"Sam sebi budi svetlo", reči su Budine. Čovek sam sebe mora spasiti, poruke su koje dolaze iz konfucijanizma. Kad razmislite o ovim mudrostima istočnjačke filozofije, šta mislite - koliko ste puta prošle godine zaboravili na sebe? Koliko puta ste nedeljno doživeli neki stres? Ako smatrate da toga nije bilo malo, vreme je da sebi postavite novi zadatak za 2020. Naći sebe - ta potraga i jeste pustolovina u džungli svakodnevice koju živimo. Osloboditi se stresa - da li je to moguće i kako?

Da li ste čuli za Taičičuan i Ćigong? Ove drevne kineske veštine nisu samo metode vežbanja – to su prirodni, alternativni načini lečenja, zvanično i priznati kao takvi. Usmerene su na razvijanje glavnog izvora energije (Ći /Qi) u čoveku.

„Glavni izvor energije u čoveku je njegov unutrašnji Ći koji se nalazi u njegovoj mentalnoj snazi, snazi uma koja se postiže i ojačava vežbanjem Ćigonga“, navodi Valentina Šljivić, instruktorka iz Centra za psihofizički razvoj „Osam“, koja je ovim veštinama posvećena dve decenije. Ostali izvori energije su disanje, jer se unošenjem dovoljne količine kiseonika pospešuje rad krvotoka, a samim tim imamo dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti, zatim hrana; nasleđena energija – energija naših roditelja, genski Ći i peti izvor energije je – Ći iz okruženja, koji se odnosi na razmenu energije sa ljudima koji vas okružuju, s kojima delite prostor, dodaje sagovornica portala N1. Navodi da se vežbanjem Ćigonga razvija unutrašnji Ći koji nadoknađuje ostale izvore energije i utiče na njihovu promenu.

„Unutrašnji Ći može da razvije čovekove sposobnosti, kreativnost, da poveća koštanu gustoću, poveća fizičku snagu, dovede do mentalnog napretka i fizičke izdržljivosti“, podvlači Valentina Šljivić, koja dodaje da taj izvor energije može da se dobije samo unutrašnjim vežbanjem.

Dakle – ovim vežbama se jača i duh i telo. Treninzi nisu naporni, potvrdili su nam oni koje smo zatekli na Ćigongu u centru „Osam“.

„Ne postoje starosne granice, niti fizičke prepreke da biste vežbali Ćigong, uvek imate mogućnost da sve vežbe radite mentalno, u vašem umu. Dok je kod Taičičuana potrebna određena kondicija, relativno blaga kondicija, u smislu da stojite sa obe noge na zemlji i to vam ne predstavlja problem minimum 30 minuta, sa blago opuštenim kolenima i telom koje se kreće u osam pravaca“, navodi instruktorka. Da vežbaju u „Osam“, dodaje, dolaze i dame koje su zagazile u sedmu deceniju. 

Šta ove vežbe leče

Ćigong je star oko 5000 godina, a kao alternativnu metodu lečenja priznalo ga je Ministarstvo zdravlja Srbije. „Lekovit je“ jer vas uči kako da držite svoje telo, kako pravilno da dišete i smirite srce putem daha. Taičičuan potiče iz sistema kineskih borilačkih veština, predstavlja usporeno, tiho i mirno izvođenje kružnih pokreta koji vode ka relaksaciji i uma i tela. Pokreti koje vežbaju u klubu Osam prvenstveno su blagotvorni za psihofizičko stanje, ali se, kako navodi instruktorka, mnogi od njih mogu upotrebiti i u samoodbrani. Kinezi Taičičuan, inače, nazivaju „unutrašnja borilačka veština“.  

Od ovih vežbi dobrobiti su višestruke, a instruktorku smo pitali kome preporučuje Ćigong, a kome Taičičuan… „Ukoliko postoje problemi sa kičmom, osteoporoza, problem sa koordinacijom i koncentracijom, lošije držanje tela i hod – onda Taičičuan. Ćigong je dobra preventiva i može da pomogne jačanju imunog sistema, poboljšanju rada endokrinog sistema, zatim istezanju tetiva koje pospešuju dugovečnost, boljem protoku energije putem meridijana. Poboljšava rad krvotoka, a samim tim i svih organa u telu“, odgovara.

Pokreti Taičičuana su „rodom“ iz prirode, a nastali su tako što su posmatrane životinje i načini na koje se brane jedna od druge. Obe veštine uče tome da se jednostavno živi u skladu sa prirodom i njenim zakonima. Zato, uvek kad im vreme dozvoljava, ova grupa vežba u prirodi, jer se tako čitavo okruženje oseća svim čulima, a čovek se usklađuje s njim. „Vraćamo se izvoru“, ističe Šljivićeva.

Kroz vežbu „Žan Žuan“ – zagrli drvo, stoj kao drvo – rade i meditaciju. Cilj je, podvlači Valentina Šljivić, da se energija spušta iz gornjeg dela tela u donji deo. „Mi uvek kad imamo neki stes razmišljamo puno i podižemo energiju gore, u glavu, a u stvari treba da spuštamo u stomak i donji deo tela, da može gornji deo tela da se opusti, da se ne podiže taj pritisak od srca pa gore“, ističe.

Kako pokreti i disanje mogu da promene percepciju života?  

Svi ljudi iz kluba „Osam“ s kojima smo popričali istakli su da su, od kada vežbaju ove veštine, promenili pogled na život.

Možemo da usporimo misli i da stvorimo mogućnost određivanja prioriteta, pojačanom svesnošću, kaže na to Valentina Šljivić.

„Osvestimo stanja u kojima se nalazimo i uvedemo promene u skladu sa tim. Otklanjanjem nemira i stresa u sebi dobijamo tzv. jasno viđenje stvari i situacija u kojima se nalazimo. Na prvom mestu polaznici primećuju kako se manje nerviraju odnosno, kako kažu, „stresiraju“, zatim kako se ređe prehlađuju, onda kažu kako im se dešava mnogo više lepših stvari nego ružnih, kako neke bitne životne stvari odjednom počinju da se razrešavaju, a „tavorili“ su toliko godina… Generalno, menjaju se životi, menja se svest – percepcija“, istakla je sagovornica portala N1.

Šljivićeva kaže da se kod nje sve promenilo i da je sve dobila kroz veštine – životnu snagu, mir, sreću, zadovoljstvo, muža, porodicu, lep život, posao koji voli, ljude i prijatelje koji su pozitivni i spremni da se menjaju na bolje. „I ono najvažnije – stanje svesti da ne postoje problemi, samo situacije, kao i da su sva rešenja u meni“, podvlači.

Zorica Cicmil ima 60 godina, penzionerka je s problemom sa išijasom. Od kad je počela da trenira Ćigong, pre oko godinu dana, stanje joj se, priča nam, znatno poboljšalo. „Mnogo sam pokretljivija, čovek se oseća rasterećeno i lako…“ Bila je u potrazi za vežbama koje će odgovarati njenoj kičmi, gde neće biti mnogo dinamičnog sedanja, ustajanja, naglih pokreta, a na Ćigong je slučajno došla. Ispostavilo se da je to ono što je tražila: „Vežbe su stajaće, nisu teške“, priča nam.  

Pedesetogodišnja Zorica Matić osam meseci vežba Ćigong. Kaže da je bila oduševljena već prvim treningom. „Ja sam se promenila i fizički i psihički, imala sam svakakve tegobe, i probleme, kao i svi mi… Konstitucija mi se promenila, promenila sam način razmišljanja, počela sam da dišem. Progledala sam! Drži nas jedna prelepa energija. Sada idem podignute glave”, kaže nam Zorica Matić koja ističe da joj se držanje potpuno promenilo i da je problem s visokim pritiskom regulisala na ovaj način i, kako kaže, bez terapije. 

„Otkad vežbam Taičičuan i Ćigong osećam se mnogo lepše, bolje reagujem na stres, na primer ne muče me glavobolje. Desile su mi se i lepe i važne promene u životu, poslovno i privatno. To je, pak, sve u skladu sa mojim viđenjem Taičičuana kao ‘tihe snage mogućeg'“, kaže profesorka Andrijana Janković.  

Vežbaju dva puta nedeljno, po sat vremena. Kad jednom počnete s treninzima, dobro bi za vas bilo da traju do kraja života, poručuju ove dame.    

„Budi kao voda“ i kako je govorio Brus Li

Jedan od seminara koje organizuje centar „Osam“ nosi intrigantan naziv – „Budi kao voda“. Interesovalo nas je šta nam time istočnjačka mudrost poručuje…

Šljivićeva kaže da „biti kao voda“, znači – pustiti da se stvari dešavaju onako kako to sam život nameće, s tim da naše reakcije i odgovori budu lagani, mekani i nežni, u skladu sa situacijom i tokom stvari koje su nam date kao zadatak.  

„Izvorni čovek, pomiren, susreće svaku krizu, uvek prateći (tok stvari), ali ne preuzimajući vođstvo. On pokornošću i nežnošću dostiže spokojstvo, staloženošću i mirnoćom pronalazi stabilnost. Veličanstven u dostignuću, on savladava svaku teškoću, i niko se sa njime ne može nadmetati“, rekao je Huai Nan Ce, taoistički filozof koji je živeo početkom drugog veka pre nove ere i imao na hiljade učenika.

Šljivićeva navodi da je seminar „Budi kao Voda“ delom inspirisan legendarnim Brusom Lijem, posvećenikom istočnjačkim veštinama koji kaže: „Be like Water. Empty your mind, be formless, shapeless, like water. If you put water into a cup, it becomes the cup. You put water into a bottle and it becomes the bottle. You put it in a teapot it becomes the teapot. Now, water can flow or it can crash“. (Budi kao voda. Isprazni um, budi bez forme, bez oblika, kao voda. Ako sipaš vodu u šolju, ona postaje šolja. Sipaš li je u flašu, postaje flaša. Sipaš li je u čajnik, postaće čajnik. Zatim, voda može da teče ili da ruši“.)

Kad govori o adaptilnosti i snazi vode – isto važi i za umnog čoveka, kaže instruktorka i dodaje. „Onaj koji ume da se adaptira na situaciju, okruženje, mentalitet, koji nema predrasude i osuđivanja – može da teče u skladu sa tokom prirode. U suprotom, doživljava samo krah i pad, koji daju rezultate – nesklad i bolest“.  

Upitana u čemu najviše greši čovek današnjice, posmatrano iz ugla istočnjačke filozofije koju je proučavala, Šljivićeva odgovara da žuri, misleći da će postići više ako žuri, a upravo suprotno je – tako postiže manje.  

Dodaje i da je biti u skladu sa sobom i prirodnim tokom – nepoznanica za mnoge: „Mnogo informacija, mnogo šarelina i neprirodnih, veštačkih formi koje stvaraju otpor u našem umu i telu, tako da se duh razboljeva. Sada sam vam i otkrila kako nastaju sve bolesti u čoveku“.  

Ističe kao problem i nedostatak sklada i harmonije i sigurnosti u sebe. „Sigurnost u sebe i usklađivanje svojih centara može čoveka dovesti u ravnotežu, što je i kranji cilj ovih veština – potpuna harmonija u sebi, sa svojim okruženjem i sa prirodom”, navodi instruktorka.  

A šta čovek najmanje može da uradi za sebe, da bi mu dan bio lepši?  

„Smešite se, iznutra. Smešite se svemu što vam dolazi u susret. Ne osuđujte druge, niti sebe“, odgovara sagovornica N1. Savetuje ljudima da iznenade sebe, da budu ljubazni i blagi prema drugima, ali i prema sebi samom.

„Dozvolite da vam se dešavaju promene. Promene su uvek lekovite! Kinezi kažu: „Voda koja stoji pretvara se u baru!“ Isto važi i za čovekovu energiju. Neka Ći teče, neka se dešavaju promene. Tada se osećamo živo! Tada smo zdravi”, zaključila je sagovornica portala N1 Valentina Šljivić.