Izložba Vladimira Veličkovića „Efekat feniks“ u Valjevu

Kultura 24. jul. 202116:36 > 26. jul. 2021 13:013 komentara
Podeli:
Izvor: N1

U Modernoj galeriji u Valjevu u subotu je otvorena izložba Vladimira Veličkovića "Efekat feniks", u okviru programa "Jedan autor jedna slika".

Izloženo je i delo „Prostor Fig.VII“ nastalo krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, rađena tehnikom akrilik na platnu, dimenzija 300 X 195 cm. Slika je iz kolekcije koja pripada Srpskoj akademiji nauka.

Otvarajući današnju izložbu u Modernoj galeriji u Valjevu Nataša Kristić, istoričarka umetnosti, rekla je da je Veličković od početka do kraja svog stvaralaštva ostao veran minimalizmu, kako u formi tako i u koloritu.

Izvor : N1

„Ono što je karakteristično, što se još u ranoj fazi stvaralaštva može videti, postavljeni osnovni postulati, primarna prizma ukupnog njegovog opusa, to je postavljanje slike praktično na minimalističkim osnovama. U trenutku kada se formira kao slikar Veličković se opredelio za tada ne baš popularan trend u slikarstvu, slikarstvo figuracija. Kako je na početku izabrao figuru, tako joj je ostao veran, a ono što u njegovom slikarstvu varira je mera prisustva figure. Od početka do kraja Veličkovićevo slikarstvo je svedeno na dva ahromatska tona, crnu i belu, i hrom crvene, koji varira u svom intezitetu i značenju u zavisnosti od toga kakva je njegova semantijska podloga, odnosno kakvu poruku umetnik želi da nam prenese“, rekla je Nataša Kristić.

Ona je poseban akcenat stavila na filozofiju i simboliku Veličkovićevog stvaralačkog opusa rekavši da je umetnika svojim delima nedvosmisleno ukaziva na veliki problem agresije u svetu.

Izvor : N1

„Veličković ima tvrdnju da slika agresiju jer je svedok iste. On ne smatra da je agresija nešto što treba veličati ali smatra da je agresija nešto na šta treba upućivati. Njegovo slikarstvo otvara jednu od primarnih teza, koje su vezane za nas kao pripadnike ljudskog roda, a to je činjenica bez obzira što smo sebe označili kao umna bića, kojima je razum dat kao potencijal da nadidjemo naše primarne potrebe i nagone, istorija razvoja čovečanstva, svih civilizacija, ukazuje na to, pa i period u kome mi živimo, je neprestano prisustvo rata. Ne postoji ni jedan trenutak u istoriji planete da rat nije postojao u nekom od njenih delova. Veličković je svoje detinjstvo proveo upravo u ratnim godinama gde su one ostavile taj neizbrisiv trag, koji je podvukao čitav niz tema vezanih za ljudsko dostojanstvo“, rekla je Kristić i naglasila da Veličkovićevo slikarstvo otvara pitanje šta čovek čini sa svojim potencijalima, pored mogućnosti koja mu je data da kreira, on se ponaša kao uništitelj.

„Njegove slike nose jedan paradoks – čovek je uvek uništen u okviru svoje tvorevine“, navela je ona.

Izložbu prati i katalog sa prevodom na engleski jezik, a otvorena je do kraja avgusta.

Komentari

Vaš komentar