Mediteran kakav nije bio – "vuhanski" i "indijanski" pozdravi umesto poljubaca

Lifestyle 02. jun 202012:36 > 12:41
Podeli:
Izvor: AFP/OLIVIER DOULIERY

Pozdraviti prijatelje poljupcem, zagrljajem i rukovanjem srž je mediteranskog identiteta. Pandemija koronavirusom naglo je prekinula te običaje i nema naznaka kad će se oni nastaviti.

Tradicije koje uključuju blizak fizički kontakt, strah od širenja virusa pretvorio je u opasne, čak po život opasne situacije. Kada bi susreo prijatelje u luci u Marseju, ribar Danijel Regio pozdravljao ih je tradicionalnim „biseom“, ljubljenjem u obraz. Otkako se pojavio koronavirus to radi lupkanjem laktovima.

POVEZANE VESTI

„Ne mogu reći da mi ‘bise’ ne nedostaje, ali se zbog toga prijateljstva neće prekinuti“, kazao je Regio koji prodaje orade na pijaci u starom delu luke.

Penzioner Ivon Tapijas organizuje obilaske Marseja. Sada ljude dočekuje „vuhanskim pozdravom“, dodirivanjem stopalima, pozdravom koji potiče iz kineskog grada iz kojeg je krenula pandemije.

„Ljudima s juga treba kontakt“, objašnjava Tapijas.

Glumac Muhamed Verdeni iz Tunisa kaže da su fizički pozdravi deo regionalne tradicije.

„Volimo da se poljubimo u obraz, dvaput, triput, četiri puta, zavisno od regije. Ovakvi sadašnji pozdravi bez kontakta su nam čudni“, rekao je.

Grč u stomaku

U Marseju je normalno da se i muškarci pozdravljaju poljupcima.

„Ovde sam prvi put poljubio članove uprava i bankare. Nikada mi to ranije nije palo na pamet“, rekao je direktor marsejskog Muzeja civilizacija Evrope i Mediterana, Žan Fransoa Šunje, koji se u ovaj grad doselio iz Pariza pre nekoliko godina.

Dalje na zapad uz sredozemnu obalu, ljudi iz Monpeljea još su veći fanovi „bisea“. Svaki susret vodi do tri entuzijastična poljupca u obraz.

„Stvarno nam to nedostaje. Stegne mi se u stomaku svaki put kad moramo da se suzdržimo“, rekla je studentkinja Melodi Riko. Prijatelje sada pozdravlja „indijanski“, ukrštanjem ruku na grudima.

Fatima Bulama iz radničke četvrti u Monpeljeu više se ne pozdravlja fizičkim kontaktom. „Stavim desnu ruku na srce i intenzivno gledam u oči, tako pokazujem naklonost. To je radila moja marokanska baka“, kazala je ona.

Fizička bliskost vitalna je komponenta socijalnih interakcija i s druge strane Mediterana, u Tunisu i Alžiru.

„Fizički odnos u Alžiru je jako važan. Dodirujemo mnogo, topli smo i ekspresivno gestikuliramo“, kaže Naser Džabi, profesor sociologije na alžirskom univerzitetu.

Sociolog iz Tunisa Muhamed Džuli dodaje da su grljenje i ljubljenje znak ljubaznosti i zahvalnosti.

Francuski antropolog Ženevijev Zoja tvrdi da se „naš mediteranski mentalitet zasniva na fizičkoj bliskosti“.

Veliki ljudski danak u Italiji, Španiji i Francuskoj promenio je tradicionalne obrasce ponašanja, integrisane u mediteranski načina života.

„Strah od virusa je ispred svega, čak i u Španiji, zemlji u kojoj koža ide uz kožu“, rekao je španski psiholog Havijer Ura. On dodaje da prilagođavanje tim promenama može biti teško, jer se deca u Španiji od malena uče da poljube osobu, a sada im se odjedanput naređuje da ne diraju nikoga.

„To je gotovo neprirodno“, rekao je Ura.

Na marsejskoj obali ribar Danijel Regio kaže da ga je nošenje maske naučilo kako da se smeje očima. „A umesto gestikulacije koristimo reči“.