Frank Kastorf u BDP, Radivojević – kao Gvardiola, Murinjo i Klop na jednom mestu

Kultura 14. maj. 202114:43 > 17:0614 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih reditelja Frank Kastorf režiraće predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu, saopšteno je danas na konferenciji za novinare na kojoj se obratio i sam nemački reditelj.

BDP je prethodno najavio da će „najveći reditelj današnjice prvi put režirati van Zapadne Evrope upravo u tom pozorištu“, a zbog ugovora njegovo ime do danas je držano u tajnosti.

Ugledni nemački reditelj sarađivao je sa našim scenografom Aleksandrom Denićem, saradnikom BDP-a, koji je i pomogao u uspostavljanju saradnje BDP-a i Kastorfa.

Kako je najavljeno, Kastorf će na projektu u BDP-u početi sa radom u junu naredne godine.

Radivojević je rekao da je dolazak Kastorfa „istorijski dan za BDP, Beograd i srpski teatar generalno, korak od hiljadu milja“ na samo za domaće pozorište nego i za pozorište u regionu.

On je naveo da mu je bila ogromna želja da ovaj reditelj režira u BDP-u, ali da to do pre nekoliko meseci nije bila realnost.

„U sportskom žargonu, dolazak Kastorfa je kao da na jednom mestu imate Murinja, Gvardiolu i Klopa“, kazao je.

Frank Kastorf je rekao da je za njega pozorište mesto oslobođeno straha i da je to luksuz koji je sebi priuštio. „Pozorište je prostor bez straha, mesto gde se praktikuje higijena duha“, dodao je.

On je naveo i da se ne oseća kao da je u nekoj misiji, i da je svet postao komplikovan, a da ako govorimo o pozorištu posle pandemije – treba razmisliti šta uraditi kad se teatri ponovo otvore. „To je šansa za novi početak“, dodao je. On je rekap i da bi voleo da bude više fudbala u pozorištu, odnosno da ono bude dinamičnije.

Radivojević je dodao i da saradnja za ovim rediteljem BDP svrstava u teatre priznate u evropskim okvirima, što je za Beograd veliki kompliment.

Scenograf Aleksandar Denić najzaslužniji je, rečeno je na konferenciji, što je Kastorf ovde. „Radimo već deceniju zajedno i ovaj projekat će biti kao neki jubilej“, kazao je Denić.

Kastorf je rekao da se upoznao malo sa zemljom i da ne veruje da je istina sve što se o Srbiji priča. On je rekao da je prošetao gradom i posetio zgradu Generalštaba, i spomenik Gavrilu Principu.

Jug Radivojević je na kraju obraćanja medijima, Kastorfa pozdravio rečima: „Hvala ti brate, hvala ti brate, hvala ti brate“.

„Provocira sve, pa i samog sebe“

Izvor : TANJUG/ RADE PRELIC

Frank Kastorf je rođen u istočnom Berlinu 17. jula 1951. godine. Studirao je režiju na univerzitetu Humbolt u Berlinu, gde je prvobitno radio kao dramaturg u pozorištu Senftenberg, a kasnije i kao reditelj u pozorištu Brandenburg. Od 1981. godine, pa sve do politički motivisanog otpuštanja 1985, bio je na čelu dramske sekcije pozorišta Anklam.

Narednih godina postavljao je komade Garsija Lorke, Getea, Šekspira, Lesinga, Lenca, Ibzena, Brehta i nekoliko scenarija Hajnera Milera u različitim gradskim pozorištima širom istočne nemačke (Hale, Gera, Karl-Marks-Štat), a od 1988. njegove predstave igrale su se i u zapadnoj Nemačkoj i Švajcarskoj. Od 1990. do 1992. godine, bio je reditelj u nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater).

Između 1992. i 1993. godine, Frank Kastorf dolazi na poziciju umetničkog direktora čuvenog pozorišta Folksbine(Volksbühne) na Trgu Roze Luksemburg u Berlinu, u kom je njegova predstava „Razbojnici“ već uveliko bila simbol nepokolebljivog savremenog pozorišta devedesetih godina.

Pod njegovim vođstvom Folksbine teatar je postao renomirana i svetski poznata institucija koja je imala ogroman uticaj na Nemačko pozorište i čije predstave su obišle sve svetske kontinente.

Frank Kastorf je radio i kao gostujući reditelj u drugim pozorištima i operama u gradovima kao što su Bazel, Hamburg, Minhen, Štokholm, Beč, Cirih, Kopenhagen, Sao Paulo, Štutgart i Pariz. Tokom perioda od 25 godina postavio je više od 100 predstava od kojih je neke i ekranizovao, među kojima su „Zli dusi“ i „Idiot“ od Dostojevskog.

Njegov rad oscilira sa tenzijama između istočne i zapadne strane, što se i vidi kroz njegovo izučavanje Dostojevskog, Tenesi Vilijamsa i Judžin O’Nila, kojima je posvetio brojne predstave. Najviše je radio klasična dela, ali je neretko i odstupao od njih. 2013. godine, povodom 200. godišnjice rođenja Riharda Vagnera, režirao je čuvenu kontraverznu predstavu „Prsten Nibelunga“ (dirigent je bio Kiril Petrenko, a za scenografiju je bio zadužen Aleksandar Denić).

Od završetka svog mandata u pozorištu Folksbine na Trgu Roze Luksemburg u avgustu 2017, Frank Kastorf radi kao frilens reditelj, ili kako on to voli da kaže „kao skitnica i palikuća“. Različiti članovi njegove stare Folksbine grupe putuju sa njim.

Frank Kastorf dobio je mnoge prestižne nagrade za svoj rad kao pozorišni i scenski reditelj. Neke od njih su: Fric-Kortner nagrada, Pozorišna nagrada grada Berlina, Nestroj nagrada, nagrada Međunarodnog pozorišnog Instituta, Šilerova nagrada, Nagrada za poseban doprinos kulturi Grada Berlina, Zlatni lovorov venac na festivalu MESS, nagrada Fridrih Luft,Der Faust nagrada, Velika umetnička nagrada grada Berlina. Kastorf je član Berlinske akademije umetnosti, Nemačke akademije scenskih umetnosti i punopravni član Bavarske akademije lepih umetnosti.

Njegovo poslednje i veoma značajno izvođenje u Folksbine teatru je Faust u trajanju od sedam sati. Faust predstavlja 15. Kastorfovu predstavu koja je bila predstavljena na Berlinskim pozorišnim susretima. Ono što sve njegove produkcije imaju zajedničko su nezaustavljiva podrivajuća snaga kojom Kastorf provocira sve, pa i samog sebe. Njegove istine su kontradiktorne, a pozorište je naročito zgodno za izražavanje tih činjenica.

Komentari

Vaš komentar