Sve koristi od mirisnog ruzmarina

Lifestyle 12. jun. 202117:093 komentara
Podeli:
pixabay.com

Premda ga mnogi najčešće doživljavaju kao začin u jelima ili miris u ormarima, baš poput sestrinske lavande, ruzmarin kao vrsta mediteranske biljke može se pohvaliti lepim, grmolikim izgledom, posebno u vreme cvetanja, a svojim opojnim mirisom u stanju je da otera brojne štetočine i na taj način zaštiti ostale biljke u vrtu.

Ruzmarin je grmolika zimzelena biljka igličastih listova i krhkih svetloplavih cvetova. Njegovi listovi intenzivnog mirisa i ukusa vekovima se koriste kao začin, za aromatizovanje povrća i mesnih jela.

Naziv ove dobro poznate biljke dolazi od latinske riječi ros (rosa) i marinus (more), te samim time opravdava činjenicu da mu za rast posebno pogoduje vlaga koju donosi morski povetarac. Osim na Mediteranu, s kojeg potiče, ruzmarin se uzgaja i u Engleskoj, Meksiku i SAD.

Kako brinuti o ruzmarinu?

Postoje dve vrste ruzmarina, one koje rastu kao uspravni grm i one koje stvaraju zemljani pokrivač. Vrsta rosemary officinalis ona je koju najčešće srećemo u baštama, posađenu u loncima i teglicama na balkonima i prozorima, piše tportal.

U proleće ruzmarin ima plave, ružičaste, bele ili ljubičaste cvetove, a s obzirom da je reč o biljci toplog podneblja, većina vrsti zahteva veliku količinu sunca. S druge strane, u zimskim mesecima uspešno podnosi nisku temperaturu i mraz, ukoliko ga odlučite ostaviti napolju.

Ruzmarin je jedna od onih biljaka koju je potrebno redovno i uravnoteženo zalivati. Tokom leta, za vreme vrućina, preporučeno je zalivanje jednom do dva puta dnevno. Isto tako, važno je pripaziti da ne preterate, jer u tom slučaju može da dođe do truljenja korena i propadanja biljke – veći je pobornik dobro isušenog tla uz umerenu vlagu.

Prvu sedmicu ili dve kada ga posadite, potrebno mu je više vode kako bi se dobro ukorenio u tlo. Nakon toga, ako je ruzmarin posađen na otvorenom, kiša će odraditi svoje. Otporan je na sušu, pa će preživeti i ako ga ne zalivate dugo vremena. Ruzmarinu omogućite dobro drenirano tlo, jer ne voli tla koja se ne isušuju dobro.

Kako biste uživali u rastu ruzmarina na pravilan i uspešan način, potrebno je da povedete brigu o njegovom orezivanju, i da istovremeno pazite na pojavu bolesti i štetočina koje ga napadaju, kao i da ga zaštitite od korova.

pixabay.com

Rano proleće idealno je vreme za orezivanje ruzmarina, a cveta dva puta godišnje, u aprilu i septembru.

Lekovita biljka

Ruzmarin štiti od bakterija u hrani, posebno u letnjim mesecima, zahvaljujući antimikrobnom delovanju, i suzbija širenje patogenih mikroorganizma. Zovu ga i prirodnom zamenom za aspirin, jer smiruje nervni sistem i jača probavu. Kalorije vas doista ne moraju brinuti, a bogat je vitaminima i mineralima. U otprilike 100 grama ruzmarina nalazi se 14,4 g dijetalnih vlakana. Obiluje manganom, kalcijumom, gvožđem, bakrom i magnezijumom, a od vitamina C, A, te folnom i pantenonskom kiselinom.

Povezane vesti

Listići ruzmarina i eterična ulja mogu se koristiti kod, na primer, disajnih tegoba, odnosno kapi ulja s vodom za inhalaciju. Koristi se i kod lakših dijagnoza bolesti jetre i problema u lučenju žuči. Naučnici su, takođe, otkrili kako mirisanje ulja iz biljaka i trava može da pomogne da poboljšamo pamćenje, a testovi na Univerzitetu u Njukaslu pokazali su da je ruzmarin odličan primer.

Ruzmarin spada u tvrde začine, a njegovi tvrdi listovi skidaju se s grančice i koriste u jelima koja se duže kuvaju. Obično se koristi s pečenim mesom, a izvrsno se slaže i s pečenim krompirima. Neizostavan je deo fokače, fine italijanske pogače s maslinovim uljem, a koristi i se i u sosovima s crvenim mesom, te s ribom na gradele.

Osim toga ruzmarin će ukusom oplemeniti i razne domaće namaze. Tako ćete dobiti zdrav obrok za doručak i večeru, baš poput namaza od pasulja, gotovog za deset minuta.

Komentari

Vaš komentar