Izložba pod nazivom "U apoteci kod ugarskog kralja Svetog Stefana” otvorena je u Odeljenju za kulturu Ambasade Mađarske u Beogradu, a posetioci mogu da pogledaju autentičan nameštaj i predmete koji datiraju iz 1885. godine.

Ulaskom u ovu apoteku, posetilac zakoračuje u 1885. godinu, a priređivači izložbe kažu da je doživljaj gotovo autentičan kao što je to bilo pre tačno 135 godina, kada su apoteke imale važnu ulogu u društvenoj zajednici. Priča o ovoj izložbi počinje jednim telefonskim pozivom praunuka Sebastijana Štraha, prvog vlasnika apoteke.

„Niz događaja prati restauraciju ove apoteke, a jedan od njih je taj da je mene pronašao praukuk Sebastijana Štraha, vlasnika i osnivača ove apoteke. Ovde se može videti i venčani list Sebastijana Štraha sa Kornelijom Past. Na osnovu venčanog lista i prezimena može se utvrditi da su se apotekarske porodice u to vreme čak i udrživale. To je jedan važan istorijski podatak za razvoj apotekarstva u današnjoj Srbiji, pošto je u to vreme Vršac kao grad pripadao Austrougarskoj“, kaže Jelena Manojlović, autorka izložbe, kustos Muzeja za istoriju farmacije.

Apoteke su tokom 19. veka bile mesto, ne samo zdravstvene kulture, već i kulture uopšte, te nije bilo neobično da su se upravo u njima organizovale književne večeri, debate, pa čak i muzička izvođenja.

  „Mi pretpostavljamo da je to bilo zbog njihovog impozantnog izgleda i velikog prostora koje su one zauzimale. Ono što se može videti u ovoj apoteci, koja je sačuvana u celosti i kao redak primerak u Srbiji, jeste bezbroj malih fioka. Ukupno ih ima 388. Svaka fioka ima svoj natpis, pa onda možemo zaključiti sa koliko sirovina različitih je raspolagao jedan apotekar, i to nisu bile sve sirovine, već i stojnice koje su se nalazile na policama, takođe su imale različite sirovine i sve je to jedan apotekar koristio za izradu lekova. U to doba lekovi su se izrađivali isključivo u apoteci, a danas je jedan apotekar fokusiran na pacijenta, na davanje saveta i na bezgranično poznavanje svih lekova koji se nalaze u apoteci, a u ono vreme je morao te lekove da izradi sam i bio je jako fokusiran na izradu lekova“, dodaje Manojlović.

Kako bi pridobili pažnju mušterija, apotekari tog vremena dovijali su se na različite načine, te su lekove pakovali u atraktivne ambalaže.

  „Kutijice u koje su se pakovali lekovi bile su veoma maštovite izrade, a apotekari su se utrkivali čije će kutijice biti lepše i prepoznatljivije. Svaka apoteka je imala svoj izgled kutijica i znalo se tačno koji su lekovi iz koje apoteke. Jedan deo apoteke zauzimaju određene sirovine, a to su klaudenda i narkotika. Klaudenda zanči da se nešto drži pod ključem, što ne sme da bude dostupno svakome, a narkotika, kao što sam naziv govori, odnosi se na psihoaktivne kontrolisane supstance koje su regulisane zakonima, ali i u ono vreme sve je bilo regulisano tadašnjim propisima. Ono što je posebnost te vitrine su čuvena „tajna vrata“ koja smo otkrili tokom restauracije i ona se nalaze iza u donjem delu, a da ona stvarno postoje to nam dokazuje veličina fioka sa prednje strane i vidi se da su u tom delu fioke kraće u odnosu na ostale fioke, odnosno dubina fioka je manja u odnosu na ostali deo nameštaja“, dodaje sagovornica N1.

Izložene vitrine predstavljaju ručni rad majstora, koji je specijalno za potrebe osnivanja 1885. godine pravio komade apotekarskog inventara.

  „Apoteka je tipičan primer nameštaja za javnu upotrebu u stilu alt dojč koji je tada bio zastupljen, a zahvaljujući majstorskoj radionici politure i gospodinu Ljubomiru Lupulovu koji je radio restauraciju, dobili smo potpuni stari sjaj apoteke. moram da naglasim da je sve ovo u to vreme ručno izrađeno. Ono na šta je naišao restaurator i šta smo mi imali i prilike da vidimo i zabeležimo trajno je i potpis majstora koji je radio. Potpisana je i godina 1885. tako da je nedvosmisleno jasno da je nameštaj upravo iz te godine poručen za tu apoteku, određenih dimenzija i da je njegova autentičnost potpuna“, kaže Manojlović.

Izložba ovog unikatnog apotekarskog nameštaja i predmeta otvorena je svakog radnog dana od 9h do 15h časova u Gračaničkoj 14, u centru Beograda, a može se pogledati sve do 27. novembra.