Petnaest dobrovoljaca, koji su proveli 40 dana u pećini u Pirinejima na jugozapadu Francuske u okviru eksperimenta nazvanog "Duboko vreme", izašli su u subotu.

Sedam žena i osam muškaraca, starih između 27 i 50 godina, dobrovoljno se zatvorlo u pećinu, bez sata, telefona i prirodnog svetla, u eksperimentu francusko-švajcarskog istražitelja Kristijana Kloa.

Oni su morali da se priviknu na temperaturu od 12 stepeni i vlažnost od 95 odsto u pećini Lombriv u Ariježu, da proizvode sopstvenu struju sistemom pedala i izvlače vodu sa dubine od 45 metara.

Prema istražitelju, osnivaču Instituta za ljudska prilagođavanje (Human Adaptation Institute), to iskustvo nazvano „Duboko vreme“ (Deep Time) namenjeno je da se ispitaju ljudske sposobnosti prilagođavanja na gubitak prostornih i vremenskih odrednica, što je pitanje pokrenuto i za vreme sadašnje zdravstvene krize.

Neki naučnici su sa skepsom prihvatili ovaj poduhvat, ukazujući da nije dovoljno rigorozno sproveden.

Petnaest učesnika izašli su nasmejani, malo bledi, sa specijalnim naočarama da im zaštite oči posle toliko dugog vremena provedenog u mraku.

Grupa je živela 40 dana i 40 noći u pećini i istraživala je bez osećaja za vreme. Nisu imali kontakt sa spoljašnjim svetom i nikakve vesti o pandemiji ili svojim prijateljima i članovima porodice.

Naučnici u Institutu, koji vodi projekat od 1,2 miliona evra, kažu da će im eksperiment pomoći da bolje razumeju kako se ljudi prilagođavaju drastičnim promenama životnih uslova i okruženja, što može da naiđe na razumevanje u svetu zbog pandemije koronavirusa.

U partnerstvu sa laboratorijama u Francuskoj i Švajcarskoj, naučnici su preko senzora pratili kako su učesnici spavali, društvene interakcije i njihovo ponašanje.

Jedan od senzora je bio minijaturni termometar u kapsuli, koju učesnici progutaju kao pilulu. Kapsula meri telesnu temperaturu i prenosi podatke dok se prirodno ne izbaci.

Članovi tima sledili su svoj biološki sat da znaju kada da se probude, da spavaju i da jedu. Dane su brojali ne u satima, nego prema ciklusima spavanja.

Naučnici koji su pratili učesnike prvi put su ušli u pećinu u petak od početka eksperimenta. Kazali su da su mnogi od učesnika loše proračunali koliko su tu proveli vremena i mislili su da imaju još nedelju ili deset dana.