Koga zvati: Otrovali im ljubimce kreozanom, institucije prebacuju odgovornost

Ljubimci 17. mar. 202121:0022 komentara
Podeli:

Neko vam je prosuo otrov u dvorište, ubio kućne ljubimce, a u opasnost doveo i vas i vaše trogodišnje dete... Od koga u takvoj situaciji očekujete pomoć - od komunalnog preduzeća, gradske opštine, policije ili Ministarstva za zaštitu životne sredine? I šta ako vam niko od njih ne pomogne, već prebaci odgovornost na onog drugog? Onda u pomoć zovete medije.

Ljuljaška nije prazna jer pada kiša. Na njoj nema nikoga jer je neko pre tri dana u dvorište porodice Sekulović bacio otrov. Od tada svoje trogodišnje dete ne puštaju napolje. A i dalje tuguju za svoja dva ljubimca, Stelom i Medom, koji su otrovani.

Povezane vesti:

„Veterinarka mi je odmah rekla da pogledam po telu i šapama da li ima nečeg žutog, što mi je bilo sumnjivo, ali svakako sam odmah pogledao. Našao sam žute tragove i ona mi je rekla da je u pitanju otrov kreozan, inače sredstvo za prskanje voća, koje je zabranjeno u celoj Evropskoj uniji od 2002. godine, ali se i dalje koristi za ovakve stvari“, rekao je Andrija Sekulović, meštanin sela Slatina kod Sopota.

Zabranjeno je i u Srbiji, i to zbog visoke toksičnosti i smrtne opasnosti koju ima po životinje, ali i ljude. Zbog toga je Andrija odmah pozvao policiju, koja je obavila uviđaj i podnela prijavu protiv NN lica. Otrov je neko bacio i na put, ali i okolne kuće, tvrde komšije.

„Odmah sam znala da je otrov, jer pre tri godine je isto dosta kučića nastradalo. Videla sam da je otrov, ali opet nisam verovala. Mislila sam da li je moguće da neko opet to radi. Kada sam se vratila čula sam šta se kod Andrije desilo. Onda smo pogledali, kod mene je bilo na vratima kuće, ovde je bilo na četiri mesta“, kaže meštanka istog sela Ljiljana Jeremić.

Od tada Andrija pokušava i da sazna ko u državi može da mu pomogne da ukloni opasni otrov – komunlano preduzeće, gradska opština, komunalna polciija ili Ministarstvo za zaštitiu životne sredine. Sve što je dobio bilo je prebacivanje sa jedne telefonske linije na drugu.

„Niko mi nije dao ni savet kako da se ponašam, gde da ga odložim kad ga uklonim. Mi smo morali da ga uklonimo isti dan. Komšinicin pas je počeo da pokazuje tegobe trovanja, što dokazuje da ga nismo dovoljno dobro ukonili. On i dalje stoji, ja i dalje razmišljam o svom detetu, psi su svoj život završili i njima ne mogu pomoći više“, dodaje Andrija Sekulović.

Nije u opasnosti jedino Andrijino dete. I druga deca su, jer se na 200 metara od kuće nalazi osnovna škola. Zbog toga, poručuju, odustati neće, a podneće i kolektivnu tužbu kako se ovako nešto više ne bi ponavljalo.

I dok institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, jedini koji su se do sada oglasili su iz Komunalne inspekcije Sopot. Komunalni inspektor došao je da proveri o čemu se radi i rekao da će slučaj uputiti Veterinarskoj inspekciji, koja bi trebalo da je nadležna. Međutim, oni imaju rok od 30 dana da se oglase, a do tada otrov ostaje u dvorištu porodice Sekulović.

Komentari

Vaš komentar