Smrt mlade austrijske doktorke – žrtva negatora korone i nemara policije

N1 specijal 08. avg 202221:44 > 21:4623 komentara
Podeli:
Izvor: Screenshot/ YouTube/ Die Monatliche

Austrijskoj doktorki Lisi-Mariji Kelermejer (36) negatori postojanja koronavirusa i protivnici mera protiv koronavirusa pretili su mesecima. Policija ju je prošlog petka pronašla mrtvu u njenoj ordinaciji. Državno tužilaštvo iz Velsa u Gornjoj Austriji prvo nije naložilo obdukciju, ali se onda, verovatno nakon pritiska javnosti, predomislilo i konačno potvrdilo da je reč o samoubistvu.

U većini austrijskih medija postoji nepisano pravilo da se o samoubistvima ne izveštava. Prema njihovim rečima, za to postoji dobar razlog: svako spominjanje samoubistva u vestima loše deluje na one koji su tome skloni. I ovo pravilo retko se „krši“. Slučaj doktorke Lise Marije Kelermejer iz Gornje Austrije, koji je ove sedmice uzdrmao i potresao ne samo samo laičku, nego i političku i stručnu javnost i iz temelja poljuljao poverenje u policiju i tužilaštvo, takav je izuzetak.

Mržnja, strah i osećaj da si ostao sam

Njen glas bio je jasan, njeno izražavanje odlučno i razumljivo. Govorila je brzo i često sa dozom humora. Bila je puna energije. Za nju medicina nije bila samo posao, već misija. Blistala je već za vreme studija porodične medicine, koje je sama finansirala radom u call centru.

Kada je lekarsko udruženje tražilo volontere koji bi se brinuli za prvi talas zaraženih, odmah je stupila u prve redove službi hitne pomoći i tamo ostala nekoliko meseci. „Samci, bez porodičnih i drugih obaveza, trebalo bi da budu prvi na borbenoj liniji sa virusom“, rekla je tada.

Spasila je mnoge živote i, radeći sa pacijentima, uočila da lek za astmu Budezonid sprečava teške oblike bolesti nakon infekcije koronavirusom. To otkriće ju je izbacilo iz anonimnosti. Od tada je mediji sve češće pitaju za mišljenje o novom virusu i svemu u vezi s njim. Otvoreno se zauzela za vakcinaciju i za poštovanje pravila koje struka preporučuje u borbi protiv virusa.

Najodlučnije prošlog novembra, tokom najvećih demonstracija protiv korone u Austriji, kada je objavom na Twitteru kritikovala grupu od više od stotinu demonstranata, koji su demonstrirali protiv vladinih mera protiv korone ispred bolnice u Velsu i blokirali izlaz za hitne slučajeve hitne pomoći u kojoj je radila. To je bila prelomna tačka. Od tog trenutka nadalje bila je izložena masovnom teroru.

Kelermajr je pretnje smrću dobijala i pre toga, ali su od novembra postajale sve češće, brutalnije i konkretnije. Kako bi zaštitila sebe, svoje zaposlene i svoje pacijente, opremila je privatnu ordinaciju porodične medicine u Zivalhen kod Atterzia sigurnosnim sistemom i unajmila obezbeđenje koje je u više navrata oduzimalo hladno oružje – džepne noževe – od ljudi koji su se tokom nasumičnih pregleda predstavljali kao pacijenti.

Za obezbeđenje je po vlastitim rečima potrošila više od sto hiljada evra. Pri tome je izjavila, „da bi bilo jeftinije zatvoriti ordinaciju i odleteti u južne krajeve“. Da bi prikazala ozbiljnost pretnji i poplavu mržnje prema njoj, deo zapisa u kojima se spominje „pokolj motornom testerom, brutalno premlaćivanje, vezivanje i mučenje u podrumu, smrtonosna doza vakcine“, objavila je i javno.

Članica parlamenta i predsednica liberalne stranke Neos, Biate Majnl-Rajzinger, napisala je u komentaru ispod pisanja Kelermajer: „Šta možemo učiniti?“.

Mnogi drugi su se pitali gde su organi za sprovođenje zakona: „Draga policijo Gornje Austrije, šta se dovraga ovde događa?“.

Život doktorke Kelermajer pretvorio se u noćnu moru. Kako je rekla u podcastu za jedan od internetskih medija, sedam meseci nije poznavala drugi put osim stan-posao. „U kupovinu idem samo svake tri sedmice, u različite dane, vreme i svaki put u drugu prodavnicu“, beznadežno je rekla novinaru.

Pošto se ni u stanu više nije osećala sigurno, na kraju je živela u pripremnoj sobi svoje lekarske ordinacije. Zbog pretnji koje nisu jenjavale, 13. jula, dve sedmice pre samoubistva, konačno je zatvorila vrata ordinacije.

Kritike na račun policije

S obzirom da su pretnje trajale sve do kraja – jedan čovek iz Bavarske je mladu doktorku pre nekoliko dana putem Twittera obavestio da će je „odvući pred narodni sud“ – optužbe na račun rada policije i tužilaštva nisu izostale. Krajem prošle godine pretnje je prijavila policiji u Gornjoj Austriji, ali ih je kasnije kritikovala da ne čine dovoljno da reše njenu situaciju i da su odigrali nezanemarljivu ulogu u pogoršanju njenog slučaja.

Portparol policije za medije je, na primer, novembarsku izjavu doktorke o demonstrantima koji su blokirali izlaz za hitne slučajeve bolnice u Velsu, označio kao laž iako su snimci na društvenim mrežama upućivali na suprotno. To je za nju bio jasan signal radikalnim aktivistima da mogu samo pojačati svoje napade na nju.

Policija ju je nekoliko puta savetovala da više ne raspravlja toliko često o koroni i da to ne „forsira u medijima“, jer je kontraproduktivno. Kako je tvrdila i pre smrti, policija joj je „nudila“ samo povremene patrole kao vid zaštite.

Policija ovih dana tvrdi drugačije – da o njoj od novembra „intenzivno brine“. Sumnju u pravilan rad policije posejala je još jedna činjenica. Policija je u junu objavila da ne može ući u trag muškarcu koji joj je u ordinaciji pretio smrću jer su njegove poruke stizale iz tzv. „darkneta“. Kako stručnjak za informatiku, koji je doktorki ponudio pomoć na Twitteru, tako i dva urednika poznatog austrijskog lista, u roku od šest sati su na internetu otkrili tragove koji su doveli do neonaciste s područja Berlina.

Isto tako razotkrili su i čoveka iz Bavarske koji je doktorki pretio „narodnim sudom“. Budući da se u oba slučaja radilo o osumnjičenom iz Nemačke, austrijsko tužilaštvo je obustavilo istragu. Istraga o svim ostalim pretnjama pod oznakom „nepoznati počinioci“ još je u toku, ali o tome se za sada (nezvanično) ništa ne zna.

Slučaj Kelermajer ni izdaleka nije jedini. Kada su bečkog infektologa Kristofa Veniša na početku kampanje vakcinacije u Beču negatori koronavirusa uboli nožem, a kasnije u pismu zapretili da će mu odseći glavu, policija nije ušla u trag počiniocima, a državno tužilaštvo u Korneuburgu obustavilo je dalju istragu jer „nije bilo moguće dokazati krivično delo“.

Otkazivanje pomoći u celom lancu

Pre tragičnog događaja, Kelermejer se u više navrata obraćala za pomoć matičnoj lekarskoj komori, lokalnim političarima i parlamentarnim strankama. „Svi su se složili da je situacija zastrašujuća, ali niko ništa nije uradio“, rekla je ona u jednom od intervjua. Federalni zavod za zaštitu ustava upozorio je u januaru na pretnje medicinskom osoblju, ali je upozorenje ostalo na deklarativnom nivou.

U pitanje je više puta bila dovedena čak i podrška iz vlastitih medicinskih redova. Kada je krajem juna najavila zatvaranje svoje ordinacije, predsednik Lekarske komore Gornje Austrije Johanes Štajnhart rekao joj je sledeće: „Svestan sam da se moraš braniti, ali drugo pitanje je da li se moraš svaki put ponovo oglasiti.“

Istovremeno, iza zatvorenih vrata se šuškalo da je psihički nestabilna. Prema pisanju medija, pre dve sedmice bila je primljena u psihijatrijsku ustanovu. Odatle je puštena nakon jednog dana – teoretski, mogla je biti zadržana zbog navodnog rizika od samopovređivanja. Ali nije.

Kako je ovih dana potvrđeno iz državnog tužilaštva, pronašli su tri oproštajna pisma – sadržaj nisu želeli da komentarišu. Prema nezvaničnim informacijama, Kelermejer je dva od njih adresirala na policiju i Lekarsku komoru Gornje Austrije. U oba pisma navodno je bila oštra prema njihovom (ne)delovanju.

Jedan od korisnika Twittera kritikovao je Davida Furtnera, portparola policije u Gornjoj Austriji, da nisu preduzeli dovoljno, a pre svega da u slučaju smrti doktorke ima krvave ruke. Furnter je odmah reagovao – i preko svog advokata zapretio tužbom i zahtevom za plaćanjem pravnih usluga u iznosu od hiljadu evra, ako odmah ne izbriše tvit.

Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner iz vladajuće Narodne stranke u međuvremenu brani svoje policajce da je „opšte vređanje rada policije neprimereno i nedopustivo“.

Osude nasilja i izopačenost ekstremista

Izvor : Alex HALADA / AFP

Smrt Lise-Marije Kelermejer zavila je Austriju u crno. Početkom sedmice more sveća preplavilo je Trg Svetog Stefana. U sećanje na nju zvonila su zvona katedrale. Predsednik Aleksander Van der Belen i kancelar Karl Nehamer pozvali su na prekid maltretiranja: „Mržnji i netoleranciji nije mesto u Austriji“.

Drugi su bili konkretniji u osudi rada nadležnih. Šefica poslaničke grupe Zelenih Sigrid Maurer rekla je da je na delu bila desničarska mafija. „Potpuno je šokantno koliko je malo podrške dobila gospođa Kelermajer. Imam osećaj da policija Gornje Austrije nije imala spremnosti da procesuira slučaj“, navela je.

Jednako kritičan bio je i poslanik Feliks Ajpeltauer iz stranke Neos, koji već zahtevaju parlamentarnu istragu: „Izjave policije su apsolutno neverovatne. U ovom slučaju policija nije prepoznala zadatak zaštite i sprečavanja pretnji.“

Bivši šef internetskog medija Zackzack Tomas Valah, već je podneo krivičnu prijavu protiv organa za sprovođenje zakona u Velsu zbog sumnje u zloupotrebu položaja.

Smrt Lise-Marije Kelermejer nije svuda izazvala žaljenje. U razgovorima pretežno ekstremno desničarskih grupa u aplikaciji Telegram već nekoliko dana dominiraju oduševljenje i zlobna radost.

„Sada više nikome ne može naštetiti“, napisao je jedan od anonimnih korisnika. Posthumni govor mržnje protiv doktorke ne odvija se samo na internetu. U subotu je govornik na demonstracijama protiv vakcinacije u Beču njeno samoubistvo čak iskoristio za svoju antinaučnu propagandu.

Ako u bilo kom trenutku osetite da ste u ozbiljnoj psihičkoj nevolji, ili ako imate samoubilačke misli, obratite se za pomoć na brojeve i kontakte navedene ispod:

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

Telefon: 011/7777000

PRVA POMOĆ

Psihocentrala

Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd

Telefon: 064 2288885

Email: [email protected]

Centar Srce

Telefon: 0800-300-303

Email: [email protected]

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Višegradska 26, Beograd

Centrala 011/3636400

Institut za mentalno zdravlje

Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500

Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555

Komentari

Vaš komentar