Snima se nastavak legendarnog filma „Leptirica“, Kadijević za N1 o „Kletvi“

Kultura 10. nov 202212:168 komentara

Proslavljeni reditelj Đorđe Kadijević izjavio je za N1 da snima nastavak legendarnog filma "Leptirica" iz 1973. godine koji je on režirao i napisao prema pripovetci Milovana Glišića. Kadijević kaže da novi film nije rimejk u punom smislu reči i da je njegova osnovna ideja da smo mi, a ne samo mi, već jedan širi planetarni prostor u znaku velikog prokletstva, koje nas prati, a "naročito nas na nesrećnom Balkanu tokom čitave istorije". Film se, kako dodaje zove "Kletva" i sugeriše osećanje da su neka prokletstva bačena na nas od boga ili sudbine otkad znamo za sebe. "I i ta lebdeća strahota kletve transponuje se u urbani ambijent i to u doba korone", otkriva Kadijević.

„Korona je sastavni deo tog proklestva, a tematika ide mnogo šire od toga i govori o jednoj pojavi koja je planetarna, nije smao lokalna, da nismo mi samo prokleti već i širi prostor ovog sveta“, rekao je Kadijević u Novom danu.

On je otkrio da snimanje filma treba da počne oko Nove godine i da će biti rađen u koprodukciji Filmskih novosti i jedne filmske kuće iz Zagreba.

Sećanje na Leptiricu – kada su majke dovodile prestravljenu decu kod glumice

Kadijević se prisetio i vremena u kom je emitovana „Leptirica“ i ispričao da su se tokom premijernog emitovanja filma događale stvari na granici komičnog.

„Da li verujete da su majke dovodile decu u stan pokojne Mirjane Nikolić koja je igrala glavnu ulogu da dođu da je pipnu i vide da nije veštica, da je glumica i da je dobra u stvari“, seća se Kadijević.

Kaže i da se onda podelila štampa, da su „Večernje novosti napadale jedan takav rigidan način zastrašivanja auditorijuma, a da je sa druge strane bilo i odbrane u štampi sa tezom da film nema za cilj da zastraši, već da kroz fiktivni strah vrši relaksaciju.

Tu je, prema njegovim rečima, bila polemika i na nivou prosvete, pošto su profesori upućivali decu da gledaju filma da bi dopunili sazanja o srpskoj literaturi 19. veka zbog Milovana Glišića koji je autor priče.

„Kada su videli šta je na ekranu, grdno su se pokajali i protestovali su ozbiljno da je u pitanju obmana televizijskog auditorijuma koji je nepsreman dočekao tako nešto nepoznato u kinematografiji“, kaže.

Otkriva i da do tog filma nikada ne bi došlo da su se stvari normalno razvijale.

„Ja sam doživeo i preživeo Drugi svetski rat i moja glavna i osnovna tema bila su ratni filmovi, ali za razliku od drugih uvaženih kolega ja sam se specijalizovao za tematiku kontrarevolucije – pravio sam filmove u kojim nema nijednog partizana, pokazivao sam da i sa one strane borbene linije ima drame, ima ljudi, ima dobra i zla“, naveo je Kadijević.

To se, dodaje, budnoj ideološkoj dežurnoj svesti nije svidelo i tako je upao u tabor crnog talasa protiv kog se digla grdna povika u ono vreme na nivou gradskog i republičkog komiteta partije.

„Shvatio sam da će me zadesiti ono što i moje uvažene pokojne kolege Sašu Petrovića, Žiku Pavlovića i Dušana Makavejeva i da više nikada neću dobiti film i onda sam napravio jednu okuku i otišao ona televiziju i tamo sam doživeo drukčiji prijem. Na uredničkim mestima bili su obrazovani ljudi koji su me jedva dočekali, voleli moje fimove i nisu imali predrasuda“, kaže slavni reditelj.

Budući da je, kako ističe, znao da ako nastavi sa temom koja „miriše na crni talas“ ništa nije uradio, rešio je da promeni žanr. „Rekao sam sebi – snimao si realnost, sad ćeš snimati bajke“, kaže Kadijević.

Beogradska premijera dokumentarca o legendama srpskog filma u utorak

U Novom danu gostovao je i slavni reditelj Darko Bajić koji je za utorak, 15. novembar u 19 sati u Kombank dvorani najavio premijeru dokumentarnog filma pod nazivom „Film davne budućnosti“ u kojem, pored Bajića i kadijevića, učestvuju Zdravko Šotra, Bora Drašković i Miša Radivojević.

U dokumentarcu najveći filmski autoriteti sa ovih prostora razgovaraju o kinematografiji i svojim karijerama.

Bajić kaže da je taj film već imao premijeru na festivalu filmse režije u Leskovcu i da u Beograd dolazi kao drugi grad koji će imati priliku da vidi premijeru.

Prenoseći kako je film nastao, kaže da su tokom dugogodišnjeg rada na festivalu filmske režije došli na ideju da stvaraju filmove o rediteljima.

Kaže i da takvih filmova do sada nije bilo „jer smo mi lenji i ne poštujemo možda dovoljno jedni druge i sve što reditelji urade“. „Često brzo zaboravljamo, u Srbiji se brzo zaboravljaju ljudi“, ističe.

„Suština je bila spoj iskustva, priča o drugom vremenu koje se snimalo na filmskoj traci“, rekao je Bajić i dodao da su dali mogućnost velikanima srpske kinematografije da govore.

 

 

Komentari

Vaš komentar