„Crossfit Games“ i krosfit – sport za sve

Lifestyle 17. avg. 202109:5814 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Dvadeset prvi vek će definitivno ostati obeležen pojavom društvenih mreža, marketingom i trendovima koje oni forsiraju. Jedan od glavnih rastućih trendova poslednjih decenija, kada je sport u pitanju, je svakako krosfit. Iako ispraćen dobrim marketingom, krosfit je i dalje jedan od najboljih fitnes spojeva u ponudi. Njegov dijapazon prilagodljivosti uzrastu, zdravstvenom stanju i svim nivoima fizičke spreme, od rekreativne do profesionalne, je upravo njegova najveća vrednost.

Ne postoji potpuno precizna definicija šta je to krosfit, ali ga je najlakše opisati kao trening viskog intenziteta sa elementima treninga snage, dizanja tegova, gimnastike, veslanja, trčanja i plivanja.

Krosfit kao stil života

Bezuslovna i glasna podrška slabijima, početnicima i onima na začelju je nešto što najjasnije prikazuje i odslikava krosfit kao zajednicu i etiku koji ovaj sport gaji.

Podatak da u svetu postoji više od četiri miliona aktivnih članova u preko trinaest hiljada licenciranih klubova (i nekoliko hiljada nelicenciranih), potvrđuje tezu da je ovaj sport za svakoga. Iako su treninzi na visokom i profesionalnom nivou izuzetno zahtevni, to ne sprečava ostale, rekreativne vežbače da taj isti trening rade sa prilagođenim težinama i pokretima, rame uz rame sa najboljima na svetu.

„Svaki trening koji uradi profesionalac od 25 godina može da uradi i zdrav čovek od preko šezdeset godina, samo sporije“, kaže Patrik Zajher, vlasnik krosfit kluba i takmičar iz Severne Karoline.

Kada je reč o samom treningu, tu su stvari vrlo jednostavne. Svaki klub u skladu sa opremom koju poseduje i programom koji prati (upravo je zbog raznovrsnosti opreme i licenciranih trenera dobro trenirati u licenciranom klubu) ima jedan trening svaki dan u toku nedelje koji rade svi članovi. Taj trening se zove WOD (workout of the day) i obično traje između trideset i šezdeset minuta. Treninzi se u praksi odvijaju na svaki započeti sat, od rano ujutru do kasno uveče, u zavisnosti od broja članova. Nepisano je pravilo da je nedelja dan za odmor svim krosfiterima širom sveta.

Vidi još:

Da je krosfit sport za sve uzraste potvrđuje i Toni Karvahal, licencirani (level 2) trener, koji ističe da je krosfit trening za decu fantastičan za razvoj motoričkih sposobnosti, balansa, koordinacije i sportske etike. On navodi da je krosfit dobra podloga za sve naredne sportove i za rano edukovanje dece i mladih u smeru vođenja zdravog načina života.

Najveća prednost krosfit treninga u odnosu na ostale sportove je raznovrsnost vežbi, a samim tim i treninga koji se nikada ne ponavljaju i gde je svaki sledeći novi izazov za motoriku, fleksibilnost i snagu.

Jedan klasičan krosfit trening se sastoji od temeljnog zagrevanja i pripreme tela na predstojeći napor, treninga i obaveznog istezanje nakon. Najjednostavniji tip treninga („WOD“) se najčešće izvode po principu 21-15-9 ponavljanja, kobinovanjem dva do tri vežbe, bez pauze.

Kao primer veoma teškog treninga najčešće se uzima trening pod nazivom Marf. On se sastoji od trčanja 1700 metara, sto zgibova, dvesta sklekova, trista čučnjeva i opet 1700 metara trčanja, sa prslukom od deset kila, bez odmora za šezdeset minuta. Taktika za predstojeću vežbu, kako lakšu tako i težu je od prestudnog značaja kada je postizanje što boljeg vremena u pitanju.

Svaki zadati trening se može raditi u paru, po potrebi podeljen na pola.

Povrede

Iako preporučen i deci, ovaj sport sa sobom donosi veliki rizik od povrede. Rezultati sprovedenih istraživanja navode da je čak dvadeset odsto ljudi koji trenira krosfit u jednom trenutku pretrpelo neku povredu, što je izuzetno visok procenat kada je reč o rekreativnom sportu.

Iako je sam sport prilično grub i vrlo su česte povrede kože dlanova (zbog gimnastike i tegova), stopala, cevanica, to nisu povrede koje je obuhvatalo to istraživanje. Ono se odnosilo na teže povrede kolena, lumbalnog dela, kuka, ramena i drugo.

Kao i u većini sportova najčešći razlog za povredu je nepravilno izvođenje pokreta, pretreniranost, umor i precenjivanje sopstvenih mogućnosti. Krosfit je nesporno jedan od fizičkih najzahtevnijih sportova i važno je posvetiti mnogo pažnje oporavku od treninga.

Broj treninga u toku nedelje, težine tegova koji se koriste i poznavanje mogućnosti opsega pokreta koje vežbe iziskuju su ključni kada je reč o prevenciji od povrede. Uz ovo je veoma bitno voditi računa o ishrani koja takođe značajano doprinosi oporavku i pripremi tela za naredni trening.

Uz praćenje ličnog osećaja najvažnija stvar kod prevencije od povrede je izbor trenera. Uloga dobrog trenera je kreiranje plana i programa koji odgovara nivou fizičke spreme vežbača, praćenje procesa napretka i konstantno praćenje kvaliteta izvođenja kompleksijih vežbi i pokreta.

Najčešća povreda koja muči većinu krosfitera je povreda lumbalnog dela kičme. Ona se najčešće javlja prilikom preterivanja u dodavanju težina na vežbama kao što su mrtvo dizanje i čučanj i na ove pokrete je potrebno obratiti veliku pažnju kada je forma izvođenja u pitanju.

Crossfit Games

Ultimativni cilj svakoga ko se profesionalno bavi krosfitom je odlazak na „Crossfit Games“. To je krajnje takmičenje koje se odžava jednom godišnje od 2007. godine i traje četiri dana. Sami počeci ovog tamičenja, kao i samog sporta su vezani za Kaliforniju, ali se takmičenje poslednjih godina premestilo u Viskonsin.

Nadmetanje se odvija u četiri kategorije. Individualno, timski, masters (iznad 35 godina) i tinejdž.

2018. godine na „Open“, kvalifikacije za ovo finalno takmičenje, se prijavilo rekordnih 415 hiljada ljudi, što ga je u tom trenutku učinilo sportskim događajem sa najviše učesnika u svetu. Protekle dve godine taj broj je opao zbog pandemije i ove godine se prijavilo nešto više od 263 hiljade ljudi.

Natrofejniji sportista u muškoj konkurenciji je Met Frejzer. On je osvajao ovo takmičenje pet puta, dok je ženskoj najtrofejnija aktuelna šampionka Tija Kler Tumi sa isto toliko osvojenih medalja.

Na ovogodišnjem „Crossfit Games-u“ Srbija je imala dva predstavnika, braću Lazara i Luku Đukića. Lazar je takmičenje završio na visokom devetom mestu, dok je Luka zauzeo 29. mesto.

Kada je reč o pobednicima i legendama ovog sporta neizostavno je spomenuti i Rič Froninga, čoveka koji je bio apsolutni šampion od 2011. do 2014. godine individualno i predvodio je svoj tim ekipno do zlata 2015./16./18./19. i 2021. godine. Froning se smatra zaštitnim licem ovog sporta zbog svog doprinosa popularizaciji ovog sporta , ali i zbog svoje etike rada. Njegov program pod nazivom „Whats Rich doing“ je jedan od najefektivnijih, ali i najtežih fitnes programa u ponudi.

Pored „Crossfit Games“ postoje još tri velika takmičenja u svetu koji okupljaju najbolje predstavnike ovog sporta. „Wodapalooza“ u Majamiju, „Dubai Crossfit Championship“ i „Rogue Invitational“. U Evropi se tokom cele godine u gotovo svim velikim gradovima održavaju takmičenja pod nazivom „Throwdown“, koja okupljaju najbolje krosfitere iz regiona.

Komentari

Vaš komentar