Umetnici iz Srbije o „sankcijama“ ruskim kolegama: Surova kazna pogrešnima

Kultura 03. mar. 202217:04 > 20:3423 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Ruski napad na Ukrajinu prelio se i na oblast kulture i umetnosti, sa brojnim reagovanjima, antiratnim apelima, ali i bojkotom ruske kulture. Sve je više antiratnih “manifesta” iz sveta kojima se “udaraju” sankcije i ruskim umetnicima, što otvara pitanje o čemu nam, zapravo, suštinski govore takvi gestovi, koji istovremeno ponovo otvaraju gotovo večnu temu da li umetnici treba da budu taoci i žrtve svojih političara, piše Danas.

„Naravno da mislim kako je sve ovo što se događa ruskim umetnicima ne samo preterano, nego i krajnje primitivno“, kaže za Danas reditelj Goran Marković.

„Mešati umetnike sa agresijom na Ukrajinu je potpuna besmislica. Verujem de je ogromna većina umetnika u Rusiji, pogotovu oni pravi, protiv tog rata. Mnogi su se, uostalom, o tome i javno izjasnili. Kažnjavati njih zbog agresije njihove zemlje potpuno je suludo. Tako su i naši umetnici devedesetih godina kažnjavani, ja sam to najbolje osetio na svojoj koži. Sada ponovo osećam tu vrstu anticivilizacijskog pritiska. U ovoj situaciji umetnici su jedini nevini, za razliku od političara. Nemoguće je baviti se umetnošću, a biti na strani rata. To jedno drugo isključuje. Ne znam nijedan film o ratu čija poruka nije antiratna. To je aksiom tog žanra: rat je besmislen, nema pobednika, svi su gubitnici. Ovo što se sada događa samo govori o ratnoj histeriji koja je zahvatila čitav svet. Žalosno. Nepopravljivo“, ističe Marković.

POVEZANE VESTI

Prema rečima pisca i scenariste Filipa Davida, prvo i najvažnije je jeste osuda rešavanja međusobnih problema između država silom.

"Nekadašnji Putinov savetnik, ruski ultranacionalista Aleksandar Dugin, svojevremeno je proklamovao obnovu imperijalne Rusije, što je u osnovi ove agresije na Ukrajinu. S druge strane, u beskompromisnoj osudi takve politike, čije su najveće žrtve civilno stnovništvo, treba imati na umu da ovakve opasne situacije utiču i na porast rasističkih i raznih drugh isključivosti. Razumem veliku frustraciju zbog velikoruske politike i uvođenje sankcija politici koja potencijalno preti sukobu svetskih razmera, razumem i izolaciju i kažnjavanje političara i svih onih koji podržavaju takvu opasnu i zastrašujuću politiku, i to opravdano. Ali, ne razumem i ne podržavam kažnjavanje umetnika i pojedinaca, kao i celog ruskog naroda, jer su svi oni, takođe, taoci i žrtve sprovođenja te iste politike", smatra Filip David.

Sličan stav o “čistkama” umetnika, što je iskustvo kroz koje su prošli i naši mnogobrojni stvaraoci tokom devedesetih godina, iznosi i Vida Ognjenović, rediteljka, dramaturškinja i predsednica srpskog PEN centra.

"Smatram da je velika greška kažnjavati ruske umetnike, jer umetnici nisu ništa krivi. Sećam se koliko sam u vreme sankcija prema Jugoslaviji bila zahvalna svetskom PEN centru što nas nisu izbacili iz svoje organizacije, a srpski PEN je bio protiv ratne politike Slobodana Miloševića i nismo imali nikakve dotacije od države, tako da nam je on pomogao da opstanemo tih godina. Ne verujem da je ijedan umetnik u Rusiji pobornik ovog rata u Ukrajini, i mislim da je ovo što se sada događa surova kazna za pogrešne ljude", kaže Vida Ognjenović.

O trendu diskvalifikacije svega ruskog koji se širi sa Zapada za Danas govori i naša legendarna glumica Svetlana Ceca Bojković.

"Politička matrica je potpuno ista, a nama je jako dobro poznata takva satanizacija, tako da mislim sve najgore o toj histeriji prema umetnicima", ističe Bojković.

Komentari

Vaš komentar