Porodica, prijatelji i kolege se oprostili od Milana Vlajčića

Kultura 16. feb. 202214:205 komentara
Podeli:
Izvor: Nova.rs/Nemanja Jovanović

Porodica, prijatelji, kao i brojni ljudi iz sveta kulture i novinarstva oprostili su se na Novom groblju od nedavno preminulog novinara, filmskog i književnog kritičara Milana Vlajčića.

Reditelj Goran Marković rekao je da je Vlajčić bio čovek koji je imao ukusa, koji je nasledio od predaka i stekao u krugu u kojem je odrastao i koji je bio odbrana od prostakluka i primitivizma kojim je bio okružen.

On je istakao da je Vlajčić pripadao eliti u najboljem smislu te reči i da je gradio tamo gde nije bilo ničega i da je u svojim nastojanjima imao podršku supruge Duške i da mu je to verovatno bilo dovoljno.

Marković je istakao da je Vlajčić, iako je pisao o književnosti i filmu, bio izvrsni poznavalac muzike – klasične muzike, džeza i rokenrola i da je ona bila deo njegove intime koju je delio samo sa jednom osobom.

„Umro je lako, elegantno i sa stilom, onako kako je i živeo. Slava mu“, poručio je Marković.

Ispraćaju na kremaciju prisustvovali su brojni ljudi iz sveta kulture, među kojima i reditelj Gorčin Stojanović, karikaturista Dušan Petričić, glumci Vojislav Brajović i Tihimir Stanić, kao i ljudi iz sveta medija među kojima i predsednik Nezavisnog udurženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.

Biografija

Novinar, književnik, književni i filmski kritičar Milan Vlajčić rođen je 23. avgusta 1939. u Beogradu.

Diplomirao je na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta.

Književne kritike i oglede objavljivao je od 1960. u časopisu „Delo“ i drugim publikacijama.

Uređivao je kulturne rubrike listova „Student“ i „Mladost“, književne listove i časopise „Vidici“, „Gledišta“ i „Književni glasnik“ (izdavačka kuća Otkrovenje).

Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista „Politike“ pisao je pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985. do 2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004. do 2017. bio je je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista „Blic“.

Na konkursu Morava-filma (Beograd) dobio je najvišu nagradu za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine. Dobitnik je nagrade „Milan Bogdanović“ za 1981. godinu – za najbolju novinsku književnu kritiku u novinama, na radiju i TV, dok je 1984. dobio nagradu „Dušan Duda Timotijević“, koju dodeljuje nedeljni list TV novosti, za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima.

Dobitnik je Nagrade „Zlatno pero“, koju dodeljuje Institut za film u Beogradu za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1988. godini, kao i nagrade Zlatni beočug grada Beograda 2000. godine za trajni doprinos kulturi i nagrade Fondacije BK za doprinos kulturnom novinarstvu za 2003. godinu.

Dobitnik je prve nagrade za 2014. godinu, za vrhunski domet u kulturnom novinarstvu koju dodeljuje Fondacija Tanja Petrović. Dobitnik je i nagrade „Nebojša Popović“ u 2018. za trajni doprinos filmskoj kulturi, kao i nagrade Životni stil za 2018. za doprinos kulturi Srbije.

Jedan je od osnivača i prvi predsednik Suda novinske časti u NUNS, bio je član je Srpskog književnog društva i srpskog Pen-centra, Međunarodne asocijacije filmskih kritičara FIPRESCI (Minhen), akademija AFUN i PANU.

Bio je član međunarodnih žirija na filmskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, Monrealu, Beču, Minhenu, Krakovu i Monpeljeu.

Objavio je veliki broj predgovora, pogovora, ogleda i knjige: „Poprišta“, „Jednom i nikad više“, „Ćuti i plivaj dalje“, „Pristrasna lektira“, „Uzvodno od Džimija Barke“, „Noć u Kazablanki“, „Fest, odbrojavanje“, „Legenda o zidu“, „Gradska šetnja“, „Pogled iz ogledala“, „Potemkinovi potomci“ i „Zvezdana prašina“.

Govorio je engleski i francuski, služi se španskim, italijanskim i nemačkim jezikom.

Komentari

Vaš komentar