Štiks o „Rezalištu“: Ništa ne prolazi sa vremenom, ožiljci nas određuju

Kultura 28. jun 202211:18 > 12:29
Podeli:

O ličnom identitetu, o zajedništvu, o tome kako nas prošlost uvek stigne i kako se to čita u romanu Rezalište koji doživljava svoje reizdanje, za N1 govorio je pisac Igor Štiks.

„Nakon pet godina odlučio sam da ubacim neke nove ideje i pomalo promenim tekst, a pošto je sve o o rezovima, kao da sam napravio neki novi ‘cut’, neku novu montažu. Nešto sam ubacio, nešto doradio, nešto izbacio, dao tome neki drugačiji ton… Bilo mi je uzbudljivo da to ne bude samo reprint nečega što sam davno napisao, nego da tekst zaživi i za mene“, objašnjava pisac.

On kaže da se u ovom reizdanju nije bavio aktuelnostima, ali da ono što se oko nas zbiva priseća nas nečega što je bilo nekada. „Pogotovo kad se jedna porodica nađe na okupu nakon jako jako mnogo vremena, mnogo stvari izađe na videlo“, dodao je.

Sve su porodice nesrećne na svoj specifičan način, kaže autor, a to zavisi i od geografije. „Znamo našu geografiju i istoriju poslednjih sto godina, vidimo kako su i jedna i druga stvar uticale na živote mojih junaka. negde su birali, negde su bili dovedeni pred nemoguće izbore, a negde ih je nosio taj tok“.

„Svaki junak ima ožiljak i svaki ožiljak ima priču. Neki su vidljivi neki su nevidljivi, odredili su nas, pitanje je kako živeti sa njima, a ne izbrisati ih, nego suočiti se sa njima. I sa time se suočavaju junaci u Rezalištu – sa rezovima koje im je doneo zivot, ali i sa međusobnim odnosima, s time šta smo spremni oprostiti i zašto neke traumatične stvari ne prolaze sa vremenom, ništa ne prolazi sa vremenom. Ako vam kažu da vreme leči sve – ne, ne leči, jedino se možemo suočiti i ići dalje.“

Štiks je rekao da je na neki način ovo reizdanje knjige i njeno predstavljanje večeras u KC Gradu, i za njega premijera.

„Pokušali smo da izbegnemo da to bude klasična promocija, da pisac priča kako je to napisao… ovde pisac neće imati pravo da kaže bilo šta. Odlučili smo da otvorimo ovu knjigu i da joj pristupimo kao knjizi koja nam nešto govori, i zato sam pozvao Adrianu Zaharijević, filozofkinju,

Anu Janković Barović, psihoterapeutkinju, i Janu Adamović, strip autorku i ilustratorku“, rekao je i dodao da su to sve različiti pristupi jednom književnom delu.

Komentari

Vaš komentar