„Prometeji novog veka“ – Tito, brod Galeb, Indija, nesvrstani i Lubarda

Kultura 24. sep. 202113:27 > 13:431 komentar
Podeli:

Izložba „Prometeji novog veka“, inspirisana 60-godišnjicom od održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, otvorena je u Muzeju Jugoslavije. U fokusu izložbe su odnosi Jugoslavije i Indije u oblasti umetnosti i kulture, razmena studenata umetnosti kao i radovi Petra Lubarde, jednog od najznačajnijih jugoslovenskih slikara koji je imao važnu ulogu u predstavljanju Jugoslavije nesvrstanima, a i sam je posle posete Indiji promenio svoj likovni izraz.

Ova izložba otkriva nam mnoge poznate ali i manje poznate činjenice o vezama između Jugoslavije i Indije, dok istovremeno preispituje specifičan istorijski i kulturno umetnički kontekst u odnosu sa savremenim trenutkom. Jovana Nedeljković i Ana Panić, kustoskinje Muzeja Jugoslavije i koautorke izložbe, govorile su za N1 o važnim akcentima i složenim nijansama ove izložbe. Još u prvoj polovini pedesetih godina je počela studentska razmena, iako se često misli da su to bili samo studenti medicine i sličnih nauka, bilo je puno studenata umetnosti čije radove posetioci na ovoj izložbi mogu da vide prvi put.

„Kulturna saradnja između Jugoslavije i Indije kreće od sredine pedesetih i prvi poticaj za to je bila poseta Josipa Broza Tita Indiji 1954./1955. To je bilo prvo Titovo putovanje u takozvane – kako će kasnije postati poznate – prijateljske zemlje Azije i Afrike, i njegovo prvo daleko putovanje brodom Galeb ispred čije makete stojimo a simbolički smo ga usmerili u pravcu Indije i Burme, koje je Tito i posetio te godine“, navodi Jovana Nedeljković, kustoskinja Muzeja Jugoslavije i koautorka izložbe.,

Ona kaže da je ta poseta Indiji vrlo značajna zato što je Tito tamo otkrio viziju jednog drugačijeg sveta.

„Viziju kako svet može da izgleda, i to je za njega, jugoslovenskog predsednika zbilja bilo jedno katarzično iskustvo jer se dešava u vreme kada Jugoslavija sama traži vlastiti put razvoja, tzv. Treći put u socijalizam. Indija je, sa druge strane, u početnoj fazi dekolonizacije. U susretu sa Indijom je Josip Broz novinarima u vozu na putu u Kalkutu rekao – Eto, svi misle da u Indiji vide neku egzotiku, slonove, krotitelje zmija, ali evo ja sam za ovih svega desetak dana u Indiji video latentnu snagu te zemlje. Kaže se da je stvarno za Tita Indija bila katarza i da se iz Indije vraća lišen svojih uskih, evropocentričnih, balkanocentričnih okvira i postaje jedan državnik svetskog kalibra”, dodaje.

Na ovoj izložbi posebno su naglašene duboke i jake veze Petra Lubarde sa Indijom, kao i njegova čuvena izložba u Beogradu za vreme održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih 1961. godine.

“Veze Lubarde i nesvrstanih su jake iako su možda neočekivane, ali smo upravo to htele da naglasimo na izložbi. Ta Lubardina izložba održana je 1961. i ovorena svega dva dana pred početak Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu kao reprezentativni događaj umetnosti kojim je Jugoslavija htela da se predstavi kao moderna zemlja svojim nesvrstanim prijateljima. Tako da je Lubarda neko ko je vrlo važan upravo u tom predstavljanju moderne i nove Jugoslavije. S druge strane, to je verovatno i povod što je 1963. godine pozvan da gostuje u Indiji. Tamo je proveo šest godina i bio prvi evropski umetnik koji je izlagao u više indijskih gradova. Na njega je vrlo uticala ta promena koju je video, susret sa drugim svetom i baš to smo hteli da prikažemo – Lubardine slike paralelno sa indijskim predmetima, jer to oslikava ono što je video na terenu i što ga je promenilo. To iskustvo smo hteli da priuštimo i našim posetiocima. Lubarda se vraća na neki način kao drugi čovek i menja svoju umetnost još jednom –  moglo bi se reći poslednji put u svom životu. Uvodi novi tematski krug – to su sad neke zveri, bikovi, zodijački znakovi…, vidi se jasno i borba koja verovatno ima veze sa borbom za dekolonijalizaciju, ali se menja i tehnička strana njegovog slikarstva – dakle, to su sad industrijski lakovi, oštre, jake boje koje cure, izlaze sa platna, s druge strane platno je vrlo plošno tako da je ta promena vrlo vidljiva i ona se, naravno, prati na našoj izložbi jer imamo sliku Buđenje Afrike koja je iz prethodnog perioda, a imamo i ove slike – Prometej, ili Čovek i zveri, ili Bik i oblak – koja se baš zove drugim nazivom Indija.”

N1: Interesantno je to da je jedna Lubardina slika bila i preneta u Skupštinu, smeštena bukvalno iznad glava učesnika samita. Možemo sada samo nagađati kakve utiske je izazvala u njima?

„To je slika po kojoj smo nazvali celu izložbu – Prometeji novog veka“, kaže Ana Panić, kustoskinja Muzeja Jugoslavije i koautorka izložbe, i upoznaje nas sa sudbinom slike: „Ona je direktno sa njegove izložbe preneta u salon Narodne skupštine, tada Savezne skupštine i ispod nje su državnici dvadeset pet zemalja pozivali na mir u svetu, na dekolonizaciju. Ta slika se i dan danas nalazi u nekadašnjem Domu sindikata – sada zvaničnog naziva Kombank dvorana – malo nejasnog statusa i njome se bavi i rad Vladimira Nikolića, savremenog umetnika i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti kojim smo hteli na simboličan način da zatvorimo izložbu i da otvorimo upravo pitanje vrednosti koje propituje ta slika. Ona se bavi industrijalizacijom, izgradnjom novog društva i sada je pitanje gde su te vrednosti danas, gde smo mi danas i šta baštinimo iz tog vremena.”

N1: Šta se dogodilo sa modernizmom kojim smo se nekada predstavljali svetu, sa vrednostima i idejama nesvrstanosti – možda se odgovori kriju u radu savremenog umetnika Vladimira Nikolića:

“To pitanje je ono što provejava celom izložbom i zbog toga su tu ove projekcije na zavesama, pomalo utvaraste, da bi se upravo to što se desilo nekada pokazalo kao nešto čega danas nema, što negde provejava i time se bavi rad Vladimira Nikolića koji se pita – šta je sa ovom Lubardinom slikom, koja je, kao što smo rekli, imala centralno mesto nekada na Prvoj konferenciji nesvrastanih“, podseća Ana Panić i dalje nas uvodi u ideju instalacije umetnika Vladimira Nikolića:

„U trenutku kad je on snimio ovaj video rad, slika se nalazila iznad ulaska u bioskopsku salu, ali za razliku od onog perioda nekada, u socijalizmu, ona ovde ispod sebe ima ceo jedan konzumeristučki mizanscen – sa kokicama, reklamama za blokbastere i tako je prilično neprimetna – možemo reći nevidljiva. Nakon rekonstrukcije Doma sindikata, slika je premeštena i danas se nalazi iznad jednog bočnog ulaza iz Dečanske ulice. Ovaj rad je danas promenjen u odnosu na 2017. godinu kada je prvi put izložen opet u Kulturnom centru, što je još jedna zanimljiva podudarnost sa pričom o Lubardi i njegovoj izložbi u Kulturnom centru 1961. godine. Vladimir je za ovu priliku radu dodao govore koje čujemo u pozadini – tri sata materijala sa Radio Beograda – govora velikih državnika direktno sa konferencije, tako da je na neki način sliku vratio u njeno prirodno okruženje i ona ponovo ima značaj koji je nekada imala. U realnosti je naravno pitanje šta će sa njom biti? Koliko je ova slika vidljiva čak i ako je pomerena na to neko drugo mesto”, konstatuje Ana Panić.

Izložba će biti otvorena do 14. novembra 2021. godine i deo je programa koji se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, kojim se obeležava 60-godišnjica od održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

Komentari

Vaš komentar

<