Muzeji će i u ovoj godini biti u gubitku

Kultura 17. maj. 202121:50 > 20:59
Podeli:
Izvor: N1

U ažuriranoj verziji izveštaja o uticaju krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa UNESCO predviđa da će, s obzirom na pad u međunarodnom turizmu, statistike posećenosti i prihoda muzeja u 2021. ostati na prošlogodišnjem nivou.

Kako je izvestio Muzejski dokumentacioni centar, nakon izveštaja od pre godinu dana njegova ažurirana verzija temelji se na anketi sprovedenoj u martu ove godine, a deo pitanja odnosio se na prvo tromesečje ove godine, kada je, od država koje su je ispunile, njih 43 odsto ponovno zatvorilo svoja vrata zbog pandemije. Od 193 država članica njih 87 su odgovorile na upitnik.

Čak 83 odsto ispitanih država uvele su mere delimičnog ili potpunog zatvaranja 2020. godine, za većinu njih mere se nisu primenjivale samo na državne muzeje, nego i na čitav muzejski sektor. Muzeji su bili zatvoreni prosečno 155 dana, odnosno nešto više od pet meseci. Najveći broj država bio je zatvoren 31 do 90 dana.

To je rezultiralo velikim padom posećenosti od 70 odsto u proseku, zbog dramatičnog pada međunarodnog turizma čak i onih koji su uz sprovođenje epidemioloških mera ostali otvoreni. Čak 16 država imalo je više od 90 postotno smanjenje broja posetilaca.

Iz tog centra kažu kako je nagli pad posetilaca imao znatne finansijske posledice za muzeje, što je posebno ugrožavajuće za muzeje čiji prihodi u većoj meri zavise od prodaje ulaznica i organizacije događaja.

Prihodi muzeja u 2020. smanjili su se između 40 i 60 odsto, a mnoge institucije prijavljuju prihode koji su za 60 do 80 odsto niži u poređenju s prihodima iz 2019.

Za četvrtinu država članica, subvencije za muzeje su ostale stabilne, a za četvrtinu su se čak i povećale, ponekad i za više od 20 odsto.

Čak tri četvrtine država članica smatra da postoje pretnje njihovim muzejima među kojima se ističu smanjenje prihoda i pitanje organizacije muzeja, pitanje sigurnosti zbirki i njihove zaštite, smanjenje prihoda i gubitaka radnih mesta u sektoru.

Osim posledica zatvaranja, istraživanje nije zaobišlo aktualne teme poput pokreta Black Lives Matter i dekolonizacije fundusa, u kontekstu pitanja društvene korisnosti muzeja, a potvrdilo je i postojanje digitalnog jaza između različitih geografskih regija, potenciranog u vreme lokdauna kada su digitalni alati bili ključni u prilagođavanju na novonastalu situaciju.

 

Komentari

Vaš komentar