Iranska konferencija Viripajeva u Narodnom pozorištu, kao da je pisana za danas

Kultura 05. mar 202210:16
Podeli:
Izvor: Narodno pozorište

Drama "Iranska konferencija" savremenog ruskog autora Ivana Viripajeva, čija se radnja odigrava na naučnoj konferenciji u Kopenhagenu posvećenoj kompleksnoj relaciji dveju kultura - Istoka i Zapada, biće premijerno izvedena 9. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji Ivane Vujić, doskorašnje upravnice tog teatra.

„Viripajev je veliki autor koji se suočava sa etičkim izazovima savremenog sveta“, rekao je 4. marta na konferenciji za novinare v.d. upravnika Svetislav Goncić, podsetivši da su u Beogradu na različitim scenama, počev od 2005. godine, igrane njegove drame. Proslavili su ga „Kiseonik“, „Iluzije“, „Pijani“, „Život br. 2“.

Uoči nove postavke, dramaturškinja predstave Ljubinka Stojanović razgovarala je sa Viripajevom o temi o kojoj govore akteri konferencije iz drame, a to je integralni svet, piše Seecult.

„Integralni svet označava svojevrsnu ‘kašu’ ili amalgam pojmova i institucija kojima mi dajemo legitimitet, sa čijim zakonima i pravilima se identifikujemo i na taj način oblikujemo svoj pogled na svet. Mi smo ti koji označavamo nešto kao ‘tolerantno’ ili ‘društveno prihvatljivo’, ali uprkos svemu ovome uvek prevagne jedna tačka gledišta. Naravno, mi kao odgovorni i ‘adekvatni pojedinci’ možemo istupiti i reći iskreno, da mi moramo da uvažavamo i volimo sve tačke gledišta. Ali svaka osoba naposletku ima svoju tačku gledišta“, izjavio je Viripajev, dodajući da mu je velika čast što se ovaj komad postavlja u Srbiji – navedeno je u pres materijalu.

Iako je ta drama pisana pre pandemije korona virusa, deluje kao da je pisana baš za ovo vreme i da na zanimljiv način daje globalnu sliku sveta, konstatovala je direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez.

Izvor : Nemanja Jovanović / Nova.rs

„Svi likovi su u zatvoru svog, kako Viripajev kaže, ‘malog ja’. To im izaziva patnje. Reč je o tome da čovek retko dovede sebe u situaciju da pita svoju dušu šta je to što je meni potrebno“, izjavila je Molina Udovički Fotez, te citrala poruku o ljubavi koju izgovara jedna od junakinja komada, iranska pesnikinja. Inače, ostali likovi, učesnici konferencije su Danci, pripadnici intelektualne elite.

Ivana Vujić izrazila je zadovoljstvo time što ponovo režira u Narodnom pozorištu, koje doživljava kao svoju kuću, a posebno je zadovoljna time što je reč o tekstu Viripajeva koji je za nju ne samo najbolji ruski, nego i najbolji evropski savremeni pisac.

„U ovoj drami on govori o današnjem polarizovanom svetu, o savremenom trenutku, ali i anticipira budućnost. Kao da su u tom tekstu iz 2017. godine sadržana sva iskušenja današnjeg dana“, rekla je Ivana Vujić. Ocenjujući da je Viripajev duhovni unuk Čehova, dodala je da on postavlja egzistencijalna pitanja velike ruske literature 19. veka, ali u sklopu postmodernog teksta koji na uzbudljiv način govori o tome kako živeti, kako pronaći svoj put spoznaje.

Iransku pesnikinju igraju Ivana Žigon i Vjera Mujović u dve ravnopravne alternacije, a u velikom ansamblu su i Rada Đuričin (u alternaciji sa Vanjom Milačić), zatim Zoran Ćosić, Gojko Baletić, Bogdan Bogdanović, Radmila Živković, Slobodan Beštić…

Ivana Žigon igra u Narodnom pozorištu posle čak deset godina pauze.

„Hvala Ivani Vujić što me je vratila na scenu, tamo gde pripadam, ali ne bilo kako već sa ulogom koja zadire u odgovore na sva pitanja, pre svega na pitanja o ljubavi, koja daje odgovor u ovom teškom vremenu kao putokaz kuda možemo da se zaputimo“, rekla je ona. „Danas se sve politizuje, a ova drama predstavlja suprotni proces. Od navodno političke konferencije dolazimo do krika savremenog čoveka u pustoši potrošačke civilizacije. I svaki čovek ima svoj krik. Odgovor je među zvezdama, u starim civilizacijama, u tradicijama, mitovima“, rekla je Ivana Žigon.

Vjera Mujović je izjavila da Viripajev „piše svoje komade kao sonate, tu su dve teme, jedna je durska, druga je molska i onda ide repriza“.

„Nekada se čini da su te retorske partiture komplikovane i možda nepotrebne, ali kada se udubite shvatite koliko su potresne i koliko su potrebne. U predstavi smo to saželi, u skladu s našim mediteranskim nestrpljenjem. Ne mogu se ovde igrati tako duge predstave kao što mogu u Moskvi ili Berlinu. Ali smo sačuvali suštinu“, rekla je Vjera Mujović, dodajući da Ivana Žigon i ona igraju zapravo različite likove, jer svaka može da istakne svoje viđenje komada.

„Za mene su ključne reči mog lika – pokornost, predavanje i posvećenost. Pitanje slobode, ljubavi, samoće, kuda ide ovaj svet. Samo stajati i čekati. Svako za sebe može da nađe odgovor i svako može da vidi ptice koje uprkso svemu lete“, rekla je Vjera Mujović.

Zoran Ćosić je takođe istakao težinu teksta, kao i naporan, ali inspirativan rad na predstavi koji je zahtevao „rad na sebi, ne u glumačkom već u ljudskom smislu“.

„Moj lik je, kao i ostali, duboko zapitan o smislu života u današnjem svetu. Kao i drugi, on ne može to da dovede do kraja zato što su potencijali ograničeni. Ono što sam prepoznao kao pokretač jeste njegova rečenica da, ako hoćemo da se naš život održi, moramo da naučimo da dajemo“, rekao je Ćosić.

Dramu „Iranska konferencija“ prevela je Sanja Milić. Ideju za scenografiju dala je Ivana Vujić, a realizovala je Jasna Saramandić. Rediteljka potpisuje i izbor muzike. Kostimografkinja je Dušica Knežević. Video rad potpisuje Svetlana Volic, a scencki pokret Sonja Vukićević.

Posle „Iranske drame“, za koju je Viripajev 2017. godine dobio Zlatnu masku za najbolji dramski tekst u Rusiji, sledi premijera „Godine vrana“ Siniše Kovačevića. Naredni projekti u Narodnom pozorištu, kako je najavio Goncić, biće Tolstojev „Rat i mir“ u režiji Borisa Liješevića, „Očevi i oci“ Slobodana Selenića u režiji Veljka Mićunovića, „Deca“ dobitnice NIN-ove nagrade Milene Marković kao autorski projekat Irene Popović u formi kamerne opere…

Prva repriza predstave „Iranska konferencija“ na sceni „Raša Plaović“ najavljena je za 13. mart.

Komentari

Vaš komentar