Milena Bogavac: Stidim se što nisam bila sa Aidom i Jelenom ispred murala

Kultura 14. nov. 202120:2314 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Zoran Lončarević

"Reči više nisu oruđe, već oružje. Pucamo jedni u druge, rečenicama za koje nikada i niko ne snosi posledice i odgovornost. Reči su naši gumeni meci. Normalizovali smo govor mržnje", kaže za portal Nova.rs dramaturškinja Milena Minja Bogavac.

„Ako ‘gledati svoja posla’, znači ne videti gde živiš, s kim živiš, ko režira predstave našeg društvenog života i kako one završavaju – to ne umem i ne želim. Da smo manje gledali svoja, a više naša, zajednička posla; da nismo jurili lični i kratkotrajni, već trajni, opšti interes, danas bismo imali manje brige, ne samo kao društvo, već i kao pojedinci. Aida (Ćorović) i Jelena (Jaćimović) su moje prijateljice i saveznice, stojimo na istoj strani istorije i koliko god da sam ponosna na njihov hrabri čin, toliko se i stidim što nisam bila tamo sa njima. Šta god bio moj ili vaš razlog, šta god bili naši izgovori i opravdanja, bojim se da opravdanja više nemaju nikakvog smisla“, rekla je Bogavac za Nova.rs.

POVEZANE VESTI

Na nedavno održanoj tribini povodom slobode govora u KC Gradu, Bogavac je rekla da je potpuno nemoguće reći bilo šta što ima značaj u ovom društvu. Upitana o toj izjavi, ona je objasnila da se globalni fenomen, o kome se tu radi, zove “information disorder”.

„Lažnim vestima, spinovima, produkcijom afera – temperatura u javnom diskursu, podignuta je na maksimum. Reči više nisu oruđe, već oružje. Pucamo jedni u druge, rečenicama za koje nikada i niko ne snosi posledice i odgovornost. Reči su naši gumeni meci. Normalizovali smo govor mržnje. Zamenili činjenice sa mišljenjem. Relativizovali sve pojmove, ispraznili termine od njihovog značenja. Može se reći sve, jer sve što se kaže – ne znači ništa. Kad teške reči tako strašno pojeftine, više nema dogovora. Kad argumenti postaju nebitni, ostaje samo fizička sila. Društvo koje obesmisli svoj javni govor, na putu je da obesmisli i ljudski život“.

Ona smatra da danas živimo u podeljenom, apatičnom i „pakleno postmodernom“ društvu. „U društvu nelečenih trauma. U društvu šizofrenom i sve opasnijem za dnevni boravak“.

Bogavac dodaje da politički angažman, osim u svom umetničkom radu, uopšte nema. „Ja sam građanka i radnica u kulturi, zainteresovana za kontekst u kom živi i radi. Nije skriveno da sam levičarka i da verujem u zeleno-crvene politike, ali nisam članica ni jednog političkog pokreta, niti imam ikakve političke ambicije. Moj jedini angažman, vezan je za pozorište koje pravim i koje smatram društveno i politički relevantnim. A to što, kao građanka i autorka, povremeno nešto smatram u medijima ili na svom (zaključanom) tviter profilu, daleko je od dnevno političkog angažmana“, navodi.

„Ako bih prestala da verujem da umetnost utiče na društvene promene, prestala bih da se bavim umetnošću. Ipak, vreme u kom živimo, tera me da više puta nedeljno preispitam svoj stav. Umetnost je divna, nežna igračka, bačena u blato našeg društva.“

Slobodu koju umetnici imaju na nezavisnoj sceni, kako kaže, ne bi menjala ni za kakav budžet, platu ili honorar.

„Trenutno smo u Reflektor teatru završili kampanju “Više od publike” u kojoj smo pozvali građane da svojim donacijama, obezbede sredstva za naše tri nove predstave. Uspeli smo u tome i tako postali pravo građansko pozorište. Jer, ako su narodna pozorišta ona koja finansiramo kroz porez, Reflektor je građansko pozorište. Njega finansira naša publika, sa punom svešću o tome koliko i za šta daje. To jeste građanska svest i naša publika je pokazala da je ima. To je ogromna motivacija“, navodi.

Kada su u pitanju naša pozorišta, kako kaže, optimistkinja u njoj vidi pedeset sjajnih autora i autorki.

„Oni su moje jedino ‘mi’ i zaista verujem da u našem kontekstu nastaje hrabro i važno pozorište. Ali, spram te grupe, stoji još mnogo kolega i koleginica, koji na svojim biletarnicama, diluju pilule za spavanje ili instant sreću, koja prolazi nakon aplauza. Nažalost, većina ljudi u pozorištu, gleda da se ne zamera… Pomenuli smo ono gledanje svojih posla i stajanje po strani. Ono je ogromni problem u našem društvu, pa isto tako i u pozorištu koje u njemu nastaje“, zaključila je Bogavac.

Komentari

Vaš komentar