Kakve će biti posledice drastičnog poskupljenja mineralnih đubriva

N1 specijal 24. jun 202214:351 komentar
Podeli:
Izvor: Profimedia

Zbog ruskog napada na Ukrajinu, svet se suočava s nestašicom i rekordnim rastom cena mineralnih đubriva, ključnih hranjivih materija za biljke koje hrane gotovo osam milijardi Zemljana. Mnogi stoga već upozoravaju na nadolazeću glad. Kako se Slovenija priprema za vanrednu situaciju, koja nema sopstvenu proizvodnju mineralnih đubriva i potpuno zavisi od uvoza?

Kako piše N1 Slovenija, ne samo da su Rusija i Ukrajina među najvažnijim svetskim izvoznicima žitarica od kojeg su životno zavisne mnoge manje razvijene zemlje; prvenstveno Rusija u tome ima izuzetno važnu ulogu u proizvodnji mineralnih đubriva od kojih je u velikoj meri zavisna proizvodnja hrane u drugim državama. Rusija evropskim zemljama osigurava približno četvrtinu ključnih hranjivih materija za poljoprivredne kulture – azota, kalijuma i fosfora.

Pored toga je cena proizvodnje najvažnije hranjive materije za biljke – azota – neraskidivo povezana sa cenom zemnog gasa, a on je zbog rusko-ukrajinske krize takođe na rekordno visokom nivou. Mnoge evropske fabrike veštačkih đubriva su u prethodnim mesecima morale da obustave proizvodnju, jer im se zbog visokih cena gasa finansijski nije isplatila.

Više od sto godina star izum koji i danas hrani čovečanstvo

Dok se kalijum i fosfor za poljoprivredu dobijaju kopanjem i mlevenjem stena bogatih ovim elementima, postupak za dobijanje azota je drugačiji. Proizvode ga iz vazduha, koji je u svom sastavu 80 odsto azot. Za razbijanje trovalentne azotne veze i dobijanje hemijskog oblika pogodnog za prehranu biljaka potrebno je mnogo energije.

Takozvanim Haber-Bošovim postupkom, pri visokoj temperaturi i pod velikim pritiskom, azot iz vazduha spajaju sa vodonikom iz zemnog gasa, kako bi nastale upotrebljive materije kao što su amonijak ili urea.

Postupak je 1909. godine prvi demonstrirao nemački hemičar Fric Haber, a u industrijski oblik ga je stavio njegov kolega Karl Boš, zaposlen u nemačkoj korporaciji BASF, koja je postupak otkupila. Obojica su, iako odvojeno, za svoja dostignuća dobili Nobelove nagrade.

„Od svih tehnoloških otkrića 20. veka Haber-Bošov postupak je predstavljao najveću razliku u našoj sposobnosti preživljavanja“, u reviji „Nature“ je zapisao dr. Vaclav Smil sa Univerziteta u Manitobi. Pronalazak ovog postupka, koji je omogućio značajno povećanje poljoprivredne proizvodnje, po Smilovom mišljenju predstavljao je „detonator eksplozije svetskog stanovništva“.

Danas u proizvodnji azotnih spojeva po Haber-Bošovom principu potrošimo približno dva odsto svetske potrošnje energije i tri do pet posto svetske proizvodnje zemnog gasa.

Razorne posledice nestašice đubriva

Norveška kompanija „Yara“, najveći proizvođač mineralnog đubriva u Evropi, je početkom marta već drugi put u poslednjim mesecima privremeno obustavila proizvodnju. Proizvodne linije su zbog visokih cena gasa obustavljali u brojnim evropskim fabrikama, takođe i u Sloveniji najbližoj fabrici mineralnog đubriva – Petrohemija u Kutini u Hrvatskoj.

Predsednik uprave kompanije „Yara“ Sven Tore Holseter upozorava na razorne posledice nestašice mineralnih đubriva. „Polovina svetskog stanovništva je opskrbljena hranom zahvaljujući đubrivima. Bez njih bi se prinos kod nekih kultura smanjio za 50 odsto. Za mene nije pitanje da li se krećemo prema svetskoj prehrambenoj krizi, nego koliko će ova kriza biti velika“, izjavio je za BBC.

Jedna od mogućih posledica je, mišljena je Holseter, da će pristup dovoljnim količinama hrane imati samo najprivilegovaniji delovi sveta.

„Eksplozija cena mineralnih đubriva znači da ih mnogi poljoprivrednici neće moći priuštiti. Posledica toga biće značajan pad prinosa i enormno povećanje cena hrane. Eventualni dugotrajni rat u Ukrajini bi imao katastrofalne posledice za svetsko snabdevanje hranom“, napisali su u analitičarskoj kompaniji Eurointelligence.

Indeks prehrane Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO), izračunat na osnovu prosečne svetske cene potrošačke korpe osnovnih životnih namirnica, u martu je dostigao istorijski rekordnu vrednost.

„Ovu sezonu smo nekako preživeli“

Slovenački poljoprivrednici su se poslednjih godina navikli na neprekidno povećavanje cena mineralnih đubirva, rekao je predsednik Zadružnog saveza Borut Florjančič.

„No prethodnih godina su se cene povećavale za nekoliko procenata, a danas govorimo o višestrukim prošlogodišnjim cenama. Još prošlog proleća smo za đubriva plaćali između 200 i 300 evra za tonu. Danas za istu količinu plaćamo 1.300 evra“, kaže on.

Pri tome dodaje da su se blago popravile i otkupne cene hrane. „Međutim otkupna cena ne prati poskupljenja ulaznih sirovina. Trenutno imamo jednu od najslabijih ekonomika poljoprivredne proizvodnje“, kaže Florjančič.

Poljoprivrednici za sada nisu imali većih problema u nabavci đubriva, jer su na jesen kupili dovoljno zaliha. „Ovu sezonu smo nekako preživeli. Veće je pitanje kako će biti sledeće jeseni, kada treba ponovo nabavljati zalihe za nadolazeću sezonu. Đubriva nije moguće kupovati na zalihe, nemaju dug rok trajanja“, objašnjava se.

Država je poljoprivrednicima zbog visokih cena energenata i mineralnih đubriva namenila finansijsku pomoć do 138 evra na hektar. „Državna pomoć dobro dođe, ali dugoročno je to neodrživo. Proizvodnja hrane dugoročno mora biti održiva sama po sebi“, izjavio je Florjančič.

Visoke cene đubriva mogu doneti i pozitivne promene

Na slovenačkim poljoprivrednim dobrima je po podacima statističkog zavoda u 2020. potrošeno 57 kilograma azota, 20 kilograma kalijuma i 17 kilograma fosfora iz mineralnih đubriva na hektar poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivrednici su svoje biljke „nahranili“ sa ukupno 131 hiljadom tona mineralnog đubriva.

„Ukoliko bi se u Sloveniji potpuno odrekli mineralnih đubriva, poljoprivredna proizvodnja bi se značajno smanjila jer nemamo dovoljno organskih đubriva kako bi u potpunosti mogli nadoknaditi nedostatak mineralnih“, jasan je Janez Sušin, stručnjak za plodnost zemljišta i đubrivo sa Poljoprivrednog instituta.

Ipak, visoke cene mineralnih đubriva bi mogle doneti i nešto dobro. „Više cene prisiljavaju poljoprivrednike na još racionalnije korišćenje đubriva“, dodaje.

Korišćenje svih triju glavnih hranjivih materija za biljke – azota, kalijuma i fosfora – se u prošlih 30 godina značajno smanjila. Korišćenje azota se smanjilo za 25 odsto, korišćenje fosfora i kalijuma se više nego prepolovilo. Deo uštede ide na račun smanjenja obima poljoprivrednih zemljišta i napuštanja poljoprivrede, a značajan deo na račun veće učinkovitosti korišćenja.

„U vreme kada smo smanjivali korišćenje mineralnih đubriva, prinosi su nam se povećali za 50 odsto“, izjavio je Janez Sušin. Sve manje hranjivih materija za biljke ostaje u životnoj sredini, gde isparavanjem u vazduh ili vodu mogu uzrokovati zagađenje, sve više ih nosimo na tanjire.

Uveren je da u Sloveniji na području đubriva još imamo prostora za poboljšanja. Štetnih posledica trenutnih visokih cena mineralnih đubriva za poljoprivrednu proizvodnju ne očekuje, samo ako struka bude znala pravilno da savetuje poljoprivrednike.

Pritom vrlo jasno naglašava da bez korišćenja đubriva u ovakvom ili drugačijem obliku ne ide. „Ako stalno crpimo zemljišta time da sa njive odnosimo hranjive materije za biljke u obliku proizvoda, nešto zemljištima moramo i vratiti“, navodi.

Prilika za zeleno đubrenje

Prema rečima Janeza Sušina zbog visokih cena mineralnih đubriva još veću prednost treba dati boljem iskorišćavanju prirodnih đubriva, posebno stočnog đubriva kojeg zbog razvijenog stočarstva slovenačka poljoprivredna dobra imaju dosta na raspolaganju. Životinjsko đubrivo predstavlja približno 50 odsto ukupnog azota kojim slovenački poljoprivrednici opskrbljuju svoje biljke.

„Trenutno nam još uvek veliki deo ovog azota ode u vazduh. Ako đubrivo rastresete po površini poljoprivredog zemljišta i ne zatrpate ga u zemlju, sa neugodnim mirisom će u vazduh otići i azot. Kolege su izračunale da na nacionalnom nivou govorimo o gubitku nekoliko miliona evra godišnje – toliko azota ‘bacimo’ u vazduh time što poljoprivrednici životinjsko đubrivo ne zatrpaju u zemlju“, kaže on.

Kod đubrenja travnjaka i voćnjaka koje nije moguće preorati i đubrivo zatrpati u zemlju, ovakvi gubici su neizbežni.

Alternativa korišćenju mineralnih ili životinjskih đubriva na njivama je i takozvano „zeleno đubrenje“, pri čemu nam jesenji usevi jedne kulture, recimo deteline, služe kao đubrivo za proletnje useve.

Detelina, naime, ima sposobnost upijanja azota iz vazduha, što joj omogućava simbioza sa bakterijama na njenom korenu. Ovaj način đubrenja već koriste u ekološkoj poljoprivredi, gde je korišćenje veštačkih azotnih đubriva zabranjeno.

Oslanjanje na zalihe u zemljištima

Sve više se koristi i đubrenje na osnovu hemijske analize zemljišta. „U Sloveniji je mnogo poljoprivrednih zemljišta, koja su pre previše nego premalo zasićena hranjivim materijama. I ako je poljoprivrednik toga svestan može puno uštedeti na đubrivima. Postoje slučajevi kada poljoprivredniku na nekoliko godina ne preporučujemo đubrenje pojedinačnim hranjivim materijama za biljke“, upozorava Sušin.

Posebno za kalijum i fosfor važi da u zemlji postoji nešto zaliha i da propuštanje đubrenja u jednoj sezoni nema značajnog uticaja na prinos.

„Sve godine uz pomoć analize zemljišta i planova đubrenja nastojimo da se zalihe u zemljištu ne prazne, kako u slučaju eventualnih oscilacija ne bi bilo velikih posledica, kao kada bi zemljište bilo nedovoljno zasićeno“, rekao je Anton Jagodic, vođa sektora za poljoprivredno savetovanje pri Poljoprivredno-šumarskoj komori.

Veći problem predstavlja azot koji se za razliku od kalijuma i fosfora ne veže za zemljište, nego ga padavine ispiraju u vodotoke i podzemne vode, gde može uzrokovati zagađenje. Zbog toga je u slučaju azota ključno ispravno i blagovremeno đubrenje, u vreme kada ga biljke budu mogle iskoristiti pre nego ga kiša ispere.

Samo da kriza ne potraje predugo…

U principu zemljišta u Sloveniji su prilično dobro opskrbljena hranjivim materijama, a s tim i odgovarajuće plodna. „Zemljišta u Sloveniji su vrlo raznolika, generalno gledano su u dobrom stanju“, rekao je Janez Sušin.

Zato ga kratkoročno pad prinosa zbog visokih cena i/ili nedostatka mineralnih đubriva ne brine.

„Ako se trendovi na području mineralnih đubriva budu nastavili, može se desiti da ćemo doći u situaciju kada sve mere za što boljim iskorišćavanjem đubriva i održivu poljoprivredu neće biti dovoljne i da će nam početi nedostajati hranjive materije u zemljištima“, kaže on.

Na primer u 2020. godini je bilans hranjivih materija za biljke bio negativan. Iz zemlje smo uzeli više nego što smo joj vratili.

„To sebi možemo priuštiti godinu ili dve, ali vremenom će biljke početi slabije da rastu. U zemljištu imamo nešto zaliha, ali one nisu beskonačne“, upozorava Janez Sušin.

Komentari

Vaš komentar