Rad od kuće: Blagoslov ili prokletstvo?

Lifestyle 25. nov. 202107:13
Podeli:
Rad od kuće
Izvor: Pixabay

Jutarnji poslovni sastanak u pidžami, joga u stanu u vreme ručka i više vremena za porodicu uveče: Stvarna iskustva većine ljudi koji u vreme pandemije koronavirusa rade od kuće imaju malo sličnosti s ovakvom utopijskom vizijom.

Nakon godinu i po dana pandemije, studije i ankete pokazale su različite oblike psiholoških i fizičkih posledica rada na daljinu.

Jedno je sasvim jasno: rad od kuće u raznim je delovima sveta dodatno podstakla upravo pandemija.

Broj umrlih i zaraženih od tada se možda smanjio, posebno onde gde je vakcinisanost veća, ali podaci su neumoljivi – stopa zaraze još uvek je vrlo velika i nismo se vratili na stanje koje je vladalo pre pandemije.

Kod rada od kuće pati međusobna komunikacija

Dosad sprovedene studije ukazuju na brojne negativne posledice rada od kuće.

Primer je Microsoftova studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Human Behavior.

Tehnološki div koji je naručio analizu, na rad od kuće prešao je u martu 2020. Studija je analizirala podatke o radu na daljinu i o međusobnoj komunikaciji gotovo 61.000 zaposlenih od decembra 2019. do juna 2020. godine.

Rezultati: Mada su ljudi za vreme rada od kuće postali produktivniji, istovremeno su patili komunikacija i uobičajena saradnja među raznim odeljenjima kompanije.

Tačnije, zaposleni su provodili manje vremena u direktnoj komunikaciji jedan na jedan, pa su umesto toga češće koristili e-mail ili tekstualne poruke. Autori studije zaključili su da takav način komunikacije neminovno rezultira osećajem izolovanosti među zaposlenima, ali i smanjenom razmenom informacija, što može negativno uticati na proizvodnju i inovacije.

Za Hannesa Zachera, industrijskog i organizacionog psihologa Univerziteta u Lajpciguu, studija pokazuje samo jednu stranu problema.

“Premda Microsoftova analiza nudi prilično negativnu perspektivu, postoji i istraživanje koje pokazuje da zaposleni mogu pozitivno reagovati na mogućnost rada od kuće, ali samo u slučaju da se realizuje unutar tačno određenih okvira.”

Idealno bi bilo od kuće raditi jedan do dva dana nedeljno

Zacher kaže kako su studije pokazale da su jedan do dva dana rada od kuće nedeljno idealni da bi radnici bili zadovoljni i produktivni. U tom bi se slučaju mogle kombinovati dve vrste komunikacije među radnicima – ona digitalna, ali u ostatku nedelje i njihov direktan razgovor licem u lice.

“S psihološkog stanovišta, videopoziv je još uvek bolji od e-maila. Ali dugoročno ipak ne može zameniti razgovor licem u lice, posebno kada je reč o razgovoru tokom kojeg se zajedničkim snagama postižu kreativna rešenja ili se rešavaju međusobne nesuglasice.”

Komentari

Vaš komentar