning-Krugerovog efekta.

Tako je. Ljudi su uvek grešili i imali pogrešna uverenja, ali danas je to mnogo vidljivije nego ranije, jer društveni mediji mogu biti platforma za svakog pojedinca da izrazi svoja pogrešna uverenja.

Uz pomoć interneta ljudi mogu da steknu mnogo više znanja nego ranije, ali i da se izgube u dezinformacijama mnogo lakše nego u prošlosti.

Često me pitaju da li je Daning-Krugerov efekat pojava izazvana internetom. Moj odgovor je ne – internet je to upravo otkrio. Razlike u pogledima i znanju među ljudima postale su mnogo vidljivije.

Šta vam je prolazilo kroz glavu dok ste gledali uspon Donalda Trampa? Jedno je što misli da je najbolji i najpametniji. Ali kako je uspeo da ubedi toliki broj Amerikanaca?

Kada sam pre desetak godina počeo da se bavim pitanjem opšteg znanja o politici, prvo sam počeo da tražim literaturu na temu loše obaveštenih birača. Otkrio sam da je literatura na ovu temu jednostavno literatura o biračima.

Svi smo u nekoj meri loše informisani o politici. A kada se pojavi neko ko kaže stvari koje smatramo privlačnim, ubedljivim, što podiže naš ego i čini da se osećamo bolje u sopstvenoj koži, takva osoba ima velike mogućnosti za uspeh.

Ne iznenađuje me uspeh političara sa stavovima koji se mnogima čine nečuvenim – uvek će naći publiku koja ceni zahvalnost. Želim da istaknem da niko od nas nije siguran od aplaudiranja stavovima koji nam se čine privlačnim, iako nemaju osnova u stvarnosti.

N1

Donald Tramp je najboljeg američkog stručnjaka za odgovor na epidemiju koronavirusa Entonija Faučija, nazvao „katastrofom“, a i sam je razmatrao da sebi ubrizga izbeljivač kao potencijalni lek za infekciju.

Bez obzira na to koliko ste informisani o politici, ipak možete upasti u zamku populizma. Veoma brzo sudimo i upiremo prstom u druge, a mnogo puta bi trebalo da zastanemo i proverimo sopstvena uverenja.

Kao što kažete: Prvo Daning-Krugerovo pravilo je da ne znate da ste u tome.

Baš tako. Većina nas je bar ponegde „članovi“ kluba Daning-Kruger, a toga nismo svesni kada uđemo u klupske prostorije.

Kako sprečiti da postanemo članovi?

Postoje dva načina da sprečite da postanete žrtva Daning-Krugerovog efekta. Jedna od mogućnosti je da steknete mnogo znanja u određenoj oblasti. U ovom slučaju, teško ćete prevideti sopstvenu nesposobnost, jer ćete je nadoknaditi znanjem. Ovo je često izazovan zadatak.

Druga opcija je da redovno proveravate svoje stavove, svoja uverenja kod drugih ljudi. I sami možemo brzo da postanemo žrtve pogrešnih uverenja, a drugi nas mogu na vreme upozoriti na to. Najveći problem sa Daning-Krugerovim efektom je ako ljudi traže odgovore samo na sebi, bez provere sa drugima.

Nemoguće je očekivati da svaki naš stav stalno proveravamo kod drugih, to bi bilo iscrpljujuće, u važnim stvarima je dobro da se konsultujemo i uverimo se da vaše razmišljanje ima smisla.

Problem je u tome što se mnogo puta konsultujemo sa ljudima iz istog informacionog balona, koji će vrlo verovatno podeliti naše pogrešno uverenje i time ga ojačati.

Sigurno. Potreban vam je neko sa nezavisnom tačkom gledišta, ko je potpuno iskren prema vama. Ne tvrdim da je ovakvo savetovanje uvek efikasno, ali je svakako bolje nego živeti u uverenju da sami znamo da pronađemo prave odgovore.

Iz vaših odgovora bi mogli da izvučemo zaključak da treba stalno da preispitivati sopstvene stavove. A stalna sumnja u sebe izgleda kao recept za mentalne probleme.

Konstantna sumnja svakako nije pravi put. Određene okolnosti su posebno pogodne za nastanak Daning-Krugerovog efekta. Ako je to tema sa kojom imate mnogo iskustva, možete biti prilično sigurni u svoje stavove. Ako ulazite u potpuno novo područje, u kome se ne osećate prijatno, brzo možete postati žrtva. Naime, u takvom slučaju mogu postojati dimenzije i nijanse problema o kojima i ne sanjate, a vaše odlučivanje je zasnovano na nepotpunoj slici koje niste svesni.

Dunning i Krueger (1999)

Samopouzdanje je veoma važno u postizanju uspeha. Kako to sprečiti da zaseni nedostatak sposobnosti?

Samopouzdanje je svakako ključ uspeha, ali njime treba pravilno upravljati. Pre bitke, general mora da pokaže potpuno poverenje pred svojim vojnicima da bi ga oni pratili i izvršavali njegova naređenja.

Sasvim je drugačije kada se spremate za bitku. Kada pravite plan za nju, morali biste da se preplašite, morali biste da prođete kroz sve moguće scenarije i da budete svesni svih mogućih zamki i slabosti. Morate se pripremiti zabrinuti i nesigurni, i sačuvati svoje samopouzdanje za dan bitke

Na primer, moja doktorka je izuzetno samouverena, ali kada mi samouvereno postavi dijagnozu, uvek naređuje brojne testove.

Oni koji su u svom istraživanju na kome ste bazirali Daning-Krugerov efekat postigli najbolje rezultate na testovima, potcenili su sopstvena dostignuća. Smatrali su da su u poređenju sa drugima postigli manje uspeha nego što je zaista bio. Zašto?

Ljudi koji su veoma sposobni u određenoj oblasti moraju da se nose sa drugačijim teretom od onih koji nisu sposobni. Oni su dobro svesni koliko su uspešni, ali ne shvataju uvek da za mnoge druge određeni zadatak nije tako jednostavan kao za njih. Dakle, zbog sopstvene sposobnosti, oni precenjuju sposobnost drugih ljudi i ne vide koliko je njihovo znanje izuzetno.

Da li je, po vašem mišljenju, ova preterana skromnost problem koji treba otkloniti ili je korisna društvena adaptacija?

Skromnost može biti od koristi jer vas stalno tera da poboljšate svoje sposobnosti. Ali to može biti i teret, jer može biti prepreka i poteškoća u vašem odnosu sa drugima. Doktori i medicinske sestre, na primer, redovno precenjuju nivo znanja svojih pacijenata i pretpostavljaju da neke stvari ne treba objašnjavati, što dovodi do komunikacijske buke.

Šta je, po Vašem mišljenju, štetnije za društvo – precenjivanje ili potcenjivanje svojih sposobnosti?

Potcenjivanje sopstvenih sposobnosti svakako može biti štetno – zbog toga ljudi ne iskorištavaju mogućnosti koje bi mogli, a nedostaje im samo samopouzdanje. Međutim, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Danijel Kaneman jednom je rekao da bi, kada bi imao čarobni štapić kojim bi mogao da izbriše jednu od predrasuda u razmišljanju, koje su do sada prepoznate u psihologiji, izbrisao preterano samopouzdanje bez razmišljanja. Naime, to često dovodi do tragedije, ne samo za pojedinca već i za čitavo društvo.

Mnogi pojedinci su izazvali katastrofe na osnovu preterano samouverenih odluka. Jedan jedini čovek je samouvereno odlučio da će Rusija bez poteškoća preuzeti Ukrajinu. Pogrešio je i mnogi su to platili životom.

N1

Koliku pretnju Daning-Krugerov efekat predstavlja za demokratske institucije, za današnji društveni poredak?

Teško je reći koliko je to velika pretnja. Ali mogu da kažem da to svakako predstavlja pretnju, ne samo za funkcionisanje države, već i za privatni i poslovni život. Mnoge kompanije propadaju kada odluče da svoje poslovanje prošire u oblast o kojoj malo znaju i za koju se nisu adekvatno pripremile.

Uvek bismo morali da se zapitamo koji su to mogući problemi i pretnje sa kojima se možemo susresti, a premalo razmišljamo i znamo o njima, da li se radi o upravljanju državom, kompanijom ili odluci u privatnom životu.

U očima javnosti preveliki oprez političara brzo bi se mogao shvatiti kao oklevanje i ranjivost.

Očekivati da politički lideri, direktori, nastavnici, roditelji itd. budu potpuni i nepogrešivi je prilično nerazumno. Na neki način, svi smo početnici bez obzira na to koliko iskustva imamo u određenoj oblasti. Moja omiljena izreka je da postaješ majstor onog trenutka kada shvatiš da ćeš biti početnik do kraja života.

Na grafikonima koji su deo vašeg istraživanja, postoji tačka u kojoj su ljudi napravili potpuno realnu procenu svojih sposobnosti, gde se njihov rezultat na testu poklapa sa njihovim ocenjivanjem rezultata. Ko su ti ljudi koji su u stanju da realno procene svoje sposobnosti, koji ih niti precenjuju niti potcenjuju?

Mogu samo da kažem da čak i ljudi koji u nekom trenutku i pod određenim okolnostima ispravno procene svoje sposobnosti, moraju biti jednako oprezni kao i drugi. Naime, oni se brzo mogu naći u drugačijoj situaciji u kojoj će njihova procena sopstvenih sposobnosti biti potpuno pogrešna.

Može se desiti i da sasvim slučajno realno procenite svoje sposobnosti, da imate sreće. Morate biti oprezni. Poznavanje sebe, svojih sposobnosti je osobina koja dolazi i prolazi. Svako će se ponekad naći u situaciji da će pogrešno proceniti svoje sposobnosti.

Da li ste se ikada umorili od objašnjavanja Daning-Krugerovog efekta?

Ne umorim se od objašnjavanja, ali izgleda ironično da ovaj efekat nikada nismo nazvali sa našim kolegom Džastinom Krugerom. To na neki način dovodi do nerazumevanja šta treba da bude Daning-Krugerov efekat i šta je za nas autore bio glavni zaključak istraživanja.

Naime, svi se fokusiraju na zaključak da nesposobni ljudi nisu svesni sopstvene nesposobnosti. U stvari, pre svega, želeli smo da pokažemo da ljudi koriste isti skup informacija koje koriste prilikom donošenja određene odluke, kada procenjuju da li je njihova odluka ispravna. Iz toga sledi da ljudi imaju tendenciju da veruju u ispravnost svojih odluka, čak i kada ne mogu da podnesu kritičku kritiku.

Svaki put moram iznova da objašnjavam da kada govorimo o Daning-Krugerovom efektu ne govorimo o drugim ljudima već o sebi. Kada neko čuje za Daning-Krugerov efekat, ne treba da razmišlja o tome kako drugi sebe vide pogrešno, već treba da se preispita.

U kojim oblastima su ljudi najpodložniji razvoju pogrešnih shvatanja o sopstvenim sposobnostima?

Najbolje tlo su široke i loše definisane oblasti kao što su inteligencija, talenat, prefinjenost, uspeh.

Možete biti uspešan istraživački psiholog ili uspešan novinar na mnogo različitih načina. Verovanje da je vaš put jedini pravi put brzo će dovesti do precenjivanja vaših sposobnosti. U isto vreme, to će vas sprečiti da steknete dodatne veštine koje bi vam mogle proširiti vidike.

Stručnjaci u određenoj oblasti danas brzo postaju „takozvani stručnjaci“ kada se njihovi stavovi ne poklapaju sa stavovima određene društvene grupe. Ekspertski konsenzus, na osnovu kojeg se može pouzdano tvrditi da neko nije u pravu, u očima javnosti sve je teže postići.

Tačno je, to je posledica obilja informacija koje su nam danas dostupne i zbog kojih svako može da izabere informaciju u koju je spreman da veruje. Za svaku poziciju postoji stručnjak ili bar „stručnjak“. Ovi „stručnjaci“ su često finansijski motivisani za svoje stavove. Obmanjivanje ljudi može biti unosan posao.

Kada pitamo šta stručnjaci kažu o određenoj stvari, u svakom slučaju, ne treba da se oslanjamo samo na jednog stručnjaka, već uvek treba da pitamo o pravcu koji favorizuje većina stručnjaka, a ne da sve ulažemo u mišljenje jednog gurua .

Moramo biti svesni da ljudi mnogo puta nisu najbolji u izboru stručnjaka kome mogu da veruju. Ako imate malo znanja u određenoj oblasti, to ograničeno znanje može dovesti i do lošeg izbora ljudi koje slušate.

Vaš rad je postao deo pop kulture i na neki način vam je izmakao kontroli. Ima li i dalje nekih zbunjujućih, pogrešnih tumačenja o njemu?

Pogrešan je zaključak da su nesposobni ljudi istovremeno i najsamopouzdaniji. To nije istina. U poređenju sa ljudima koji su na vrhu po sposobnostima, oni na dnu su nešto manje samouvereni, ipak ne ocenjuju svoje sposobnosti više od stručnjaka. Nedostaje im uvid u to koliko bi još morali da sumnjaju u svoje sposobnosti. Kod njih je jaz između percepcije i stvarnosti veći.

Da li biste rekli da su ljudi u proseku premalo izloženi kritici svojih sposobnosti i postupaka? Bar u međusobnoj komunikaciji postoji nepisano pravilo da ako nemaš šta lepo da kažeš, ne govori ništa. Da li je to štetno sa društvene tačke gledišta?

Rekao bih da smo u našoj kulturi prilično loši u davanju i prihvatanju saveta. Kao društvo uopšte, nismo najbolji u kritičkom odgovoru na greške i prihvatanju kritike za greške. A to posledično znači da ljudi često imaju pogrešnu predstavu o svojim sposobnostima. U stvari, zbog toga mnogi ljudi ostaju na nižem nivou sposobnosti nego što bi postigli da su drugi ljudi bili otvoreniji za njih.

Kada kritikujemo rad drugog, treba da budemo konkretni, da govorimo o njegovim postupcima a ne njegovoj ličnosti, što nam se prečesto dešava.

Isto tako, morali bi češće da govore o kvalitetu obavljenog posla, što je sada običaj. U kompanijama se razgovori, na kojima zaposleni mogu čuti mišljenje menadžmenta o svom radu, zakazuju samo jednom godišnje, često istovremeno sa donošenjem odluke o eventualnom napredovanju ili povećanju plata. Nije dobro vreme za otvoren razgovor o radnim postignućima, ljudi su nervozni i defanzivni.

Kao što ste napisali u članku koji je bio osnova Daning-Krugerovog efekta, u nekim slučajevima ovaj efekat ne mora da dođe do izražaja – u slučaju kada je svima jasno da nema ni osnovnog znanja u određeno područje. „Većina ljudi bez problema razume da nisu u stanju da prevedu slovenačke poslovice, da rekonstruišu osmocilindrični motor ili da dijagnostikuju akutni encefalomijelitis“, napisali ste.

Daning-Krugerov efekat zapravo naglašava veoma važnu razliku između nedostatka informacija i dezinformacija. Između „Nemam pojma o tome“ i „Mislim da znam nešto o tome“.

Kako to da ste upravo za jedan od primera uzeli „prevod slovenačkih poslovica“?

Radi se o mojoj posvećenosti voljenoj osobi. Moja partnerka ima slovenačke korene po majčinoj strani. Sloveniju još nismo posetili, ali je imamo na spisku.

Ranije ste govorili o strategijama koje bi pojedinci mogli koristiti da ne bi postali žrtva Daning-Krugerovog efekta. Šta je sa strategijama na nivou društva? Da li je moguća kolektivna akcija protiv ove pojave?

Svakako da bi kao društvo to mogli prepoznati kao problem i pokušati da uvedu određena prilagođavanja na institucionalnom nivou.

Znam slučaj profesora hemije na Univerzitetu Juta, čiji studenti svake nedelje polažu eksperimentalne testove kako bi otkrili svoje slabe tačke u znanju. Nakon toga učenici imaju zadatak da naprave plan za otklanjanje te slabe tačke. Ovo zaista ima značajan uticaj na uspeh i značajno smanjuje procenat studenata koji ne uspeju da polože kurs.

U nekim profesijama već su uvedene procedure koje su upotrebljive i korisne za sprečavanje Daning-Krugerovog efekta. Lekari, na primer, ne pokušavaju samo da postavljaju dijagnoze, već prvo razmišljaju o svim uzrocima koji bi mogli da izazovu bolesno stanje, a otklanjanjem ih samo potvrđuju.

Oblasti kao što su medicina, pravo, nauka, vazduhoplovstvo, već su uvele brojne korisne procedure koje bi mogle da se koriste i u drugim oblastima.

Šta vas najviše brine o uticaju Daning-Krugerovog efekta na društvo, na našu civilizaciju? Šta vidite kao crni scenario?

Čovečanstvo svakako ima mogućnost da zatruje ceo svet, da upotrebi nuklearno oružje, da nanese mnogo patnje ne samo nama, već i mnogim drugim životinjskim vrstama.

Mračan scenario s tim na umu nije teško zamisliti. Pre svega, moramo paziti na okolnosti koje bi nas mogle dovesti do ovakvih scenarija. Moramo izbegavati lidere koji nisu zainteresovani za kritiku njihovih odluka.

Od naših lidera treba očekivati da se okruže „grčkim horom” kritičara, koji će pokušati da osujeti njihove najbolje ideje i najatraktivnije planove. Svaki put kada na vrhu imate čoveka koji je uveren da sve najbolje zna, onda u nevolje dođu države, kompanije, pa i porodice.

Komentari

Vaš komentar