"Urbana džungla" Njujorka puna je i divljih životinja

Lifestyle 01. apr. 201815:23 > 15:25
Podeli:
Izvor: Freeimages

Od kojota u Bronksu, rakuna na Menhetnu, sova u Bruklinu i jelena na Staten Ajlandu - u urbanoj džungli Njujorka buja i životinjski svet.

Ali, suživot miliona divljih životinja i 8,5 miliona ljudi u gradu poznatom po rekordno visokim neboderima, neonskim svetlima i brzom ritmu života 24 sata na dan, nije uvek lak.

Premda Njujorčani vole životinje, njihova ljubav može doći u iskušenje kada kojot pojede kućnog ljubimca, jelen pohara zasade paradajza ili rakun raznese smeće po ulici.

Populacija divljih životinja u Njujorku raste gotovo 30 godina i sada ih ima više od 600 vrsta.

Njujork ima 11.735 hektara parkova u kojima je lov zabranjen i malo je prirodnih grabežljivaca, rekao je Džejson Munši-Saut, docent biologije na Univerzitetu Fordham.

On je proučavao primate na Borneu i slonove u Gabonu, a sada je stručnjak za divlje životinje u američkoj finansijskoj prestonici, najnastanjenijem gradu u Severnoj Americi.

Procenjuje da u Njujorku žive hiljade rakuna, zajedno s nekoliko hiljade jelena i 50 kojota, većinom u Bronksu, iako se ponekad mogu0 naći i drugde.

Kada je reč o morskim životinjama, foke znaju da se sunčaju na stenama zaliva Pelam u Bronksu, a poneki kit zna da izroni u vodama kod Kvinsa.

Svako proleće, ptičica žalar, koji se u Njujorku i nekoliko drugih američkih država smatra ugroženom vrstom, počinje da dolazi u Rokavej Bič kako bi savila gnezda.

Ne približavati se kojotima

„Čak i ako niste videli kojota, kojot je video vas!“, rekla je rendžerka Kejla Mekej (25) grupi polaznika radionice o „životu s urbanim kojotima“ u parku u Bronksu.

Mekej kaže da se ne treba bojati kojota, koje je teško primetiti jer se kreću tiho i noću. Najbolje je ne približavati im se i ne hraniti ih.

„Moramo ljude naučiti boljem suživotu s divljim životinjama. Ako ne znate da na Staten Ajlendu postoji 2.000 jelena i vozite prilično brzo, verovatno ćete naleteti na nekog od njih“, objašnjava Ričard Sajmon, direktor gradskog odeljenja za divlje životinje.

Njujork je osnovao to odeljenje krajem 2016. i od tada je ono sprovelo program sterilizacije 95 posto muške populacije jelena na Steton Ajlendu. Ili oko 1.100 životinja, po Sajmonovoj proceni.

„Kada se nešto dogodi, obično su krivi ljudi, ne životinje“, rekao je Munši-Saut. „Treba ih uglavnom ostaviti na miru.“

Sajmon insistira da je „grad dovoljno velik i za ljude i za životinje.

Ponekad, kaže, ljudi zovu i traže da se životinje „vrate u prirodu“.

„Ali nemamo ih gde vratiti. Oni sada žive ovde“, rekao je i dodao: „Ako se neko uplaši kada ugleda kojota i nazove 911, policija mora da reaguje. Pokušaće ga uhvatiti. Neke su već ubili“.

„Ne postoji razlog da se veverica hrani hot-dogom“

U sklopu nedavne gradske kampanje o masovnom tranzitu životinja objavljene su fotografije divljih životinja uz naslov „Njujorčanin“ i ljudima je rečeno da ih ne hrane.

„Ne postoji razlog da se veverica hrani hot-dogom ili perecom“, rekao je Sajmon.

Hranjenje može dovesti do toga da životinje izgube strah od ljudi. Može dovesti i do ugriza. Neki rakuni u Central parku mogu čak da postanu agresivni i pokušaju da ukradu hranu od prolaznika.

„Neki ljudi se iznenade, kažu mi ‘Oh, mislio sam da ovde imamo samo pacove'“, rekao je Munši-Saut.

„Kada leti radimo u parkovima i kada bude jako vruće i ima puno komaraca, nema zapravo puno razlike u odnosu na Borneo“, našalio se.