Deset, devet, osam… tri, dva, jedan, nulaaaaaa – trenutak nakon što su sestričine Beograđanina Vuka Tomića okrenule prekidač, zasijale su hiljade sijalica koje su njegovu kuću prevorile u pravu pravcatu novogodišnju bajku, a nebo iznad Voždovca zaparao je vatromet. Okupljena deca koja su nestrpljivo čekala momenat da vide uživo "kuću Deda Mraza" skakala su od sreće, a njihova graja odzvanjala je Gostivarskom ulicom i zagrejala hladno decembarsko veče.
Ulica je čitave večeri bila zatvorena za saobraćaj, a stotine radoznalih građana pokušavale su da priđu Vukovoj kući ne bi li iz neposredne blizine svojim telefonima i fotoaparatima ovekovečili najlepšu voždovačku bajku. Svečano paljenje sijalica na kući koja već dugo nosi epitet najlepše ukrašene u Beogradu, a nezvanično i u Srbiji, ni ove godine nije prošlo bez adekvatne muzičke podloge.
Kvartet Nemanje Nikolića izveo je čuvene Diznijeve numere i tako razgalio srca brojnih mališana, a njihove roditelje barem na čas vratio u detinjstvo.
Dekoraciju čini oko 150 metara creva, skoro kilometar takozvanih stringova i nekoliko desetina hiljada sijalica, a ove godine preovlađuje toplo bela rasveta, uz glavni ukras na centralnom zidu koji sija u više boja. Konture na krovu kuće napravljene su po uzoru na kule koje čine Dizni zamak, koji je Vuku poslužio kao inspiracija za ovogodišnju dekoraciju. Vuk kaže da je sve želje ostvario, ali da bi voleo da poseti Diznilend.
Vukovo lice sijalo je od zadovoljstva, možda čak i jače od sijalica čiji se odblesak video u njegovim očima, a koliko truda i vremena je bilo potrebno da bi kuća izgledala tako veličanstveno zna samo on. I ekipa portala N1, koja je Vuka posetila u jeku priprema za ovaj nesvakidašnji događaj, kada su kišne kapi pokušavale da pokvare planove za spektakularno subotnje veče. Srećom, bezuspešno.
Čak ni mokar i klizav crep na krovu nije sprečio Vuka da uspešno montira sve elemente za dekoraciju kuće. Imali smo priliku da se lično uverimo u njegove alpinističke veštine, kada se za svega nekoliko sekundi spretno popeo na sam vrh krova. To je ujedno bio i najzahtevniji deo zadatka, s obzirom na to da visina na kojoj je Vuk postavljao ukrase i povezivao strujne kablove nije nimalo bezazlena.
„Sve je počelo tako što sam sa devet godina ukrasio svoju prvu jelku, pa sam ostatak sijalica okačio na prozor dnevne sobe. Sledeće godine sam zamolio roditelje da mi kupe još sijalica, pa sam ukrasio i prozore u spavaćim sobama. Od tada, roditelji su mi za rođendan poklanjali isključivo sijalice, a kasnije sam počeo da ih kupujem i sam, od džeparca i sitnog kusura koji sam stavljao u kasicu i skupljao cele godine“, priča nam Vuk, dok se spušta sa merdevina.
Kaže da nikad nije pomislio da digne ruke od svega, iako je bilo trenutaka kada mu se činilo da zbog poslovnih obaveza ili lošeg vremena neće uspeti da ukrasi kuću na vreme. Ne krije da ume da se iznervira kad mu ne ide onako kako je zamislio, što najbolje znaju njegovi ukućani, ali i prijatelji koji mu pomažu da i u 32. godini živi svoj dečački san. A pre dve godine rešio je da svoju strast i opčinjenost lampicama spoji sa poslom, pa je registrovao firmu koja se bavi novogodišnjim dekoracijama.
„Prvu dekoraciju na kući uradio sam pre petnaest godina, kada sam postavio takozvane ledenice na krov i sijalice na prozore i ogradu, pa sam pozvao ukućane da izađu i da vide kako palim sijalice. Naredne godine došle su i komšije, pa zatim drugari iz odeljenja, da bi vremenom paljenje sijalica dobilo ceremonijalni karakter jer su počele da dolaze porodice sa decom iz svih delova grada. Priča je stigla i do medija, pa je za nas tako saznala čitava Srbija“, kaže ovaj diplomirani inženjer organizacionih nauka, koji radi kao PR akaunt direktor u jednoj od najvećih marketinških agencija u Srbiji.
Najveću podršku u svemu što radi Vuk dobija od svojih roditelja, a mama Ljiljana prepričala nam je događaj koji im se svima utisnuo u sećanje.
„Na paljenje sijalica pre nekoliko godina došle su bake i deke iz obližnjeg staračkog doma, što se nama mnogo svidelo, pa smo ih pozvali da uđu u kuću. Kada su ušli i videli čak šest prelepo ukrašenih jelki, koje je Vuk okitio za svojih šestoro sestrića, oni su toliko bili srećni da su neke bake čak i zaplakale. Rekli su nam da je to za njih bio jedan od najsrećnijih trenutaka u životu, ne mogu da vam opišem koliko je to bio emotivan momenat za sve nas“, priseća se Vukova mama.
Baš u tom momentu neko je pozvonio na interfon. Glas sa druge strane rekao je da sa suprugom i dvoje dece dolazi iz Gornjeg Milanovca, zamolivši naše domaćine da mališanima ispune želju da bar na trenutak vide novogodišnju čaroliju. Vuk im je naravno izašao u susret i nakratko uključio rasvetu, tako da su iznenadni gosti imali privilegiju da vide ukrase i sijalice koji su do tada bili montirani i povezani.
„Svakodnevno dolaze ljudi i zvone nam na vrata pitajući kad će sijalice. Navikli smo već, to nam je postalo sasvim uobičajeno“, kaže Vuk.
Inspiraciju dobija na najrazličitije načine, a jedan od njih je i poseta čuvenom sajmu božićnih i novogodišnjih dekoracija u Frankfurtu, na kojem svakog januara svoj asortiman predstavljaju najpoznatiji izlagači sa svih meridijana.
„Pre desetak godina slučajno sam saznao da takav sajam uopšte postoji, a kad sam video fotografije rekao sam sebi da jednostavno moram da ga posetim. Kad sam prvi put otišao tamo, bio sam fasciniran onim što sam video. Susret sa predstavnicima kompanija koje proizvode najlepše dekoracije na svetu otvorio mi je nove vidike, a trendovi koje tamo vidim inspirišu me da nešto od toga primenim i prilikom ukrašavanja svoje kuće“, zaključuje Vuk, koji već razmišlja o dekoraciji za sledeću godinu.
Novogodišnja rasveta krasiće Vukovu kuću do 14. januara, a biće uključena svakog dana od 17 časova do ponoći, osim u najluđoj noći kada je neće gasiti.
