Velika izložba u Njujorku sa predmetima praistorije iz Narodnog muzeja Srbije

Kultura 01. okt 202221:242 komentara
Izvor: Narodni muzej Srbije / Promo

Predmeti iz zbirki Narodnog muzeja Srbije, od neolita do gvozdenog doba, deo su njujorške izložbe „Ritual i sećanje: Drevni Balkan i šire“ („Ritual and Memory: The Ancient Balkans and Beyond“), koja će trajati naredne tri godine, u više gradova SAD-a i Kanade.

Na izložbi učestvuje 11 balkanskih zemalja i 17 institucija, a izložba je postavljena u Institutu za proučavanje starog sveta (ISAW) Univerziteta u Njujorku i deo je velikog izložbenog projekta „The First Kings of Europe“ koji ima za cilj da publici severne Amerike predstavi evropsku istorijsku baštinu.

Iz Narodnog muzeja za Danas kažu da su na izložbi izložili: figurine, prva bakarna oruđa, ukrasi od srebra, zlata i ćilibara, bronzane i keramičke posude, oružje poput noževa i mačeva.

„Nijedan predmet nije povučen sa stalne postavke tako da naši posetioci neće biti uskraćeni u posmatranju najlepših i najvrednijih dostignuća praistorije. Za gostovanje od sledeće tri godine izabrani su adekvatni eksponati iz studijskih zbirki muzeja: iz Zbirke za mlađi neolit i eneolit, tzv. Ostava 2, najraniji bakarni predmeta Evrope sa lokaliteta Pločnik. Ostava je otkrivena davne 1927. godin. Tip masivne „šakaste“ grivne kao metafora bronzanog doba, čuveni srebrni pojas sa Vinče iz perioda gvozdenog doba koji je deo grobne opreme velikodostojnika plemenske aristrokratije, niz fibula i zlatnih aplikacija iz tumula koji se nalazio ispod temelja crkve sv. Petra Novom Pazaru, svetski poznatog nalaza iz 4. veka pre nove ere“, kažu iz Narodnog muzeja.

Iz Muzeja pojašnjavaju da se Izložba o prvim kraljevima Evrope ne bavi rekonstrukcijom rituala, već društvenih veza i ulogom pojedinaca koji su polako nadrastali kolektiv.

„Fenomen izdvajanja posebnih vrednosti i egzotičnih dobara bili su prvi znaci raslojavanja unutar neolitskih zajednica. Oni koji su posedovali znanja topljenja ruda, kovanja bakra, srebra i zlata, ili oni koji su poznavali udaljene predele odakle su donosili retke školjke i minerale, bili su prvi velikodostojnici i vesnici novih društvenih podela. Tako je započela podela na jedne i druge formalizovana u znanjima i moćima koju su sticali pojedinci. Sve to podseća na svet koji upravo naseljavamo“, ukazuju iz Narodnog muzeja.

Prema njihovim rečima Izložba „Ritual and Memory: The Ancient Balkans and Beyond“ pokazuje moć izdvojenih pojedinaca, stvaranje hijerarhije, uspon i metamorfoze društava počevši od poznog neolita oko 5000 godina p.n.e. do 4. veka p.n.e.

„Sami predmeti svedoče o svojevrsnim tehnološkim dostignućima koja su definitivno promenili tadašnji svet i postavila standard industrijskih društava koja traju i danas. A danas uočavamo laganu transformaciju industrijske trake u virtuelni svet koji sve češće zovemo i stvarnost. Reč je o veoma nijansiranom projektu koji će publici ponuditi viđenje starih društava i neumitnih promena koje se upravo događaju ispred nas svakodnevno“, pojašnjavaju.

Iz muzeja ističu i to da je izložba veoma značajna, jer će posle više decenija severnoamerička publika biti u prilici da posmatra poseban deo evropskog arheološkog nasleđa koje je u međuvremenu i intenzivno proučavano.

„Veliki rezultati i nizovi novih apsolutnih datuma koji su ukazali na raslojavanje zajednica već krajem 6. milenijuma pre nove ere promenili su i važeći narativ o konzistetnosti neolita. Kao dug vremenski period obeležen je sa dva talasa novih populacija sa Bliskog Istoka, od čega je drugi talas taj kojim se započinje priča o prvim vladarima Evrope“, ukazuju iz muzeja.

Kao što je pomenuto, izložba će trajati naredne tri godine u više gradova SAD-a i Kanade, a njena prva stanica je Njujork, Institut za proučavanje starog sveta, koji pored svoje edukativne uloge, poslednjih godina otvara vrata i kao alternativni izložbeni prostor u blizini Metropoliten muzeja.

„Svakako, kada na jednom mestu vidite arheološki materijal iz regiona Jugoistočne Evrope, čovek mora da se zapita šta je danas uradio tako veliko u odnosu na postignuća od pre sedam hiljada godina, i u tom smislu šalje se jaka poruka o znanju i lepoti koja spašava svet. Biti u takvom društvu od više zemalja takođe govori i o tome da je naša istorija davno isprepletana i ne treba je mehanički razdvajati“,  zaključuju iz Narodnog muzeja Srbije.

Komentari

Vaš komentar