Englezi nezainteresovani za strane jezike

Lifestyle 28. feb 201907:27 > 07:30
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Već dugi niz godina, prisustvo stranih jezika u britanskim školama i na univerzitetima je u opadanju.

Međutim, kako se izlazak Britanije iz EU (Bregzit) približava, sve se više u medijima i od političara čuje o potrebi da se „Britanija globalizuje“, ocenjuje se na britanskom veb sajtu The Conversation.

Da bi neka zemlja mogla da se smatra „svetskom“, potrebno je, kako se dodaje, da se poznavanje stranih jezika smatra suštinskim za njene građane.

Britanska vlada, izgleda, deli ovo mišljenje, ali samo u nekoj meri. To se odražava u činjenici da je Sekretarijat za obrazovanje obezbedio sredstva za finansiranje otvaranja Nacionalnog centra za izuzetnost u jezičkoj pedagogiji i pokretanje mentorskog projekta za razvijanje ljubavi prema stranim jezicima u Velsu.

Akt o velškom jeziku datira iz 1993, Strateški jezički dokument za Severnu Irsku objavljen je 2012, Škotski nacionalni centar za jezike osnovan je 1991, ali još nema nacionalne politike za jezike u Engleskoj ili u Ujedinjenom Kraljevstvu kao celini.

To je pogotovu „čudno“, imajući u vidu istraživanje Evropske komisije, po kojem čak 62 odsto građana Ujedinjenog Kraljevstva govori samo engleski jezik, i da su deca u UK najgora u Evropi, kada se radi o učenju stranih jezika.

Strani jezici izbačeni iz obaveznih predmeta u srednjim školama

Brojne studije, poput godišnjeg istraživanja Britanskog saveta o engleskim osnovnim i srednjim školama, pokazuju opadanje broja đaka koji pohađaju časove stranih jezika. To opadanje je počelo 2004. godine, kada su strani jezici izbačeni iz obaveznih predmeta u srednjim školama.

Do malog porasta broja učenika koji su se odlučili za učenje stranih jezika došlo je 2011, kada je predstavljen indikator školskog uspeha u britanskim školama (EBACC), gde je strani jezik bio jedan od glavnih predmeta koji se ocenjivao, i omogućivao učenicima da steknu Opšti sertifikat o srednjem školskom obrazovanju.

Međutim, taj porast je bio kratkog daha, uprkos vladinim ambicijama da 90 odsto učenika u UK stekne taj sertifikat do 2025. godine.

I kao što je i moglo biti očekivano, ova smanjena zainteresovanost za učenje stranih jezika u srednjim školama uticala je i na univerzitetski sektor, odnosno mnoge katedre za strane jezike u UK suočile su se sa smanjenjem broja studenata, a 40 odsto njih je ukinuto u poslednje dve decenije.

Britanski list Gardijan je 2014. sproveo anketu u kojoj je mlade ljude pitao o učenju stranih jezika. Istraživanje je pokazalo neke od glavnih prednosti učenja stranih jezika, među kojima su i bolja perspektiva u nalaženju posla u inostranstvu, sporazumevanje sa drugim narodima i lakše upoznavanje sa njihovim kulturama, kao i lakše snalaženje prilikom putovanja u strane zemlje.

S druge strane, ono je istaklo i „loše strane“ učenja stranih jezika iz perspektive mladih Engleza, koji su većinu stranih jezika doživljavali kao veoma teške, a i konstatovali da im „nisu ni potrebni“, jer gde god odu većina ljudi govori engleski, kao i da način na koji se jezici uče u školama „nije upotrebljiv u stvarnom životu“.

Razlozi studenata koji su se ipak odlučivali da studiraju strani jezik bili su u mnogo većoj meri povezani sa ljubavlju prema istoriji, kulturi i književnosti nekog naroda, nego sa boljim mogućnostima pri zapošljavanju.

Kada su ih anketari pitali šta misle zašto se mladi danas mnogo manje odlučuju za studiranje stranih jezika, naveli su da u okviru tih časova nema dovoljno učenja o kulturi naroda koji govore taj jezik, što ih čini manje zanimljivim i suvoparnijim, ali su ukazali i na široko-prihvaćen mit da je engleski jezik jedini pravi svetski jezik, jer ga ljudi diljem planete govore.

Takođe, dodali su i da britanska vlada ne čini dovoljno da podstakne mlade ljude da se zainteresuju za učenje stranih jezika.