Dramatični snimci N1: Kako najveća italijanska reka polako ostaje bez vode

N1 specijal 28. jun 202216:00 > 29. jun 2022 13:2424 komentara
Podeli:
Izvor: Denis Sadiković/N1

Samo nekoliko sati vožnje od Slovenije udaljena je najgora suša u poslednjih 70 godina. Vode ponestaje. Moćna reka Po, najveća u Italiji, neprepoznatljiva je. Presušila je na nekoliko mesta, a suša je toliko jaka da merne stanice pokazuju vrednosti u koje se teško može poverovati.

Italija je na ivici izuzetno dramatične ekološke i ekonomske situacije. Najgore je upravo u niziji reke Po, gde je krenula i ekipa N1. To područje je važno za hranu kako za Italiju tako i za Evropu. A sada postoji pretnja da će tamošnji poljoprivrednici proizvoditi čak za trećinu manje hrane, a ona koju proizvedu mogla bi biti skuplja i do 70 odsto. Poljoprivrednici gledaju u nebo i mole za obilnu kišu. Ali za kraj juna se predviđaju temperature iznad 40 stepeni Celzijusa.

U Italiji su zbog izuzetno teške suše upaljeni svi alarmi. Neke italijanske pokrajine već su proglasile vanredno stanje. Niski vodostaji i visoke temperature, koje će krajem juna premašiti 40 stepeni Celzijusa, gurnule su Italiju na ivicu katastrofalnih ekoloških, a time i ekonomskih uslova. Hitno moramo da razumemo i shvatimo da klimatska kriza već veoma konkretno utiče na naš svakodnevni život, upozoravaju italijanski stručnjaci.

Najalarmantnija situacija je na italijanskom severu, samo nekoliko sati vožnje od Slovenije. U nizijama najduže italijanske reke i ujedno jednog od najvećih i najmoćnijih evropskih vodotoka besni najgora suša u poslednjih 70 godina. Reka Po ostaje bez vode. Pijaća je već ugrožena. Na području ovog 650 kilometara dugog italijanskog rečnog toka živi 16 miliona ljudi, što je skoro četvrtina italijanske populacije.

Osim toga, dolina Poa je ključno italijansko poljoprivredno područje, važno ne samo za Italiju i njen BDP, kome oblast reke Po doprinosi čak 40 odsto, već i za Evropu u celini, zbog svoje ogromne proizvodnje hrane.

Izvor : Denis Sadiković/N1

Tamo su beskrajna polja kukuruza, pšenice, ogromne plantaže paradajza i drugih useva, u koje sada poljoprivrednici gledaju sa strahom, jer više ne znaju da li će uspeti da zaliju i spasu barem nešto od njih.

„Nešto ovako se prvi put dogodilo“, rekli su ekipi N1 dok su opisivali posledice suše, kakve ne pamte.

Nivo reke Po na pojedinim mestima pao i za sedam metara

Upravo zbog reke Po, područje na severu zemlje doprinosi čak trećinu italijanske poljoprivredne proizvodnje i stoga je veoma važno za celi Stari kontinent. Ali, poslednjih nedelja reka Po je neprepoznatljiva. Presušuje na nekoliko mesta, a suša je toliko jaka da merne stanice pokazuju vrednosti u koje je teško poverovati. Nivo reke je na najnižem istorijskom nivou. Na nekim mestima je niža i za četiri metra, a na najugroženijim područjima na ušću je čak i neverovatnih sedam metara ispod normalnog nivoa.

Izvor : Denis Sadiković/N1

Grad Ferara je od ušća reke u Jadransko more udaljen manje od sto kilometara. Kada smo prošetali tamo, izdaleka i golim okom bilo je jasno šta su uzrokovale nedelje bez kiše. U Ferari je, naime, krajem maja poslednji put obilnije padala kiša.

Duž rečnih obala prostiru se veliki predeli peska i mulja, a samo trag koji je reka ostavila podseća na uobičajeni vodostaj. Situacija je slično dramatična svuda u Emiliji Romanji, Lombardiji, Veneciji, Pijemontu i drugim područjima koje prelazi reka Po.

Hodali smo do mesta gde je donedavno bilo dno

Nizak vodostaj još je vidljiviji u slepim rukavcima koje reka formira na krivudavom putu prema delti. Jedan od njih nalazi se odmah pored Gualtierija, koji krije znamenitosti.

U ovom rukavcu je tokom Drugog svetskog rata potonuo brod.

Zibelo, kako su ga nazvali, uzele su dubine Poa 1943. godine, a posetioci su kasnije potopljeni brod jedva mogli da videti, jer su iz vode virili samo pramac i prednji deo palube.

Danas, kada je vodostaj na kritično niskom nivou, Zibelo se pojavljuje u gotovo celoj svojoj veličini. Vidi se cela paluba na kojoj su još za vreme rata bila natovarena drva, bočni prozori, pa čak i zarđalo sidro, koje još visi sa strane.

Izvor : Denis Sadiković/N1

 

Jak pad nivoa reke doveo je i kanue i manje čamce na suvo, koji usamljeno leže na muljevitoj obali. Jasno se vidi kako se voda postepeno povlačila. Na udaljenijim mestima je nekadašnje rečno dno već suvo i zbijeno, a uz pukotine leže školjke.

Hodali smo po njemu. Tamo, gde je još donedavno bilo rečno dno.

Kiša nije padala već 120 dana

U malom gradiću Kazlamađore nivo reke je opao za četiri i po metra. Pesak se na pojedinim mestima rasprostire sve do sredine rečnog korita, gde čovek sada može da dođe a da ne pokvasi noge. Spori tok najduže italijanske reke najbolje se vidi upravo na tom mestu, gde bi u normalnim uslovima voda svima glatko prelazila preko glave.

Meusio Berseli, generalni sekretar opservatorije za slivno područje reke Po, koji je kao prvi čovek te institucije koja se brine o području reke od njenog izvora u Alpima do njenog ušća na istoku, rekao nam je da je ova hidrološka kriza toliko jaka iz tri razloga.

„Prvi je nedostatak snega. Zimi na Alpima nije bilo dovoljno snega, sneg je pokrio 60 do 70 odsto manje površina u odnosu na dugogodišnje proseke“, navodi.

On je dodao da se snežni pokrivač, koji je veoma važan za Po, nije dovoljno dugo zadržao u zadovoljovajućoj meri i sada ne napaja reku. Upravo zbog nedostatka snega, Evropska opservatorija za sušu je u martovskom izveštaju upozoravala na mogućnost velike krize.

Izvor : Denis Sadiković/N1

„Drugi razlog je nedostatak padavina. Kiša nije padala 120 dana. A treći su temperature, koje su na tom području više čak tri do četiri stepena u odnosu na uobičajenu situaciju“, nastavio je Berseli.

I nije optimista. Jer prognoze za ovaj deo Italije uskoro predviđaju temperature i do 44 stepena Celzijusa.

„Osim toga treba biti svestan da je kalendarsko leto tek počelo i da je potreba za vodom samo još veća“, prokomentarisao je prognoze, objašnjavajući da li se i kako ovakve katastrofalne suše uopšte mogu sprečiti u budućnosti.

Jer je nivo reke na ušću opao sedam metara i više, sada je nivo mora viši od nivoa Poa. To, takođe, znači da se slana voda duž korita uliva u reku.

Ugroženi izvori pijaće vode

Tamo gde je morska voda već prodrla, više nije moguće navodnjavati polja. I još gore: izvori pitke vode za približno 650.000 ljudi takođe su već ugroženi.

Berseli ističe da prodori slane vode uzrokuju veliku štetu: „Prvenstveno je ovo teško jer voda neće preko noći postati ponovo slatka. Korito reke treba ispirati neko vreme“.

Zbog toga je opservatorija preporučila da se 20 odsto vode iz reke, koja je namenjena za navodnjavanje poljoprivrednih površina, sada ne zahvata. Time žele da ublaže slani prodor, iako će to istovremeno uništiti priličnu količinu useva, znači hrane.

Poljoprivrednici gubitke već broje u milijardama. Nizak vodostaj donosi velike probleme u zahvatanju vode za navodnjavanje polja. Zbog toga su mnogi kanali za navodnjavanje prazni, a pumpe miruju. Miruju takođe i pumpe uz polje kukuruza poljoprivrednika Đanluiđija Viole u mestu Gusola u blizini Parme.

„Pumpu sam pokrenuo sinoć, dok je u kanalu bilo još vode. Jutros sam je morao isključiti jer je crpila vazduh. Sada čekam, ako bi se nivo slučajno malo povećao, mogao bih je ponovo pokrenuti“, objašnjava nam Viola. Zbog ovakve nestašice vode za navodnjavanje ugroženo je 10.000 hektara u blizini Gusole, kaže.

„Pogledajte ovaj kukuruz ovde, neću imati šta da uberem“

Biljke, prvenstveno kukuruz, na prvi pogled ne izgledaju isušene, kažemo Violi. Ali nam on pokazuje unutrašnjost polja. „Tamo je zemlja više peskovita i slabo zadržava vlagu. Što više ideš prema sredini, biljke su niže“, objašnjava Viola, kojeg prijatelji zovu Điđi.

„Neće biti kukuruznih klipova i kada dođe vreme žetve, neću imati šta da uberem“, nastavlja i slaže se da je ova godina izuzetak. „Prvi put se dogodilo nešto ovakvo. Imali smo suše i ranije, ali su kanali bili puni. A ove godine… Ovaj kukuruz, pogledajte ga, ovaj ovde, ove godine ga uopšte nisam zalio“, pokazuje na drugu stranu, gde je većina stabljika još bez malih klipova.

Izvor : Denis Sadiković/N

 

Sa Violom odlazimo prema reci, gde su smeštene pumpe za vodu za navodnjavanje. Za okolinu Gusole je osigurava već skoro sto godina, a ove godine znatno manje. Kada se spustimo do pumpnih stanica, sve je jasno. Nivo reke je toliko nizak, da voda od pumpi otiče nazad prema reci. Poljoprivrednici i zaposleni na pumpnim stanicama su zbog toga blokirali dovod i tamo dovezli traktore koji pogone pumpe.

„Sada vodu crpimo tri puta. Najpre iz reke preko privremenog nasipa, zatim većim pumpama u akumulaciju, a onda iz akumulacije u mrežu. Zbog toga potrošimo i više energije“, kaže jedan od radnika, koji se znoji na poslepodnevnoj vrućini.

Traktori na nasipu ne miruju. Sinoć su se pokvarile dve pumpe, zato radnici sada žure da ih poprave. Uspeva im, motori zagrme i polako počinje da teče voda iz svih sedam cevi. Nadaju se da će sada u sistem za navodnjavanje možda poslati nešto više vode.

Viola je ceo život poljoprivrednik, uzgaja najrazličitije vrste poljoprivrednih kultura. Pored više vrsta žita, proizvodi kukuruz, koji je zaštitni znak Doline Poa, pa čak i pasulj i paradajz, koji prodaje poznatom proizvođaču umaka Mutti.

„Zahtevaju kvalitet, ali ga dobro plaćaju“, kaže. Ove godine ga pošteno brine zarada. „Kada su se prošle godine povećale cene hrane, bili smo zadovoljni. Mislili smo da će ove godine biti dobra berba, da ćemo dobro zaraditi, a neće biti tako“, dodaje.

Prinos će nesumnjivo biti manji. Italijansko udruženje poljoprivrednika procenjuje da bi mogao biti manji za trećinu. Cene za potrošače će zbog toga biti 60 ili 70 odsto veće.

Sve veća suša i u Sloveniji

Posledice ekstremne suše u italijanskoj dolini Poa osetiće i u Sloveniji, jer Slovenija iz Italije uvozi dobar deo hrane. Po poslednjim podacima statističko biroa (SURS), 78 odsto sve uvezene salate je iz Italije, odakle dobijaju i 31 odsto svog uvezenog paradajza. Pšenicu i kukuruz uvoze zanemarljivo malo, iako bi se veća cena sirovina mogla osetiti kod skupljih proizvoda kao što su, na primer, testenine.

U međuvremenu se sušni uslovi snažno zaoštravaju i u Sloveniji. Preko zime palo je osetno manje snega, a manjak padavina beleži cela država, za N1 je izjavio hidrolog Janez Polajnar iz Agencije za životnu sredinu. Ponegde je korišćenje vode već ograničeno, na izvoru Rižane je nema više. Protoci Vipave i Rijeke su već izjednačeni sa najmanjim junskim protocima u dugogodišnjem nizu, a nadležne brinu nadolazeći dani jer je najavljen još veći toplotni talas.

U međuvremenu, hidrološka kriza na severu Italije već se oseća u energetici. Kako izveštava francuska novinska agencija AFP, proizvodnja električne energije u prvih pet meseci ove godine u hidroelektranama reke Po, opala je za 40 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Italijanski mediji čak izveštavaju o gašenju hidroelektrana. Vode za proizvodnju električne energije ponegdje više jednostavno nema dovoljno.

A i kada padne nekoliko kapi kiše, to su samo manji pljuskovi. „Te kapljice nas samo iritiraju“, kažu poljoprivrednici, koji svaki dan iznova gledaju u nebo i nadaju se obilnoj kiši, koja će saprati katastrofu pred kojom sada drhte baš svaki dan.

Komentari

Vaš komentar